Враћа комплентан осећај пијанства од синоћ.
Мучнина и мантање у глави постају већи него раније, јер их синоћ нисте били довољно свесни пошто сте сада мање-више трезни...

Најбоље је вратити се у кревет.

Vadi paklu i upaljač iz kožne crne jakne. Uzima jednu cigaretu i primače je ustima. Pali je onako šmekerski, žmirkajući na jedno oko od jačine plamena. Izbacuje dim iz pluća a onda te nudi. Gledaš u otvorenu paklu i savršeno poređane cigarete. Pružaš ruku i vadiš jednu. Dobacuje ti upaljač.

Nisi siguran kakav je to pogled u očima tvojih drugara ali čini ti se da nema onog divljenja od malopre. Čuješ prepoznatljiv zvuk paljenja upaljača a ubrzo nakon i osećaš miris cigarete. Ne dopada ti se. Pokušavaš da uzmeš vazduh ali umesto toga samo dim nemilosrdno guli put do pluća. Suze ti oči dok se trudiš da ne kašlješ baš toliko.

-Navikao sam na one malo slabije.

Pravdaš se iako ti niko ništa u vezi toga ne govori. Sledeći put nećeš povući tako jako, kažeš sebi. Oponašaš Makija i način na koji on drži cigaretu.

On se smeje kratko kroz nos dok baca pikavac u travu, a onda se vraća na motor.

-Vidimo se mali, možda te povedem jednom sa mnom u zezanje…

Namiguje ti kratko i ostavlja tebe i tvoje drugove u prašini i dimu motora i tvoje prve cigarete.

Dok se društvo polako skuplja ti se i dalje boriš sa cigaretom. Nisi ti neki balavac, izdržaćeš i vrtoglavicu i gorak ukus u ustima. Sledeća će biti bolja.

-Ok, većina je tu… krećemo igru?
-Idite vi… ja očekujem jedan poziv za par minuta, doći ću kad završim razgovor…

Sediš i gledaš drugove kako igraju. Čekaš da te prođe mučnina. Nije moguće da si takav mekušac, misliš… pa toliko ljudi puši, niko se ne oporavlja od jedne cigarete ovoliko dugo. Kupićeš sutra sam paklu od novca za užinu, dokazaćeš sebi da si frajer. A onda ćeš pozvati Makija da te povede s njim do grada... to je život… ima važnijih stvari od igranja fudbala sa ovim klincima.