Prostorija u kojoj se pusi. Njeno mesto se menja s godinama.
U osnovnoj skoli:
U kutiji iza podruma u skolskom dvoristu, ukoliko puse u tom uzrastu deca se skrivaju na nemogucim mestima kako ih matorci ne bi provalili.
U srednjoj skoli, I godina:
U dvoristu, po propisima skole ne bi li ih uhvatio direktor.
U srednjoj skoli, II godina:
U dvoristu, ukoliko su hrabri ponekad u WC-u ili kroz prozor u ucionici.
U srednjoj skoli, III godina:
U hodniku, gase cigaru kad vide tetkicu, profesorku ili direktora.
U srednjoj skoli, IV godina:
De stignes, u hodniku, WC-u, dvoristu, ucionici, biblioteci, zbornici... ukoliko vidis direktora obavezno mu ponudis cigaru.
Na fakultetu:
Gde stignes.
Na poslu, prve dve godine zaposlenja:
Na pus-pauzi, sa obaveznim otvorenim prozorima, po propisima ne bi li uvredio sefa, ukoliko sef trazi cigaru obavezno mu daj.
Na poslu, treca godina zaposlenja pa nadalje:
Gde stignes, u kancelariji, WC-u, na pauzama a jos vise za vreme radnog vremena.
Na poslu, pred penziju:
Cigara se ne gasi, pluca su vec uveliko unistena, a i volis da nerviras sefa posto uskoro ides u penziju, moze ti se.
Prostorija u kojoj se konzumira cigareta i vode tračarski razgovori. Naročito je mala i skučena u principu 2x2. Miris ustajalog fasta, filtera 57, laki štrajka... U samoj prostoriji se ne nalazi piklsa, već dvolitarka napunjena vodom i gomilom otpušaka. Zidovi su dobili svoju boju DIMNA BOJA.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.