Izuzetno mala, smežurana, sedim dlakama pošumljena jaja multimilionera, koje sponzoruša mora da mulja sve dok vlasnih istih ne umre.
- Au Marija, kako možeš sa tim dedom? Pa ima osamdeset godina.
- A što ne bi mogla. Još malo će da capne i eto meni para do kraja života.
- Znam, ali kako ti nije odvratno? Ne može ni da mu se digne sigurno i sav je smežuran, pa ona opuštena jaja. Bljak.
- Ma samo pomislim na pare i jajca postanu Rafaelo kuglice.
Једини слаткиш који има бољи укус кад је куповни него кад је домаћи. Хрскави кружић са течним филом, неизоставним крупним бадемом и кокосовим брашном. Наше маме умеју да их направе али онај фил им увек дође некако гушћи него што треба...
Tvrda stolica jedne od nindža kornjača.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.