Kada muškarac optužuje ženu, on to čini gomilom pogrdnih reči, izgovarajući jasno ono što želi da kaže. Kada je situacija obrnuta, ona to čini ne govoreći uzrok, već izričući presudu. Ne ulazeći u verbalni sukob, ona izgovara Boli me glava ili nešto slično, skupljajući u sebi otrov koji će jednoga dana izaći iz njenih usta poput aždaje gajene i negovane sitnim ćutanjima.
- Stvarno si kokoš, kako je mogao da ti zagori jebeni pasulj!? - Zaspala sam, beba je plakala celu noć. Oćeš da ti ispečem jaja? - Znaš da iz noćne dolazim gladam ko vuk. Kako se ničeg ne možeš setiti sama!
15 minuta posle... - Je l' spava bebac? - Aha. - Dođi ovamo... - Ne mogu! Boli me glava! (Da ti jebem mamu, bezobraznu. Tražio si da radiš noćnu kako ne bi ustajao zbog bebe, celu noć se cimam, a ti dođeš besan i još bi da jebeš! E nećeš majci dok ti jaja ne pomodre!)
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“. A ne da ličim – pljunuti! Izlazak na ulice... Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive... Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima. Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta. Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Još jedan od idiotluka modernog doba gde novopečeni supružnici u cilju transparentnosti prave zajednički profil. Hibridni hermafrodit profil osim privatnosti uklanja i lične zamenice jednine i sve postaje "Mi".
Nemanja: E Deki, aj na pivkana do centra, malo da izblejimo, nismo dugo. Dejan Marija: Dejan ne može na pivo, odlučili smo da više neće piti.
Za žene, cveće je simbol romantike, lepote i nežnosti. Za muškarce, cveće je simbol pokajanja, izvinjenja i potkupljivanja. Otkad je sveta i veka, homo sapijens mužjak je homo sapijensu ženci darivao cveće da bi se iskupio. To je i neka vrsta žrtve, jer ti se ostali pripadnici čopora smeju i podjebavaju te jer si papučar. A ti gledaš da nađeš što veći buket za što veće sranje pa šta ti Bog da. I ko zna zašto, ovaj je metod prolazio.
Problem je nastao u 20. veku. Žene su se osilile, dobile prava, pa su uz sve to počele i da gaje iste emocije prema cveću kao i muškarci: da ih boli tuki. Čak su napravile i foru sa 8. martom da im uzimaš cveće ne u svrhu indulgencije već kao znak pokornosti prema "slabijem" polu. Danas cveće i dalje pali, ali sa sve većom emancipacijom žena i sa onim feministkinjama muški pol je ugrožen da večno ostane u govnima.
-Mirjana! -Molim? -Zažmuri. -Neću. -Ma zažmuri. -Ne pada mi na pamet, prošli put kad sam zažmurila stavio si mi glistu na glavu. -Ma nije to, daj šta ti pada na pamet! Znaš ti mene. -Znam, zato se i plašim. -Samo zažmuri! -Dobro, evo, zažmurila sam. -Ta-ta! -Šta je to? -Kako šta, pa karanfili! -Karanfili? -Aha. Vidi kakvi su, direktno iz Belgije...ili Luksemburga, jebem li ga... -Zašto si ih kupio? -Pa kupio mojoj dobroj i lepoj... -Zašto? -Pa idem ja ulicom i vidim jednu lepu cvećaru, onako malu i ušuškanu, kao negde u sred Pariza. I ja uđem unutra i vidim ove karanfile i odmah se setim tebe. I... -Mihajlo, ne seri, prošli put kad si mi kupio cveće je bilo kad si mi pregazio čivavu, šta se desilo? -Pa ništa... -Mihajlo! -Pa sećaš se one moje bivše, Nataše..? -Nisi valjda, sunce ti jebem?! -Ma jok bre! Šta ti pada na pamet, nisam ja u tom fazonu. -Nego? -Silovala me je juče na Kalemegdanu. Baš kad me je terala da mi puši naišla tvoja ortakinja Vasilija, da nije bilo nje da me spasi ko zna šta bi bilo...
Sistem osvajanja teritorije ili nekog prostora mic po mic. Lagano i neprimetno, bitno je samo da se teritorija uvećava na račun drugih.
Ovaj sistem koriste uglavnom žene, muškarci su skloniji pristupu "Nemačka u Poljsku '39-e". Takođe, i mišljenja o ovom sistemu su oprečna, neko smatra da je pametan a neki bi rekli da je pičkast i totalno funjarski.
muž: Samo još majicu neku da uzmem i spreman sam, jel krećemo? žena: Pa samo dok sredim kosu, šminku, proverim da li mi je ova kombinacija ok, zalijem cveće, pozovem mamu da joj ispričam nešto, pogledam kraj serije i svratimo negde da kupim burek da nešto stavim u usta neka me kiselina muči...to je to, krećemo. muž: Imaš 4 minuta. Ja posle krećem makar i bez tebe. Šta je ovo jebem li ti semenku bezobraznu?! žena: Koje, mišiću? muž: Ma ne pravi se luda, šta će tvoje gaće u mojoj fioci? žena: Pa nisam imala mesta u mojoj, moram da razdvojim čipkane od svilenih... muž: Ma nemoj da mi se šiptariš više ščula?! Napravio sam plakar od 12 kvadrata da imaš mesta a ostala mi jedna fioka i jedna polica da ne mešam baš gaće i sakoe i to si mi uzurpirala! Ne dam fioku!!
dve drugarice sede i piju kafu, ladnu ko špricer jer stoji na stolu 2 sata, pretresaju razne teme od Milicine haljine koju je nosila na Gojkovoj svadbi do recepta za posne čvarke
Marija: OvAj mOj(akcenti) stiže sa posla, čujem ga od susedne ulice kako se dere... Jelena: Jaooj, opet će me nešto napasti, da idemo u šetnju? Marija: Gotovo, ušao je. Ćao, dragi, kako je bilo na poslu, jel da da nećeš da zezaš Jelenu? Šta će ti ta sekira?? Krsman: Jelena, pozdravio te Gandra i rekao da će ti jebati majku kurvinsku što si mu gaće ostavila ispod kreveta. Ženo moja, ova sekira je za preuređivanje naše spavaće sobe. Marija: Šta ćeš da preurediš?! Ja sam to sve lepo namestila, šta ćeš ti da diraš? A i zašto sekirom?? Krsman: Sekira je, pile moje maleno i lepo, da od našeg kreveta napravim dva pa se na svom šiptariši koliko oćeš! Svaka me koska boli jer se po celu noć jednom rukom upirem od patos da ne padnem na isti. Marija: Nemoj, Krsmane ljubim te, ja to da ti budem blizu... Krsman: Nema nemoj, ili to ili spavaš u garaži. Prekipelo je. Jelena, kurvo, mršći kući al prvo skoči do komšija Radovana i traži mu 4 bloka, reci da sam te ja poslao... Jelena: Jel Radovan onaj visoki, sa velikim šakama što mi izgleda kao da bi me... Krsman: Jelena! Blokovi! Jelena: A? Da, da...a šta će ti blokovi? Krsman: Da podmetnem umesto nogara, jebem te glupu, pa da ženu oderem od kurca u NjENOM krevetu.
Još jedna nova i trendi reč u srpskom jeziku. Zloupotrebljena do maksimuma. Studio bi trebalo biti radno mesto nekog umetnika. To mu je bar osnovna forma, a to što smo eksperti da sve izdegeničimo dalo mu je sasvim drugu notu. Hoću reći, svi smo u svom poslu umetnici, nemamo konkurenciju, a i ako je imamo, to su levati i botine koji nam nisu ni do kolena. Ja držim studiJo, eeej bre!
-Šta ima buraz? Kako je bilo na godišnici mature? Kaže mi snajka da si išao sinoć. -Isto kao i pre deset godina. Samo su muški ćelaviji, a ribe deblje, he-he. -Pa šta kažu? Šta rade? -Brate, sve umetnici svog zanata. Debela Mira drži u Beču studio za šišanje kerova, Caca ima studio za depilaciju, eeej bre, studio za čupanje uraslih dlaka! -HAHAHA! A muški? -Štreber Ćosa je ponosni vlasnik studija za popravku računara, a ziljavi Pele ima studio za obradu svinskog mesa. Pa majku mu staru, reci ''klanica i mesara'' šta se stidiš! -Jebiga buraz, možda su te poslove podigli na viši nivo? -Kako da ne! -A šta si im ti reko čime se baviš? -Ja popizdim i ka'em ''Ja držim *salonza igre na sreću iatelje* za karanje moldavki'' Jebo vas studio da vas jebo studio! -A oni? -Tajac brate, a ja na vrata laganica, lajka bos!
Fraza koja se upotrebljava isključivo onda kada smo sigurni u ono što govorimo.
Životinjska farma. U toku je debata međ' živinom.
Kokoška: Dobro jutro, komšija. Gde ti je supruga? Patak: Komšinice, šta je to sinoć pucalo oko pola 8? Kokoška: Šta je pucalo? Patak: Patak mi je pucao za tvoja jutarnja pitanja! Da se nosiš u kurac krasni, bre. Kokoška: Samo ti kleveći, jebaće tebe moj đuvegija, čim se vrati iz teretane. Patak: Kokoško glupa, pa on te vara za jednom cverglankom a ti imaš kokošje slepilo. Kokoška: Jedi govna. :u razgovor upada ovan: Ovan: Koji vam je kurac? Čujete se čak do obora. Slušao sam Acu Pejovića na mp4 plejeru, čuo sam vas i preko sluški! Aman. Kokoška: Ovaj kaže da me muž vara sa nekom iz teretane. Ovan: Pa, ne znam ja... Patak: Šta ne znaš, pa reci joj, u kurac te ljubim. Kokoška: Slušajte vas dvojica. Namerno me zavlačite. Smem da stavim glavu na panj da namerno hoćete da mi srušite brak. :dolazi gazdarica i hvata kokošku: Kokoška: Koko-koko-dak. Koko-koko-dak. Patak: (priča ovnu) Jeb'o je panj, evo joj ga panj.
Prelepa vest, konačno! Ne znam samo čemu toliko iščuđavanje. S obzirom da se rekord odnosi na 1. oktobar, ako malo bolje pogledamo i matematički preračunamo, ova deca su napravljena tačno negde oko 31.decembra ili 1.januara. A šta će narod da radi oko nove godine nego da se jebeta? Beogradske toplane nabiju temperatutu, nakrkaš se k'o čovek, malo crno, belo vino i udri! Još ako već imaš koje dete, ono je sigurno negde na splavu i truje se od alkodroge, pa milina jebote. Mene čak i čudi ovako mali broj žgepčadi...
Usklik marve nikad zadovoljne životnim standardom. Prevedeno na ljudski jezik, značilo bi "Imamo 'leba, ali nemamo za nemački auto ne stariji od pet godina, nov ajfon, tablet sa ekranom veličine televizora niške Elektronske industrije, letovanje na Maldivima i seks sa Stanijom. Imamo više nego većina ljudi u svetu, ali opet nedovoljno. 'Oćemo bolji standard od Švaba i Amera zajedno, oni će nas da bombarduju majku im jebem krvavu pičku malo ja njima, Nole do pobede!" Taj neki fazon.
*Komentari na vest o Vladinoj kupovini novog aviona za diplomatske potrebe jer stari ima jedno i po krilo i nekoliko zakrpljenih rupa u delu za putnike*
-SXTA BRE ONI KUPUJU JEBEM IM DECU JAJARSKU WOZIKAJU SE SWETOM DOK MI OWDE NEMAMO LEBA DA JEDEMO I GULIMO KORU ZDRWETA POZDRAW OD MANUELA IZ SWILAJNAC
-Pa ti nemoj plaćati internet kad si takva sirotinja.
Vekovna dilema balkanskih naroda, i tema na čiju raspravu se nije naišlo ni po školama ni u skupštini, iako je trebalo. A zašto? Zato što su ove reči diskriminisane, proglašene za proste i ružne i mesto im je u svadji, kafani i eksplicitnom seksu. Mudre glave su o ovome možda i većale, ali rezultate istrage nisu objavile ni novine, ni televizija, ni udžbenici - a zašto? Zato što su kurac i pička jebene ružne reči.
No nakon svog ovog vremena, udaranju glave o zid se konačno nazire kraj. Naime, iz pouzdanih izvora se došlo do saznanja da su pička i kurac prvo proterani iz jednog šumadijskog mesta, a kasnije prognani iz čitave zemlje kao dva pogana izraza. No, krenimo redom:
1337. godina je u Srbiji naizgled delovala kao i 1335., 1323.,1279...Deca su se pravila, zemlja obradjivala, ljudi se svadjali i mirili, mlado volelo, staro umiralo. Ali nije sve bilo tako uobičajeno.
- Naime, specijalnim ukazom papa proglašava kurac i pičku poganim i nebogougodnim rečima, i za primer spaljuje na lomači tri roba, osam veštica, četrnaest kočijaša i dvaespet pingvina. Kurac i pička bivaju najstrože zabranjeni, zamenjuju ih zvanično penis i vagina.
- Pošto su se katolici i pravoslavci već bili razišli, Balkan je boleo penis (pardon kurčina) za papin ukaz i ostali su verni maternjem jeziku i izrazima. Tako je srpski človek nastavio sa ispunjavanjem svakodnevnih obaveza, dužnosti i užitaka, podsmevajući se penisu i vagini i sažaljevajući nepravedno pobijene katolike. No, muka je tek usledila..
- U malo šumadijsko selo tih dana je zalutao putnik namernik, noseći robu iz Smirne da je uvalja seljanima. Seljani ko seljani, nisu hteli da menjaju soj pršnjak za pederska sranja koja je moda tih dana propisala, i putniku je ostala jedna jedina opcija - da trampi dobra za hranu, prenoćišta i seks. Pošto je dosta putovao i video svašta, na kraju e nehotice napavio golemo sranje i jebao nam majku krvavu na jege za dok smo živi, a evo i kako:
- Utorak, mesec juli 1337. oddine negde u Šumadiji. Dve drugarice čuvahu stada ovaca a proplanku, kad povede se sledeća priča:
- Znaš li moja Jano..Kreto ti ja sinoć na vodu, kad onaj trgovac lepi me ščepa, ja se ne dade.. - Auu, i šta bi? Je l te jeste? - Ma ne dade se ja, nego..Pogleda me u oči, i reče - Hoćeš li da ćeramo ljubav? (i tako Srbin izumede vodjenje ljubavi). - Jaaaoo, kako je to romantično! Čekaj - jesu li izmislili reč romantično? - Mislim da će biti poznata tek za tri veka (i tako Srbin izumede reč romantično). - E al si sreće..Mene Milutin i ne pita, već samo podvikne - Odi da te jebem kurcem u pičku! - I mene moj tako..Nego znaš šta? Što mi to da trpimo? Jebeš ovce, idemo u selo da dignemo žene! (i tako Srbin izumede feministički pokret).
- Na prvom saboru žena, odlučeno je da se jebanje od sad preinači u ćeranje ljubavi, i da se prihvate zapadni standardi, konkretno penis i vagina. Mužjaci to dočekaše na nož i ispičkaraše žene. No, naše prabake bejahu odlučne da istrasju, i povukoše se u šumsku pećinu. Videvši da od metanja kurca u pičku već dva dana nema ništa, muški meštani otidoše pred pećinu da jebu. Izgovoriše Gaće spadajte! Medjutim kamen na pećini se ne pomeri. Na kraju se dogovoriše sa ženama i nadjoše kompromisno rešenje - metanje kurca u pičku više nije jebanje ni prcanje već teranje ljubavi. Vodili su se žestoki pregovori oko toga da žena za seks treba da se pita, muškarci popustiše, a par njih ostaše pri svome i odvojiše se (tako Srbin izumede opoziciju, silovanje i silovatelje).
- Pošto se pregovori uspešno obaviše, poglavica sela Dušan viknu Snežana, otvori se (tako Srbin izumede Duška Dugouška i sezame otvori se) I nastade višesatna divlja grupna orgija metanja kuraca u pi..Pardon, penisa u vagine.
- Proču se to po drugim selima i gradovima, žene se uzjoguniše i izdejstvovaše svoje. Odluči se ukazom kralja da se čitava stvar uvede u udžbenike i da se sve lepo utemelji, kako bi deca od sad znala da za metanje kurca u pičku treba da se pita, i kako da se pita (tako Srbin uvede seksualno obrazovanje u škole pre struje), i pička i kurac bejahu isterani iz školske nastave i opšteprihvaćenog jezika.
- Kasnijom najezdom Turaka i sistematskim uništavanjem naroda i narodnosti, ova poglavlja istorije su zaboravljena i izbačena iz knjiga. Kurac i pička i danas žive u govoru, i sinonim su za nepristajanje na konvencionalnosti, i koriste se ne za vojenje ljubavi sa sagovornikovom mamom, već za njeno jebanje.
