Čovek je nevin sve dok se ne dokaže da više nema para.
Rečnik / autori
NO
*novosađanka*
na Vukajliji od jul 2011.viđena 3. jun 2012.
4 definicije0 odabranih56 poena
To je kad stalno misliš da su definicije namenjene baš tebi, svi te mrze i namerno stavljaju definicije gde te proganjaju i vređaju.
Nekad i jesu namenjene baš tebi...Ne, ne, i ne to nije istina, da li je moguće da me toliko mrze, ma mora da je to...ma to je...da, to je samo ili možda nije... ma bre, jeste to je samo Vukajlija paranoja!
U strahu gledaš naslove definicija koju su napisali drugi odmah posle tvoje:
Govno od čoveka, Pogledaj se na šta ličiš, Peder, Smrad, Idiot, Olupina od čoveka, Koji ti je kurac, Kastracija, Groblje, Ubistvo, Smrt.
Kolokvijum na koji si izašao, a da pritom nisi takno knjigu.
Komedija. Pišanje. Lol.
Dobiješ papir s pitanjima, a na njemu sve enigma do enigme, mađija do mađije, enkriptovane formule, sve uz objašnjenja na starogrčkom. Pritom je gradivo koje si nekad, u svojoj slavnoj prošlosti i znao, anatemisano, pa su veće šanse da se među ispitnim pitanjima nađe Minimaksov testament, godišnji račun Adventističke crkve, sažeta biografija Jovana Ćirilova ili recept melema za čir od gvinejskog šipurka.
Moš da se smeješ, il da plačeš. Bolje da se smeješ i dislociraš sa teritorije nadležnog fakuleta, nego da uludo siluješ gangliju i traćiš svoje vreme.
-Poštovani studenti, s obzirom da pratite veb stranicu ovog predmeta, poznato vam je da je na današnjem ispitu dozvoljena upotreba jedino hemijske olovke i abakusa sa žigom antikvarnice "Petrovac". Šesti zadatak je, kao što je najavljeno, nasumično izvučen iz zbirke Arkadija Jevnušenka, izdanje Krasnojarsk 1936. Sa srećom, i ne zaboravite da na poleđini vežbanke ispišete osnovna načela neoplatonske filozofije predstavljene u enciklopediji Ikvana al-Safe.
Muziciranje jeftinim, lakim notama radi udovoljavanja pijanoj masi.
-Mama, ovo je moj novi dečko - Elvis, on je umetnik, svira u bendu.
-Znam, videla sam njegov nastup, sa onima što cinculiraju ispred opštine kad su venčanja. Dođider do kuhinje da ti nešto kaže mama...
Roditelji, i to ne svaki.
Ovaj nadimak zasluže oni koji se ponašaju kao da su stariji nego što jesu, što je najčešće posledica toga da se njihova djeca ponašaju kao da su mlađa nego što jesu.
Matorci su stalno zabrinuti roditelji, oni oprezni, često namršteni... Ponekad zaborave da su živi, njihova djeca nisu svjesna da su ikad i bili.
Matorci se sjećaju sebe u tim godinama i mudro ćute o tome, dokaze su sakrili a krv ohladili. Boje se svojih gena u tim mladim, ludim tijelima. Oni su nekad posjedovali tlo i more, bili neuhvatljivi oku i ruci, često rizikovali sve da bi dobili malo, i imali dovoljno sreće da prežive. Niko im ne obećava da će se takva istorija ponoviti...
Vikend. Djeca na moru. Muž i žena sjede na verandi porodične kuće. Žena završava telefonski razgovor, muž otvara bocu vina, treću te večeri. Iz kuhinje dopire zvuk sa radija...
'Javila se, napokon. Dobro je, sa drugaricom šetala, ide da spava sad...' Muž joj dodaje čašu:'Da, i ti si tako govorila majci dok je bila u Trebinju da posjeti kumu na samrti... Čuvala si mi stražu dok sam pozajmljivao komšijin 'Tomos''. Žena mirno otpija gutljaj: 'Znam, propalice. Posle ni za gorivo nisi imao.'
'Pa šta da radim, nisu mi ni pare dali, a radio sam pola dana.'
'Dok nisi preskočio ogradu i ostavio sladoled da se topi.'
'Da se vidim sa tobom, jer si mi govorila da te onaj Bosanac dira. Još sam i batine dobio.'
'Haha... Mislim da su rane propisno iscijeljene, i iscjelivane.'
'Nisam se žalio... Goriva u motou je bilo za pola puta otprilike, ostavili smo ga negdje pored magistrale, pa stopirali do Petrovca. Sjećaš se kamiondžije?'
'Ne podsjećaj me..'
'Fino ste se slagali.'
'Nije ti svejedno bilo dragi, dok mi je pričao o poduhvatima...'
'Pa da znaš... Mada brzo smo stigli. Stari grad, svetionik... Ne mogu da se sjetim oko čega smo se svađali..'
'Oko toga kako ćemo da se vratimo i šta ćemo da kažemo roditeljima. I komšiji. Sreća što si se ti spremao da skočiš kad sam rekla da te mrzim, pa nismo previše brinuli oko svega toga..'
'Pa i skočio bih.'
'I ja bih za tobom onda.'
Nastavili su da gledaju u sparnu ljetnju noć. Sa radija se čula Gabi Novak. Mjesec je bio velik i žut. Smiješili su se.
Onda je zazvonio telefon...
Superlativ tišine.
"...Dule Savić poluvolej, goooool, u rašlje...a u Londonu MUK..!"
Prodavačica ljubavi. Svestrana žena, devojka sa naslovne strane. Ispunjenje cilja, san snova svakog malog drkadžije.
Kad propustite sve prilike, i kad nestanu i teoretske šanse, zahvaljujući njoj ćemo ipak jebati i završiti u paklu. Kad postanete neko i nešto, završite fakultet i zaposlite se na građevini, ona će vam biti jedina svetla tačka u životu. Mesec dana rintanja za sat vremena sa njom.
Sakrijete se u svoju mišiju rupu, svoj jebarnik i uživate u onom trenutku u kom se osećate kao da ste doživeli stotu, iako ona možda i jeste stota, mada, nije ni bitno. Život je lep.
Znate da ćete se sutra opet češati po butini, ostati bez dinara i grebati se za pivo, ali boli vas kurac. I tako iznova i iznova dok uz žestinu ne zbarite onu pravu i zaglavite doživotnu.
Ono što će svaka domaćica pre da kaže, nego da prizna da je usrala koru za tortu.
- Auuu, bre, ženo, što je ovako smrdljiva ova torta?!
- Ali, dragi, nije do mene, do jaja je! Ja sam sve radila prema receptu.
Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …
Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.
Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.
Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...
Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?
A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?
Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.
Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.
*
Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.
A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.
Neizlečiva i teška bolest. Česta je i manifestuje se povećanim pritiskom, bolom određenog organa (ideš mi na kurac) i crvenilom u licu. Uzrok je kontakt sa masom po autobusima, na ulici, poslu, školi itd. Kao što rekoh, neizlečiva je, ali može da se ublaži izbegavanjem.
Činjenica da je trgovina belim robljem započeta prodajom crnaca.
Dete koje od malena pokazuje sklonost ka guranju prstiju u štekere, sijalična grla, grejalice...
