Objašnjenje za svako sranje koje se dešava. Kao da su devedesetih izmišljeni kriminal, nestašice, krađe, ubistva. Kao da ih nije bilo pre i posle toga, i ovde i na drugim prostorima.
- Čitaj ovo. Čovek ubijen u parku. - Teško nama, eto nam povratka u devedesete. ---------------------------------------- - Opet neredi na derbiju. - Pa da. A ja kad kažem da nam se vraćaju devedesete onda ovo, ono... ---------------------------------------- - Danas je godišnjica atentata na Kenedija. - Ah, malo malo pa neko nekog ubije. Sve mi više ovo liči na devedesete dete moje. - Ali to je bilo šezdesetih. U SAD. - Eto vidiš koliko kasnimo za svetom.
Poruka iz bus plus automata koja baca prestupnika pod reflektor srama. Kada se začuje, nema te glave u autobusu koja se neće okrenuti da vidi kakav je to šljam i bednik nelegalno u vozilu. Ne samo što nema mesečnu kartu, nego đubre ne prati koliko mu je ostalo na dopunskoj kartici.
''Nemate dovoljno kredita'' Polugluvi deda se trže, trudnica prekida telefonski razgovor. Ko to ugrožava pošten svet? On kao slučajno probao praznu karticu, ima ih više, pa pomešao. proba drugu ''Nemate dovoljno kredita'' panika ''Ma sigurno je ova treća hehe'' ''AKTIVACIJA LASERSKOG DEZINTEGRATORA ZA 3,2,1''
Lik koji ima razvijen talenat da pravi odevne kombinacije koje teraju prolaznike da kopaju oči sebi zarđalim kašikama.
- Joj, matori, sad sam video Savu Saragu, znači, kad nisam rikn'o. Definitivno je postao modna ikona našeg kraja. - Taj još uvek živ? Što modna ikona, šta je napravio od sebe? - Znači, na nogama mokasine, donji deo neke šuškave trenerke, gore karirana šulja i kožna jakna. I, kao šlag na tortu, na glavu stavio kačket nekog ribolovačkog društva. Matori, kao da su ga katapultirali kroz veš na kanapu. Deca ga slikaju kao da je vanzemaljac, a jedna žena pala u nesvest.
A: Matori jesi otkucao kartu, onaj debeli mi deluje kao anderkaver. B: Ma gde, sad moraju svi da nose prsluke, nema više spavača šta ti je. C: Ajde momci karte na pregled. A: Jesam ti rekao, jesam rekao... B: Pičko rekao si za onog debelog, a ovaj je sve vreme iza nas. C: E momci drkam vas, nije kontrola, slušam šta kenjate, moradoh da vas iscimam. A: Jedi govna. B: Puši kurac...
Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.
Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.
Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.
- Gospodine Đorđeviću, kako komentarišete neobične nezvanične insajderske informacije da će u startnoj petorci protiv Brazila zaigrati Kalinić, Štimac i Simonović? - Kao tačne. - Kako to mislite? Ipak je četvrtfinale u pitanju. - Od Brazila smo već izgubili na ovom takmičenju i samim tim zasigurno, a i domaća javnost će se složiti, ne mogu dva puta da nas pobede. Stoga želim da za naredne mečeve odmorim neke ključne igrače. - Dakle tom logikom dolazimo do finala i tamo, recimo, možemo igrati sa Turskom, koju smo nedavno savladali u pripremnom periodu. To je onda siguran poraz, zar ne? - Alo, prijatelju, ne važi to za prijateljske, nego ćemo da ih naguzimo zbog one krađe na prethodnom prvenstvu. Ima li ovde nekog ko nije neznalica, pa da mi postavi neko smisleno pitanje? -------------------------------------------------- - Kouč, igramo sa Sibirom u nedelju, ipak je finale, pa biste nam mogli dati poneki savet. - Srbija, jebena Srbija! Nekada su bili Jugoslavija, bio sam trener i 1989. kada su nas pobedili u polu-finalu, osvetiću im se, osvetiti! - Da, ali kako želite da igramo? Ne ide i u finalu da forsiramo divljački pristup, protivnici ovaj put deluju kao organizovana ekipa. - E, Hardene, nemoj ti da brineš, nego vidi šta ćeš s tom bradom, izgledaćeš smešno pored Raduljice. Mi sigurno dobijamo, jer smo izgubili od njih u Indianopolisu, kada smo poslednji put igrali. Jasno je da ne mogu dva puta da nas pobede. - Zar to ne važi samo za jedan takmičarski ciklus? - Sereš!?!
Mesto u koje žensko biće ulazi isključivo službeno. Objekti u kojima nivo testosterona dominira nad svim ostalim nivoima. Igraonica, kladža, pa i neka birtija u kraju za koju samo drugari znaju. To su ta mesta. Odatle se ne izlazi ni u ludilu. Osim ako je zabranjeno buksnanje unutra. Onda mora da se izboksuje sklanjanje zabrane pa može i da se vari unutra. Sediš, igraš, pušiš, kockaš, radiš šta god radiš ali ne izlaziš. Tako i ostatak ekipe. I tako napunite prostoriju odvratnim smradovima čija simbioza vašu prostoriju pretvara u - buvaru.
-Brate, dođi do buvare, Mare tri dana igra Dotu bez prestanka. Umire večeras u najavi kao onaj batica što je overio od kantera. _______________________________________________________________ -Dođi do buvare, slavim osamn'esti večeras. Biće dve ribe.
Šatro obrazovnog karaktera i edukativan, a ovamo nabija tenziju u dnevnoj sobi ako ga gledaš s matorima. Jeste, radio si pajdo koka ekser trip (tako se samo kaže, he) i boli te kurac za neke tamo ispovesti nekih anonimusa eks štićenika iz Crne Reke pod okriljem oca Branislava Lopate lično i znaš da oni tamo samo jedu pajdo govna preko TV-a.
Niti te dotiče ta njihova priča nit šta, ma ko te jebe matori, pucaš se u venu i meni je to dovoljno da ne obraćam pažnju na tebe, već ću za to vreme da iskucam poruku Marini da kupi kurtone pre nego što odem do nje i da iscima malog Đomlu za bar pola tketa. Pa daću joj kintu kad se budemo videli večeras, opušteno.
Negde na pola drndanja SMS-a čuješ matorog kako mumla nešto o čemu si ti već odavno provukao kroz glavu i provaljuješ samo ono: ''E da ti jebem mater onu narkomansku'', a na televizoru par scena iz Treinspotinga i Gridloka, simultano. Ćale namršten i poluzgađen, a keva ko svačija keva, poluzabrinuta, blago u neverici sa pogledom fazon ''pa zar stvarno to postoji kod nas?!''
''Droga je ono, stvarno baš loša, baš...mmm...hmmmr...droga ti je jedno zlo koje ti krade život i cedi dušu'' - reče neka tamo silueta izmenjenim glasom ko vokal Kenibal Korpsa dok u pozadini piči tema iz Rekvijema za Snove. Sledi malo duži fejdaut efekat dok ekran potpuno ne pocrni, pa kreću krupna bela slova u vidu zahvalnice svih koji su sudelovali u ostvarenju ovog filma*. Kako originalno od reditelja, nema šta.
Uzimaš 500 kinti od matorog i krećeš u grad jer ti je poruka preko moba apruvovana.
*Zahvaljujemo MUP-u Srbije na ustupljenom materijalu. Video materijalu.
Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.
I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.
- Da, kuća vam izgleda zaista impozantno. Molim vas, recite našim gledaocima, kako postižete da je sve tako čisto i uredno, od bazena, do lifta? Imate li poslugu? - Pa, ne... Znate, ja sam škorpija u horoskopu, a mi škorpije smo poznate kao perfekcionisti... (bla, bla, truć) ------------------------------------------------------------------------------------------ - Da li vam se nekad desilo da zakasnite na gostovanje u TV emisiji? - Nikad. Ja nikad ne kasnim, jer sam riba u horoskopu! Mislim, riba sam i ovako, a ne samo u horoskopu. ------------------------------------------------------------------------------------------ - Srpska maiko, je li tačno da ste spavali sa kompletnim timom Obilića te hiljadu devetstodevedeset... - Pa, ovo je nečuveno! Vi vrlo dobro znate da sam ja djevica u horoskopu... - Oh, oprostite, kako sam samo mogao da zaboravim!
Najluđi lik u kasarni. On je na kraju karijere, vidi na šta je straćio život, zna da je kasno, prošao voz, to što nije hteo da se guziči još četiri godine po Vojnoj akademiji ga je koštalo dve i po sobe pri dodeli stana, upola manje plate, a za godinu-dve i penzije, i konstantnog zajebavanja od strane oficira koji bi mogli da mu budu sinovi. Doživljena spoznaja izaziva različite psihičke poremećaje. Za dozvolu za izlazak, najbolje je ipak pitati baš zastavnika...
Zastavnik A, Smederevska Palanka - Turetov sindrom ograničen na reč "kurac":
- I šta kurac, ti meni kurac, po petnaesti put uvaljuješ dežurstvo, kurac, na KPS-u kurac. A ti kurac, misliš da ja nisam video, kako ti i onaj kurac Kole kradete benzin iz Pinca kurac? - Gospodine Zastavniče... - Šta je koji kurac!? - Je l' možemo da izađemo u grad? - Terajte se u kurac!!!
Zastavnik M, Senta - delta alkoholičar, zadnji stadijum:
- A za Lađom, tudom tudom... Mađarica mlaaaada... De ste jebači... - Gospodine Zastavniče, je l' možemo u grad? - Samo ako će da jebete pičke. Je l' oćete? - Hoćemo, gospodine Zastavniče! - Dooobro! Al' dooobro da ih jebete da vas zapamte! Ništa nisi uradio ako te HIK, ne zapamte. U dupe je jebi, o zavesu ga briši i isteraj je napolje GOLU hehe... - Razumemo, gospodine zastavniče!!! - Aj Mađarice svršim ti na lice, oj Zoro Zoriceee...
Zastavnik Ž, Niš - Diogenov sindrom:
- I tako ja otišo na odmor i oni zamenili fekalnu pumpu, a staru BACILI! A reko sam onom pederu da mi takva treba za navodnjavanje na placu! Šta 'oćete vas dvojica? U grad možda? - Pa je l' možemo Gospodine Zastavniče? - Možete, samo prvo imate jednu gomilu crepova i one stare oluke što su menjali da mi utovarite u Ladu, pitao sam komandanta da uzmem. I kad se vraćate, neko je ostavio bojler pored kontejnera na raskrsnici, pa mi i to ponesite.
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e. dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem.. . . Zenon: Des Stavro ša ima? Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima... Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a? Stavros: Recimo... Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš? Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...) . . Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana? Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo.. Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš? Stavros: Pa ono, umem.. Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi? Stavros: Jašta da zviždi. Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva! Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..) . . Pitagora: E Stale jes to ti? Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru.. Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,... Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora.. Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz? Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako? Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
