Pokrivač za baku.
Rečnik / autori
AS
Asat
9× u prvih 100na Vukajliji od april 2009.viđen 9. okt 2017.
1.493 definicije41 odabrana70.281 poen
Zemlja u kojoj dojče vele.
Repetito est mater studiorum što bi rekli pogani Latini. Nema dobra dok ne zagrzieš muški i ne puštaš dok rezultat ne dođe. U programu života nebrojeno puta ulaziš i izlaziš dok ne krene. Jednostavno , bilo šta da radiš moraš skupiti određeno iskustvo da bi prešao neki nivo. Na kraju, eno ti Neše Sline, šta uradi od života, a da ti ne možeš. Nisi pokušao druže.
Odustajanje kao neprijatelj ljudskog roda mora biti izbačeno iz upotrebe od strane junačke maksime „ ne jebe lijep nego uporan“. Pa čak i kad ne uspiješ nakon milion pokušaja , sudbina će naći način da ti nagradi trud na nekom drugom mjestu.
Izlazim nasmijan iz „Bonela“ i kroz zadovoljan osmjeh pjevušim „Saki Saki Sale kupi mi sandale“ dok gledam novu akviziciju na mojim stopalima kako mi namiguju Bemine cipele od 64 konvertibilne marke i u tom trenutku presječe me ljupka faca žene koja mi je strah od odbijanja dovela u stanje gej aktiviste na saboru Krajiške pjesme u Drvaru, praviću se da je ne vidim ipak sam joj bio nebitan poput Brakusove emisije, nece skontati ...
-Ljubo, Ljubo! Zar me ne prepoznaješ, stani ej, to sam ja, Milijana!
-Mrš! Odabi oda me.
-'Aj bolan Ljubo, nemoj biti na kraj srca, nije sve tako crno.
-Kojeg srca, aždajo, srce si mi pojela uz kavu umjesto ratluka. I nije sve crno, naravno da nije, vidiš da se na meni vijori plava košulja k'o dres Lacija na Fernandu Koutu. Postao sam upravnik pošte i sad me zovu Ljupče, od milošte. Aaaa nije Ljubo više na šalteru...
-Svaka čast, drago mi je zbog tebe baš.
-Ne seri nije ti drago, boli te pička za mnom. Znaš da sam zbog tebe pokušao izvršiti samoubistvo pečatom, svu sam glavu izraubov'o, i sad imam ožiljke po glavi piše 70267 ZADNJA POŠTA BARAĆI. Jedva sam preživio kad si se poigrala sa mnom, pjesmu sam ti napis'o bio. Kravo jedna.
-Nemoj me vrijeđati, nisam to zaslužila, i kakvu pjesmu nedilje ti?
-Finu, u tri strofe, sve se rimuje, i sad je držim u fioci kad god mi je teško pročitam da vidim da može gore uvijek.
-Pa dobro, vidim preživio si, hehe.
-Jesam, i to Mileva mi donoslila krompirušu, na kockice krompir rezan, u med se stvara.
-A ko je Mileva, eto vidiš da si se snašao, nadam se da je bolja od mene, da te utješila.
-Nebitno ko je, bolje od tebe poljevalo za pitu pravi, a u svemu ste iste, i ona me sjebala načisto, postao sam alkoholičar, nisam za gaće na guzici imao koliko me sjebala. Pitu nisam mogao prežaliti.
-Ajooj pa nije valjda, a nisi ti alkoholičar ti si boem, to je nešto drugo.
-Srećo, boem se ne upišava u gaće koje nema, bio sam na dnu.
-Pa dobro, izvukao si se, oprem dobro.
-Jesam, našao sam Miru, mala k'o violina, ekonomiju završava, radi tu u kafani kod Brzog, neće bude roditeljima na teretu. Skačem na nju ko Adam Mališ, u dvije serije po 45 minuta, nekad i u sudijsku nadoknadu uđem. Šta je, ne vjeruješ? Skačem skačem. A ti kako si?
- A tebe kao interesuje?
-Tako sam odgojen , da brinem za druge.
- Pa dobro ni meni ne cvjetaju ruže, znaš bila sam...
- Zapravo ne interesuje me, ali nastavi pokušavati, ko se dimom ne nadimi ni vatrom se ne ogrije, aj dug ti uz put...
Brana.
Lik koji je sa svima na TI.
Evolucija anatomije žene, a svakako i erotike.
Nekada davno, u vreme džeferdara, kubura, jatagana, Praviteljstvujuščeg sovjeta, jabaša, subaša, buljubaša, harambaša i inih, sa današnje tačke gledišta slabo razumljivih pojmova, volelo se dvoje mladih. On je bio heroj, jedan od najdrčnijih vojskovođa u Prvom-more, Turci, na kurac ste nam se popeli-ustanku. Fes, brci, utoka za pojasom, peskovit glas, prek, nagao, uz ruzmarin vino, ašik...Hajduk Veljko. Lord Krajine i strah i trepet za obrezanu čeljad.
Da je Hju Hefner kojim slučajem živeo u 19. veku, pozvao bi Čučuk Stanu da mu bude prva plejboj jebena zečica i naslikao je nagu, guščijim perom na pergamentu. Stas, glas, harizma, lepota, pamet i bedra. Prva bedra Negotinske krajine i nezvanično druga od Velike Morave do uralskih vrleti.
Kad god su Veljku ratne obaveze dozvoljavale da uzme slobodan dan ili neplaćeno odsustvo, ljubavnici su se viđali ispod jednog bagrema. Kako pesma kaže, dušek im je bila lucerka detelina, jastuk Veljkov super napucani biceps, edicija ralo i volovi, a jorgan nisu imali jer je bio jul mesec i vrućinčina u pičku materinu. Elem, legnu oni tako i on počne nju da timari po bedrima. Gde se god rukom zaputi, ono bedra. Ne, on je nije hvatao za sisu ili ne daj bože pokušavao da joj surdukne vragolana u nedepiliran i prepun tarzančića čmar (hej, tad su se ljudi zapirali samo o bitnijim praznicima, i to sekvencijalno). Isključivo bedra i samo bedra, ko ovan u krivu šljivu. Mislim, tako poezija kazuje. Makar ova što je prošla oštru legislativu, ne ona hromog Vuka koji opisuje mlade djeve koje proklinju sudbu zlu jer im je pička zarasla ko Amazonija.
Danas, anatomski gledano, pre ćeš zatvorenih očiju locirati crkvu Svetog Petra u Vatikanu, na karti sveta razmere jedan prema zilion, nego naći bedra na telu žene. Nekad su bedra obuhvatala teritoriju južno od sisa i severno od kolena a sad postoje: kukovi, bokovi, guzovi, gluteusi - više vrsta , krsta, unutrašnja strana butina, spoljašnja strana butina, male usne, velike usne, džojstik, čmar, Grinički razdvajač guzice, bikini zona, depilacijska zona, kitov rep zona, donji stomak, gornji stomak, pupak zona. A bedra? Gde su jebena bedra?
Nezvaničan naziv za Srbiju u krugu turista koji se koriste našim rečnim putevima na proputovanju za Crno more, a govorka se i kako je među debelom zapadnjačkom decom debelih zapadnjačkih turista jedan od omiljenih zabavnih sadržaja brojanje frižidera i šporeta koji putem proplutaju pored broda. Iz našeg turističkog saveza povodom ovih glasina upućen je apel da se isluženi kućni aparati bacaju u Savsko jezero i manje vodene tokove koji se ne nalaze na mapi plovnih puteva. Zasad, odziv je minimalan jer je blagoslov vlasti čitavu aktivnost učinio legalnom i bezbednom što je odbilo od nje domaćine i domaćice željne uzbuđenja kojim bi osvežili monoton bračni život.
Gluvo doba noći, stojadin u poslednjim fazama korozije jezdi drumom sa makiške strane jezera. Pored glasnih protesta motora i amortizera jedva se čuje opus Mileta Kitića sa vremešnog "Blaupunkta" i škripanje sedišta pod zamašnim pozadinama dvoje zaverenika. Njihova smrknuta lica u tom trenutku odraz su hrabrosti i odlučnosti slavnih predaka, kuda su se samo uputili?
Uskoro, muškarac gasi farove na pustom drumu. Gasi i muziku. Odabravši neupadljiv prolaz kroz gustiš, vešto provlači stojadina kuda naizgled ni tenk ne bi prošao. Vidi se da je ovo radio i ranije ali i dalje oseća uzbuđenje i napetost junferaša, ruke mu blago drhte pod navalom adrenalina a masivna telesina poskakuje sa svakom rupom neobeleženog puta. Domaćica pored njega je naizgled mirnija, a možda samo u umu još preživljava napete trenutke poslednje epizode omiljene turske serije ili preraspodeljuje kućni budžet za predstojeći kvartal, svejedno, i na njoj je kao odraz u vodi mirnog jezera primetan eho euforije njenog bračnog druga.
Uskoro, stojadin se zaustavlja, ovaj put uz očajnički vapaj kočionog sistema za novom dozom WD40, narkoman. Domaćina to ne brine preterano te oprezno izlazi iz vozila praćen svojom diskutabilno lepšom polovinom. Nakon što je pomno oslušnuo u svim pravcima, zaključi da osim obližnjeg hora kreketuša nikog drugog nema u blizini, a u sezoni zaprašivanja komaraca kojima se hrane one svakako nisu prijatelji gradske vlasti. Znači, bezbedno.
Udruženim snagama, bračni drugovi iz prtljažnika vade stari frižider "Obodin" koji im je još njena majka poklonila u miraz. Osim produvalog kompresora verna starina beše u iznenađujuće dobrom stanju ali sve što je lepo, nažalost ima i svoj kraj. Ipak je vreme da se palica preda nekom mlađem i uglađenijem, po mogućnosti sa sistemom automatskog odmrzavanja. Upućen je poslednji oproštajni pogled i prijateljski dodir po emajliranim vratima, nakon čega se plemeniti starac vinuo u svoju plavu grobnicu i polako nestao u njenim vodama rasteravši pomenute žabe koje nakratko razmisliše o tome da čitavu stvar ipak prijave nadležnima.
Olakšan za deo svog tereta, ponos jugoslovenske auto industrije živahno se vratio na drum. Sada kad su napokon mogli da odahnu, domaćica se dublje zavali u sedište i ćutke zagleda kroz prozor u mastiljavu tamu a ruke domaćina na volanu primetno se opustiše. Bilo je teško reći u odsjaja farova po putu da li su mu u uglovima očiju suze ili rosa, muziku nije palio.
Zamena za izraz statistika u esnafu sportskih novinara, jamačno planski smišljena radi uštede na broju karaktera. Primenu može naći i u drugim sferama svakodnevnog života.
- Nude nam nekog Džavtekuravtoa za poziciju crnca.
- Kakve su mu brojke?
- Zadovoljavajuće. Tri poena, jedan i po skok i pola asistencije po utakmici.
- Kupljeno!
__________________________________________________________________________
- Hoćeš da me upoznaš sa Teodorom?
- Nisi ti taj kalibar, buraz.
- To nije tvoj problem. Kakve su joj brojke?
- 103-55-97-21.
- Šta je to 21?
- Minimalna dužina kurčine koju dotična uzima u razmatranje.
- Pričaj mi o ribama iz njene tenkovske podrške.
Vrhunac uređenosti jedne zemlje. Jebeš ti ekonomiju, privredni rast, inflaciju i ostale zajebane reči. Piti alkoholno pivo na tribinama i pritom ne praviti nerede Hanibalskih razmera, je vrh vrhova koji jedna država može da dostigne.
-De si Šomi burazeru, šta se radi?
-Ništa, evo, bio sa ribom u Londonu sedam dana, juče se vratio.
-Ne seri, pričaj kako je, Big Ben, Aston Martin, funte, kraljica, ovo ono?
-Brate, kod njih se toči pivo na stadionima.
-U jebote.
Izraz vaznesenjskog oduševljenja.
- Digo sam 100 iz benča, batice!
- Ma idi, ne znam šta ću bez te informacije.
*************
- Znaš kak'og sam Audija kupio! 200 konja, klima, koža, mahagoni, eukaliptus, kozje mleko, alu felne...
- Ma idi, opasan si kao Saturn.*************
- Uveo sam novu verziju sajta, koja je mnogo lakša za optimizaciju i nadogradnju.
- Ma idi, sad su dunje procvale.
Napustiti ustaljene norme, krenuti od nule, tražiti odgovore, pa opet doći na početak. Doći na isto, ali ovaj put znati znanje i razumeti, a ne ponavljati k'o papagaj ono što je servirano, jer se tako valja. Steći pamet, a pritom ne biti ziceraš.
Poštovani magistre, nadam se da nećete moju opservaciju klasifikovati kao diskreditujuću, ali dao bih sebi slobodu da konstatujem da se malo "slobodnije ponašate" za jednog intelektualca...
Jaro moj, sad će čova tebi da objasni neke stvari. Krenuvši da učim škole i sa idejom da postanem neko i nešto bio sam odbacio prave vrednosti, misleći sve više da sam uhvatio Boga za levo jaje kako sam vremenom gomilao diplome na zidu. E, onda sam obrnuo krug, jer sam skapirao neke stvari i shvatio da je formalizovanje i ukalupljivanje znanja, manje-više, go kurac. Ne čini, druže moj, pametnog čoveka ukrućeni stav k'o da imaš kolac u leđima, cvidže od dva cola, pravilna konstrukcija zadnjeg sloga "ao" u glagolskom pridevu radnom, niti metar knjiga na vidnom mestu u kući - nego kliker i muda da se pogleda istini u oči.
Pobogu, da li Vi svojim marginalizovanim izrazom implicirate da egzistencij....
Aj' ne seri, 'leba ti! Skuvaj mi prvo crnu kafu i ponesi čašicu domaće, pa da ti natenane objasim ono što si me otojč pitao za potencijalna polja zasnovana na hiperboličkim funkcijama dinamike fluida... I neka bude jaka i sa tri kockice šećera!
Narod. Ali onaj najzatucaniji i najjadniji. Glupo, a voli da soli pamet više nego kuvano jaje za Vaskrs. Osnovni životni moto im je nešto između "Da komšiji crkne krava", "Ako ne znam ja, ne zna niko" i "Od ovog ne može gore, vataj se broda da pravimo čamac". Nesposobni da vide dalje od svog nosa, eventualno sagledaju širu sliku makar na lokalnom nivou, izdali bi i rođenu braću i sestre, a majku prodali za sitne pare, samo da bi otvorili sebi neka nova vrata. Karakteriše ih žestoka ljubomora, nemogućnost prihvatanja tuđih uspjeha (sem Đovakovih, njega slave umjesto krsne slave otprilike), te nesposobnost da se stave u tuđu kožu. Ali najviše od svega ih karakteriše grickanje.
Kad imaš sitan zub ne možeš da odgrizeš ništa, samo da grickaš. Ali to ide polako, lagano, prvo malo podbadaš, smekšaš meso, onda lagano praviš usjeke, već nakon koju godinu kreću da se prepoznaju tragovi zuba, onda i navikne onaj koga grizu. A kad osjete da se navikao, onda krenu da grizu. Svom silinom. I nikad ne prestaju. Nikad.
Stoka krupnog zuba kad odgrize, odgrize muški. Da se zna majku mu, da se poznaje ožiljak godinama, ako rana zaraste. A ako je od onih što ne zarastaju, da podsjeća.
Sitan zub slabije grize, al' može više puta na jedno mjesto. Dok jednom ne ode sve u tri pičke materine, pa se izgubi i ono malo duše...
- Milisave, dobio nam komšija sina, de ćeš po komunalce?
- Jebe mi se za njega. Kad već ima sve što hoće, može i jednu kaznicu od 50 evrića da plati.
- Ali Milisave, znaš li ti koliko je on radio da bi sve to postigao?
- I za to me boli kurac. Da sam i ja...
- Ali nisi Milsave. Pomiri se s tim.
- Boli me kita, ja moram da radim sutra, on nek se veseli u dogledno vrijeme.