Не рачуна се у еврима и динарима, не рачуна се у бројкама и нема зарез иза целог броја. Нема корист ни за ког другог осим за особу којој је то једина права вредност. Нема количину, квалитет и квантитет. Може бити било шта... Од једног обичног дотрајалог ручног сата па све до шнале коју је заборавила када је ишла кући. Може бити само поглед. Случајан. Поглед који је рекао све, и није рекао ништа. Нико не зна за њега, али има вредност. Ону праву. То те испуњује. Даје ти снагу да урадиш још један склек у животу препуном склекова где су ти све невоље на леђима. Невоље које су тешке. Али невоље не знају за твоју праву вредност.
Права вредност.
Само делић универзума за друге.
За тебе цео универзум.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
A daj brate napiši knnigu ko čovek.
*knjigu
Нека, још мало ћу овако.... после се враћам на старо :)
au... kako me ovo oraspolozilo. +
omiljeno,bre!
Pucaš po emocijama, dakle. Evo da puknem onda plus, šta ću kad sam emotivka. :)
:-) lepo receno
+