Sigurno da osnovu svakog stadiona čine južna tribina, severna tribina, istočna tribina: PANTELA, zapadna tribina: SAGAPO pa opet istočna: PANTELA pa zapadna: SAGAPO itd. a Pantelu obuzme neka mnogo lepa emocija.
Bilo je tu lepih zdanja tokom karijere za vreme koje sam sigurno ispiso neke od najlepših fudbalskih stranica za fudbalske udžbenike. Tipa na Karaiskakiju protiv Atromitosa kod trećeg gola prolazim jednog, drugog, trećeg uradim piruetom takođe i biciklicom i fazon zastanem koju sekundu namestim čapu da skapira auditorijum šta sam uradio prođem još jednog metodom lako i između mene i gola samo goša, fatam je punom planski pravo u prečku - lopta se vraća primam na grudi naš koji prijem tutkalo i razantnim udarcem u donji levi matiram, brzo trčim do korner zastavice tu me čeka Stankela i krenemo da đuskamo skromna jedna zabavica povodom evrogola kad dotrčava Žigara kao i on da đuska s nama i počo peva: To, idemo, trpaj - samba deđande tana nana na na na a ja i Stankela gledamo kadar nevera. Kažem mu ja: Dečkić, aj odeš poigraš se s rečima metodom ukrštanja, imaš Super Skandi na klupi, slučajno pono. A sutradan sam se u različitim novinskim stupcima obreo u vidu subjekta između prideva magični i glagola prekaljeno matiro. Imam tu neku svesku Pigna Nature i u nju lepim te tekstualne poslastice. Ljubac ko Rusija!
Master kuler. Tip čijim duhom gospodari emiocionalni ekvilibrijum. Rušitelj svih frojdovskih psihoanalitičkih teorija o seksualnosti kao generatoru energije svakog bića. Peti element teorije ljudskog temperamenta. Kolerik bez afekta, melahnolik bez osećaja skenjanosti, flegmatik bez pasivne agresije i sangvinik koji se lupi po glavi na svaki pokušaj ekstrovertnosti. Neshvatljiv kao teorija struna prosečnom radniku na balansiranju trapa, neuvatljiv kao mokar sapun od algi gospođe Božen.
- Druže, moje najiskrenije saučešće. Ne mogu da verujem, Vera je bila divna, mlada žena, šta joj se desilo pa je digla ruku na sebe? - Saznala je da nam ćerka radi ispod plavog mosta i da sam ja ostao bez posla, a svu ušteđevinu sam na kocku dao. - Sve gore od goreg, pa kako ćeš ti dalje? - Zen. Luminiscentni planktoni tumaraju hodnica moga uma. Sanjam kako gajim mošusna goveda na Tibetu, levitiram i kao fakir milujem eksere svojom kožom. Jednom rečju, do jaja mi je. - U, jebote...
------------------------------------------
- Ne kapiram ništa. Sinoć je sve bilo divno. Jebali smo se ko zveri, posle zaspali onako zagrljeni, jutros joj doneo kafu i doručak u krevet, i...
- I?
- I rekla je da je posle 8 meseci vreme da uključi Dalaj Lama mod. Bataljuje seksualno-emotivne trivijalnosti i posvećuje se posmatranju kukičanja paukove mreže, proučavanju dinamičkih zakonitosti spiralnog tečenja meda sa kašičice i čitanju transkripata Budinih šizofrenih razgovora.
- A?
- To sam i ja rekao, a onda je ona izašla na vrata.
Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.
E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! I sad odemo mi to veče u neki bićklu alternativne priče da zabodemo skićvi dva. A unutra ekipa haos, sirotinja neka naš koji bljak. Ribe fazon nose Starke i džempere od sirogojna. To ti onaj tip ljudi što kad uđe u radnju kupuje hleb kolorita polubeli. I ja se tu nešto milovo po trbušnjaku kad prilazi mi neka bicuri sa spikom: Al bi ga blajvala! i ja tu upotrebim dativ u vidu pitanja kome? čemu? a ona: Panteli! Al iskuliro Pantela dankešn-bitešn. Zajebi ti to da izdobijam neku polnu i ništa manje veneričnu bolest. Sportski pozdrav!
Zabavište: Ustanova u kojoj nas nauče da volimo mamu, leptire i cveće i da crtamo breg, oblak i sve što volimo, kao i poneku pesmicu. Niži razredi osnovne škole: Ovde učimo da čitamo, pišemo i sabiramo. Nauče nas da volimo učiteljicu, da mrzimo Turke i da je kraljević Marko bio nepobediv. Naravno i s koje strane raste mahovina. Visi razredi iste: Tu već znamo i da kvadriramo, množimo.. Mrzimo Hrvate, Amerikance, Nemce i još poneke. Saznamo ko su bili Četnici i Partizani, ali nam to baš i nije jasno. Srednja škola: Ovde naučimo da bežimo s časova, razliku izmedju šljive i loze i svašta još. Međutim, tu zaboravimo da množimo, delimo, kao i da korenujemo i kvadriramo (ko je znao), jer smo za uzvrat naučili da koristimo digitron. Fakultet: Ustanova gde pokušavamo da primenimo svoje znanje iz prethodnih stepena obrazovanja, tako da uglavnom zaglavimo na prvoj godini i odlučujemo da se zaposlimo sa onim što znamo. Pa se posle pitaju sto je toliko nezaposlenih.
Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.
Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera) Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča. I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono. A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek. Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja: -Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka. Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.
Predstavnici ovog pokreta su fudbaleri okupljeni oko Jelen super lige i nižih rangova takmičenja. Novu srpsku avangardu karakteriše odbacivanje tradicija evropskog tečnog i južnoameričkog lepršavog fudbala kao i svake moguće mešavine tih tradicija. Ovi fudbalski umetnici osećaju prezir i gađenje prema afričkim i azijskim timovima koji se trude da imitiraju već pomenute tradicije.
Za Novu srpsku avangardu svojstveno je negiranje prirode pozicije fudbalera, odnosno mesta koje igrač zauzima u timu. Bekovi bez centaršuta i krila bez agilnosti. „Desetka“ sa tehnikom jednog drvoseče. Napadači koji imaju osećaj za aut, dok oni neuspeliji imaju osećaj za gol-aut.
Najpoznatiji pravac u okviru Nove srpske avangarde je vezarizam čiji su zagovarači vezni fudbaleri koji za cilj imaju fantastičnu ideju o postizanju gola koristeći isključivo pasove unazad.
Ako ste se zapitali nekad zašto se više ulaže u fudbal, a ne recimo u košarku koja daje mnogo bolje rezultate, sada vam je jasno da ova država podržava kulturu, konkretno u ovom slučaju - izvanredne umetničke napore.
Bezuslovna, neuzvraćena i potpuno nezaslužena. Kao ljubav roditelja prema detetu kretenu, ili ljubav naivnog muškarca prema ženi koja ga je sto puta prevarila i izdala.
-Je si gledo finale u vaterpolu, kako smo im jebali kevu!? -Pa nisam, ne pratim to... Mislim, svaka čast momcima, al jebiga kad me ne interesuje vaterpolo... -A Đoković prvi na svetu! -Ma jebo te Doković, pun mi je kurac tog Đokovića! -A jel si čuo da Duda Ivković ostaje selektor, imaćemo sad ekstra šanse da opet uradimo nešto!? -A, basket, čuo sam, pa dobro, šta ja znam... Nego kad mi igramo sa Farskim ostrvima, trebaju nam ti bodovi ko leba?!
Teorija koju je postavio otac moderne kliničke psihologije Sigmund Frojd. Oko ove teorije i danas se lome koplja u naučnim krugovima. Mada, moglo bi se reći da su svi veći pičvajzi u istoriji čovečanstva počeli zbog seksa.
Trojanski rat - jer se mlađahnom princu Parisu dig'o na lepu Helenu (ili Jelenu, kako hoćete), inače udatu ženu.
Peloponeski rat - jer se Atinskom tiraninu Hipiasu dig'o na spartanskog kralja koji ga nije baš mnogo šljivio, što je rezultiralo vekovnim neprijateljstvom između ova dva polisa i kulminiralo ovim ratom.
Stogodišnji rat - između Engleske i Francuske, jer francuski kralj nije hteo svoju kćerku da uda za engleskog princa kome se dig'o na pomenutu, a i na francuski presto.
Napoleonovi ratovi - jer pomenutom nije mogao da se digne, pa je morao negde da izbaci frustraciju.
2. Svetski rat - jer se mlađahni Adolf, dok je bio neuspešni moler i slikar u pokušaju, zablentavio u neku Jevrejčicu, a pošto je bio mali, buljav i nije mogao da mu se digne ona ga nije šljivila, pa je, kao svaki pošten serijski ubica, odredio svoju ciljnu grupu vodeći se prema izvoru svoje frustracije.
itd.
I samo se nadam da bukvalisti neće i ovo bukvalno da shvate... :)
