Prijava
   

Daćete mi jedan osmeh

Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.

Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori:
- Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt!
Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej:
-ći ći ći ći
Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu.
Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni.
Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.

   

...i jedna žlica Vegete

Spektatkularni završetak svakog recepta, u izvedbi nenadmašnog gosn Steve Karapandže.
Dok su ziljavi Lepi Brka, mutavi Džejmi Oliver i usiljeno zajebani Gordon Remzi još vukli šerpe po dvorištu i jeli pačija govna, iskazujući tako svoj talenat za gastronomiju, čika-Stevo je pravio klopu dostojnu serviranja na britanskom dvoru, kad im dođu španski kralj, japanski car, debeli Čerčil i srpski premijer na preslavu.

Jebeš vegetu, kad ga majstor sočini, 'ladno možeš uturiti supenu kašiku ptičijeg izmeta, nećeš mu ukus pokvariti.
Ali, pogledajmo kako bi kultna emisija ''Male tajne velikih majstora kuhinje'' izgledala danas.

Ivo Serdar: No? Što ćemo danas tako lijepo, a naše zgotoviniti, dobri moj Stevo?
Stevo: Zgotoviću ti kurac d'isteraš oči, mamicu ti domobransku i tebi i lijepoj vašoj!
Oliver Mlakar: Isprićavamo se cijenjenom pućanstvu za ovaj mali ispad. Gospodine Karapanđa, pa kak se to ponašate? Isuse, Marijo blaga, svijeti Duje, aerodrome u Cavtatu i Trogirska klapo!?
Stevo: Ti pederu ćoravi, idi kviz da vodiš, dok te nisam klepio ovom satarom po tintari, jeble li te osobe A, Be i Ce u šupak, odjednom! Ustaško pućanstvo, metnem vas na pimpeka, ja sam Srbin! SRBIN bre, šokačko vam sjeme jebem posred gujsce. Mišomor ću ja vama spremiti, na sto i jedan način, pa ubaciti u maksimirsku postaju vodosnabdijevanja, čisto da prigodno proslavite obljetnicu Oluje i plasman na Svjetsko prvenstvo o istom trošku. Dogodine u Kninu! Na tenku!
Vrati se Vojvodooooo na Dinaru ponovooo...

...i jedna žlica Vegete! Prijatan tek.

   

Tenkovska podrška

Jedna ili više visoko-gabaritnih osoba ženskog pola, koje imaju običaj da se "šlepuju" uz dobre ribe.

Ponašaju se zaštitnički prema svojim lepim drugaricama.

Tu su da nas mrze.

Tu su da im kazu - "Previše si popila, pokušava da te iskoristi, hajmo kući."

Tu su da nam sjebu koncepciju u svakom smislu.

Žurka tek počinje, i lagano dolaze zvanice i nezvanice.
Očekujete neke kvalitetne ribe koje ste upoznali ovog leta na moru. One ulaze.
Njih dve sijaju.

Za njima ulaze tri "tenka".

Mrze vas. Vi već to vidite. Niste ih ni upoznali još, ali vas one već gledaju svojim sitnim očima pakosno.
Zamisljate sebe kao veliko prase na poslužavniku sa sve jabukom u ustima.
One zadovoljno oštre noževe o viljuške.

---flash forward--

Žurka se lagano, ali sigurno raspada.
Vas dvojica sedite sa te dve divne devojke sa mora.

TENKOVSKA PODRŠKA za to vreme trpa ostatke hrane u sebe kao municiju, koju će pre ili kasnije ispaliti na vas i sjebati vam veče.

Konačno jedan od vas preduzima nešto i kreće da se ljubi sa jednom od dve lepe devojke.

TENK oznake 187-52 (obraća se devojci koja se ljubi): "ANA!! Ti si definitivno previše popila! Hajmo lagano, vidiš da hoće da vas iskoriste, sad kad su sve devojke izgustirali!

TENK oznake 162-55 (ispada joj hrana iz usta, ali podržava koleginicu klimanjem glave)

TREĆI TENK je zakazao, vaš mnogo dobar drugar koji nema ni grama probirljivosti kad popije se žrtvovao za ekipu.

Tenkovi to uviđaju i povlače se.

Ovo je izgleda bilo vaše srećno veče.

   

Dvadeset ćevapa iz studentskih dana

Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!

Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.

Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.

Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.

Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.

Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.

Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.

Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.

I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.

Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...

Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...

   

Prisećajni smeh

Sled okolnosti u vašim mislima koje premotavate dok šetate sami ulicom, vozite se u busu, prisustvujete predavanju (makar fizički), čekate u redu u banci ili bilo gde na javnom mestu, a pri tom se užasno dosađujete. Onda krenete da vučete misli iz naftalina i pravite svakojake asocijacije, praveći nit toliko dugu da na kraju potpuno odlutate. Kad zađete u fazu: mišljenje u mislima, obično se setite nečeg vama vrlo smešnog,i prisutni svedoci vide budalu koja se smeška iz nekog razloga. Oni nemaju razumevanja za ovaj prisećajni smeh. Kada se postidite i svatite da ipak niste sami, skolpite neku ozbiljnu facu i nastavite dalje sa motanjem misli u nedogled.

Red u pošti. Stigla penzija, plata, računi. Stigla vama i stipendija al ostale u redu nešto sve zabole za to. Gledate onaj smorni ček, gledate babe kako se mršte u koloni, ispred vas je doduše jedna zgodna mama koja smiruje ćerkicu. Zagledate ovoj milfači u bulju i nehotično se prisećate radnje farmerki...
''Jao, bre koji je to bio blam. Aj da je bila neka mala radnja, nego u šoping molu! Zakačim onu lutku, ona krene da pada, ja je hvatam i još se izvinjavam istoj. A svi me gledaju kako vičem ''Izvinte gospođo''. Sramota. A makar je, moja cura videla da je me stvarno pojeo živ blam, pa me se sažalila, te je dala to veče. A posle spavanja smo jeli sladoled. Uf bio dobar sladoled. Bolji nego sex. Što ja volim sladoled. Jedva čekam leto. Nisam bio na letovanju šest godina bre! Poslednji put bio sa ćalom. To je bilo vreme. Ja klinja od četrnaest godina i blejim na moru i pecam. A ćale se samo dernja na mene. Tad mi je pričao, dok smo se smarali pecajući, o onome kad je pomagao ujaku na pijaci, pa ujak otišao da fasa, a ćale kao prodaje krompir. I došli neka dvojica i traže džak krompira. A što je najgore, ovaj jedan došao da kupuje a drugi je to jer on se razume u krompir. Ćale natrpa kormpir u džak, pa džak na vagu, i ne može da izmeri. Dodaje on tegove i dodaje. Nagurao na vagu 80 kg tegova, ne može da izmeri krompir. Aj kao da zaokruže na 80. On gleda ne veruje, ovi kažu može. Nose oni džak i još se pitaju kako su ojačali. Kad je došao ujak i video da je zaglavljena vaga, hteo da se upiša od smeha. A ovaj jedan kupac se još razume u kormpir. Ahahaaha, koji kreteni. Aahahaha...''
....ahahahahahhaha!-smejete se ko budala i prodorno razbijate muk u pošti. Svi gledaju u vas i pitaju se koliko ste nenormalni.
Milfača ispred skanja ćerkicu od manijaka.
Vi gledate napred i nastavlajte tok misli od krompira.

   

Starija (neuspela) deca

Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.

Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

   

Mačija jebačina

Nit' manjeg kurca, nit' veće buke.

Izraz kojim se opisuje sasvim nebitan dogadjaj koji je u javnosti preuveličan, pa zatim nezasluženo i preforsirano medijski propraćen.

"NAJNOVIJA VEST!!! TOZOVAC IPAK NIJE U SVAĐI SA DAROM BUBAMAROM!!!"

MMMmmmmJjjjjaaaAAAAAAAaaaaaAAAAAAAAuuuuuuuuuuUUUUUUU.....!!!!!!

   

Bambuća !

Karamba!
Ushićenje!

Gradski autobus. Tri sata popodne. +40°C. Nemate kartu. Nemate ni snage, jer dan je takav. Prva stanica. Sunce vas prži kroz ničim zatamljeno staklo autobusa. Razmišljate da li je moguće da staklo bez dioptrije daje efekat lupe. Druga stanica. Ne možete da svarite burek koji ste pojeli pre dva sata baš kao ni smrad koji se širi autobusom. Ne znate da li vam se više spava ili umire. Treća stanica. Ulazi kratko ošišani mladić, oštrih crta lica, tankih usana, sa kožnom torbicom dovoljno velikom da u nju stane blokče sa kaznama i hemijska olovka. Prilazi vama, jer ste mu najbliži. Pomišljate da ovaj usrani dan upravo postaje još usraniji. Mladić je sve bliži. Razmišljate da počnete izgovor sa "bambi pogledom" i: "Pa znate čiko..." iako je "čika" samo par godina stariji od vas. Mladić je korak od vas. Pravite facu nešto između "Ćerka mi je abortirala.","Ja sam bogalj." i "Nemojte mene imam proliv!" i krećete da kažete nešto...

Mladić: "Izvini, jel slobodno?"
Ti: "Aa?..aaaa?...mmmmm......BAAMBUĆAAAA!!!!"
Mladić. "Koj ti kurac???"

   

Herojska muzika

Muzika iz akcionih filmova 80-ih godina. Žanr je najčešće pop-rok ili hard rok. Kada čuješ neku stvar bez, obzira na pol, testisi ti narastu do neviđenih razmera i dobiješ želju da skočiš padobranom sa litice ili nekome razbiješ glavu čisto samo da se malo smiriš. Na žalost (ili na sreću sudeći po nuspojavama), takvu muziku više niko ne komponuje.

Verovatno najherojskija od svih je tema "Top Gun anthem" u izvođenju Harold Faltermayer-a i Steve Stevens-a.

   

Politički Veliki Brat

Pošto se naši političari u skupštini i onako ponašaju kao u nekom reality show programu, trebalo bi ih strpati u kuću Velikog Brata, barem da narod zna šta da očekuje. Prosečan dan bi verovatno bio po fazonu:

Boris Tadić sedi na sred dnevne sobe i blene gde su kamere dok Dačić cupka oko njega i šapće mu "Još samo par dana mi treba da provalim ko je Veliki Brat, pa ćemo onda da ga namestimo i postavimo nekog našeg..." Velja Ilić priča Koštunici "Ma daj da ti ne nominuješ mene ni ja tebe, pa da nominujemo Bokija zajedno, evo i Čeda i Pop Lazićka i Nataša će, pa da ga šutnemo, ko mu *biiiip* majku *biiip biiiip* smrdljivu" na šta će Voja "Jao Veljo, uuuhh, nije po pravilima da raspravljamo o nominacijama, daj da, ovaaaj, bude sve legalno..." Nataša se dernja "Da se svi razgovori u ispovedaonici prikazuju na plazmi da svi vidimo šta se dešava i da srpski narod vidi..." a Goca će "Ćuti Nataša znaš da imamo tajni zadatak od Velikog Brata, ako to bude provaliće nas ostali..." Mlađa računa nedeljni budžet i šapatom priča sebi "Ako maznem ove ćevape i kečap i pri kraju nedelje kada nestane hrane lepo to izvadim, moći ću lepo da kažem da sam se ja za to izborio, a onda će narod da glasa za mene i ovi neće da me nominuju..." Čeda priča Pešićki "Ne znam ko je Veliki Brat, ali sumnjam da Goca i Nataša imaju tajni zadatak. I nekako mi njegov glas poznato zvuči, ali ne mogu da se setim..." Utom se sa razglasa začuje "GOVOVI VELIKI BVAT..."

   

Brka

Omnipotetni lik poznat po svojim brkovima kog srećete na nekim masovnijim okupljanjima. Razume se u apsolutno sve, od politike do seksa, a vi se, u poluakoholisanom stanju, divite do imbecilnosti njegovom intelektu i iskustvu koje tako revnosno deli sa vama. Za njega na kraju ostaje pitanje "Baš je kul lik ovaj brka, što mi bre on nije ćale?".

Brka: Je li sinovac, jel' imaš ti neku devojčicu a?
Ti: Imam, imam.
Brka: A jel' šaraš malo sa strane a?
Ti: Ne, nisam ja takav.
Brka: A voliš tu malu a? Bre slušaj 'vamo, moraš malo sa strane, inače će da ti dosadi veza, pa će da pukne. Ček' da ti objasnim...

#248
+13572
212
definicija