Ono što se ponosno ističe na vratima stana. Jedna, naizgled, obična višespratnica zapravo je pravo poprište hladnog rata među komšijama, sa ciljem da se bude što superiorniji. U to se lično možete uveriti direktnim ulaskom na taj front.
Možda na stanu 1. piše Dr Mr Simić Živko, al zato na vratima stana 2. piše Dr Djuro i Dr Ljiljana Milovanović. Već na trećim vratima, iako bez tih titula, ispisana su imena svih ukućana petočlane porodice Janković. Ko je koga tu zajebao teško je oceniti, ali sigurno je da se "Ratovima zajedljivih komšija" ne nazire kraj.
Naziv za vukojebinu (ili bolje reći pizdariju ili pizdovce) u Rusiji. Kao i mi, i braća Rusi imaju mnoštvo zabiti (mahom u Sibiru) koja su vremenu rekla "njet" kao i svakom tragu civilizacije. Odvojena od celoga sveta, jedini ko tuda prolazi su neki Tatari koji još uvek raznose poštu konjima i Jovan Memedović. Naravno uslovi u Pripizdinsku su deset puta gori nego bilo gde gde se oseća ruska zima. Podrazumeva se da je s one strane Urala gde čak ni sumatraizam Crnjanskog ne može dopreti.
-Filipe, čuo sam da si jebao neku Ruskinju? -Matori, nije da se hvalim, ali odvalio sam je od kurca! -Kako si uspeo da je smuvaš? -Ih, kako? Brate, bez reči, samo pogledima i govorom tela. -Zvučiš kao žešća bajronija ali mi je Uroš rekao da si jebao tako da ti verujem, u detalje neću ulaziti pošto te poznajem, ispašće da joj je kurac izašao na usta kad si joj munuo u bulju... -Nije, matori, ozbiljno ti kažem, uopšte nije nešto viso... -Zajebi to nego mi reci hoćeš li se ti još s njom viđati? -Ona je otišla iz Crne Gore nazad u Rusiju, kako? -Pa otkud znam, reče mi isto Uroš da si se baš naložio na tu Ruskinju pa rekoh možda odeš do nje. -Jesam se naložio, jebe se k'o štuka! Ma mislio sam ja da odem do nje, nešto u fazonu kad Miša ide da vidi Natašu u Moskvi uz pomoć deda Žike, nebitno... I ja je pitao kao gde živiš, ovo-ono, ispostavi se da mala živi u Pripizdinsku u Sibiru, morao bih da menjam 2 aviona, 4 autobusa i 6-7 magaraca da bih došao do nje. _______________________________________________________________________ Sankt Peterburg 1852. godine: -Fjodore Iljiču, nisam te video 100 godina, gde si bio? -Ništa me ne pitaj, Ivane Vasiljeviču... Našli mi neke papire gajbi i istripovali da je to da se diže neka buna protiv imperatora Nikolaja pa me odveli u apsanu. -I? -Jeb'o im pas mater, osudili me i poslali u Pripizdinsk dok se ne opametim. Tek sam se pre par dana vratio. -Au pa jesi li se opametio? -Jesam kurac, baćuška poslao guberneru vagon votke i neke klinke iz Ukrajine da bi on izdejstvovao kod imperatora da me pomiluje. -Pa dobro, bar se dobro završilo. -Može biti, ali bi meni više odgovaralo da sam ja ostao u Pripizdinsku a da je baćuška meni poslao sve to.
Umišljena gojaznost, debela hipohondrija. Za razliku od stvarne gojaznosti, koja može da se izleči liposukcijom ili dijetom, za ovu bolest nauka još nije otkrila lek.
- Jaaaao, što sam debela... - Ma nisi, pogledaj se malo u ogledalo! - Jao, ali indeks telesne mase mi kaže da imam pet kila viška... - Ma jok, bre, super si građena, samo imaš teške koske, sve ti drugarice zavide, baš si riba. - Ali pazi ovo salo na stomaku, pa na butinama, pa celulit... Jooooj! - Ali bre nemaš više petnaest godina, pa to je bre normalno. - Nijedne pantalone ne mogu da zakopčam, baš sam prava svinja, šmrc... - Pa one se skupe posle pranja, a čovek posle ručka, normalno da mu se stomak malo nadima, znaš? - Ali pre godinu dana nije mi se nadimao, aaaaaa... - Pa pre godinu dana nisi jela toliko pasulja, hehehe. - Aaaaaa, ti misliš da sam ja ružna i matora i proždrljiva i debelaaaaaaa.... - Ma neeeee, nisam to hteo da kažem. Evo, pogledaj ovako...
Tradicionalni srpski običaj da novorođenčad od strane roditelja budu počašćena imenom sveca koji je bio taj dan, vjerovatno u nedostatku inspiracije. Ipak, postoji velika mogućnost da je bračni par patrijarhalno odgojen, te da se od njih očekuje da se produži porodično ime koje nije ni sedma opcija, te se svetac nameće kao solomonsko rješenje.
- Nek se zove Spasoje po đedu! - Znaš majko, mi smo mislili.... - Ma šta ste mislili?! Vi mislili!? Hoćeš reći da je ona mislila za tebe! Moraš jednom čovjek da postaneš i udariš šakom o sto! Treba da bude po đedu i gotovo. - Mislili smo da damo ime po današnjem svecu. - Aaaa...sine majčin, to je tako lijepo. Ček malo! Pa danas su Duhovi! - Jes' vala, pošto su Duhovi zvaćemo ga Kasper.
Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.
Odjeb osobe koja se u jeku rasprave ili rastanka ili tako nečeg burnog, hvata za emocionalnu ucenu, govoreći iz sveg glasa o svesrdnoj ljubavi ka vama, koja nije pokazana ni dokazana isključivo zato što je valjda, neizreciva. Pa kad ste već rešili da begate, da bar imate u vidu da ste đubre prevarantsko i kurvinsko koja dobre ljude ostavlja na cedilu. Jer, samo dobri ljudi serviraju na tacni svoje bubrege, jetre, srca i za sve to imaju energije jer su se dobro nahranili vašom izuzetno hranljivom džigericom. Eh, šta ti je lanac ishrane!
''Kako možeš da odeš od mene? Kako si tako bezosećajan i jadan? Ostavljaš me samu, a ja tebe toliko volim! I gađala sam te onim tanjirom samo zato što te volim i ne želim da te izgubim! I bio si vezan za radijator samo zato što te stalno želim pored sebe! Ja...ja sam želela da se udam za tebe, da do kraja života budemo srećni! A ti...ti mene tek ostavljaš...bez objašnjenja...bez ikakvog povoda... A sve sam uradila! Ja bih tebi dala bubreg da ti zatreba. Srce bih ti dala, dušu.... Ono, što kaže Ceca -oba svoja oka kad bi bio slep-... Ja bih ti dala kožu da presadiš da središ te odvratne jagodice!'' ''Ok, slušaj, ako išta zatreba, utefterena si u spisak donatora...a sada zbogom...kad si već kod jeftinih citata, ono, što s' kaže...idem dok sam živ...ovaj, mlad!''
Veoma naporna vrsta ljudi, koja u svom moždanom isprtku ima unaprijed isplaniranu svaku moguću situaciju koju će im sagovornik izložiti, i zbog toga smatraju da razgovor uopšte nije potrebno obavljati, jer oni već uveliko znaju šta će on reći. Njima ništa nije potrebno objašnjavati, oni sve znaju. Nema veze jeste li ih upoznali prije pet godina ili pet minuta, njihova "moć zapažanja" prevazilazi granice beskonačnosti, smatraju sebe vrhunskim psiholozima i poznavaocima ljudi, te sebi daju za pravo da konstantno šire svoju mudrost u vidu savjeta.
- E, sinoć sam gledao sjajan film na.. - Daaaaaa, i ja isto, na Prvoj, onaj sa Meg Rajan? Ona me svaki put iznova i iznova oduševljava! - ..kompjuteru. Reko' možda hoćeš da ti prebacim..
