Nakon što sam ti poetično i sa puno zanimljivih komparacija, ili jednostavno kulturno objasnio neke stvari, ti me ne razumeš. Stoga ću ti priču ponoviti, ovaj put lakonski kratko i kristalno jasno. Siguran sam da ćeš me onda razumeti.
- Momci, zamolio bih Vas da u što kraćem roku napustite lokal. Imao sam strpljenja, gledao kako lomite čaše, flaše, zatim stolice i stolove. Par puta Vas ljubazno zamolio da prestanete sa vandalskim ponašanjem, napomenuo da ću u suprotnom biti prinuđen da Vas ispratim do izlaza. S obzirom na to da ste nastavili sa uništavanjem kafanskog inventara, ovo je poslednja moja molba upućena Vama. - Š'a kenja ovaj? Š'a je bilo, matori, 'oćeš malo preko pičke, a? Serem ti se u ovu prčvaru! Dođi 'vamo, pičko! - Vidim da se nismo razumeli. Preformulisaću, :odlazi do šanka i vadi automat M92: mrš napolje, mamicu vam jebem balavu u pičku!
Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.
- Alo bre, gde ste vi pošli? Ruke gore. - Polako bre gos'n milicajac, snimamo novi spot. Evo i kameru imamo. Đole, pokaži mu kameru. - Kakav bre spot i jesu to prave baklje i šipke? - Ma jok bre. Plastika sve. Đole snimaj taman da ubacimo i policiju u spot. Evo namestite se ovde gospodo i mi kao bežimo od vas, a vi nas samo gledate. Snimaj bre Đole......paljba! - Au kako ćemo da ispadnemo opasno u spotu, kolega. Dvadeset ljudi beži od nas!
Ona pored koje možeš hiljadu puta da prođeš, površno je pogledaš, a da je zapravo ni ne primetiš. Ona lepota, koju kad primetiš, nastaviš još deset koraka, ukopaš se u mestu tridesetak sekundi u jednom od onih "žju!" momenata dubokog ushićenja, i potrčiš za njom. Figurativno. I posle toga sve porediš sa njom, i ništa ti više nije dovoljno dobro. Ona posle koje ćeš se čuditi kako je ranije nisi primetio, i kako je drugi ne vide.
Film koji ti je pre godinu dana bio dosadan i glup, a sada juriš ostale filmove istog režisera po ruskim torentima, pekara pored koje gotovo svakodnevno prolaziš a nikad nisi kročio u nju, a pogačice im dečarapiraju, knjiga koju si kao klinac vratio na policu posle četrdesetak pročitanih stranica jer ti je bila suviše konfuzna, a sad si izbedačen jer je pisac umro pre deset godina, pesma koja ti se vrtela u glavi, ali nikad se nisi udubljivao u tekst, prijateljstvo iz osnovne, tekst ili definicija koja ti je prekjuče bila mnogo gej, a sada se poistovećuješ s njom, devojka koju godinama viđaš u kraju, a onda vidiš njen osmeh koji ti toliko obuzme misli da ne možeš da hodaš i žvaćeš žvaku u isto vreme...
Neprevaziđeni stepen političke korektnosti koji je daleko iza sebe ostavio sve one silne reklame američkih kompanija u kojima se mora pojaviti makar jedan nasmejani pripadnik crne rase. Rezultat ove politike, crnac u Šervudskoj šumi pred kraj 12. veka, kod gledalaca izaziva veće udivljenje čak i od one serije u kojoj se Tarzan bije sa ljudima-leopardima, juri seksi čarobnice i putuje u središte Zemlje. Junaci za čiju je ulogu kandidat Semjuel L. Džekson su:
- Saracen (tačnije, crnac-Saracen) koga je Robin zarobio tokom krstaškog pohoda i koji pod uticajem Stokholmskog sindroma odlučuje da ga prati na drugi kraj sveta.
- Opat Tak, mladi sveštenik iz Nubije, vođen idejom da represivni sistem vladavine u Engleskoj zameni parlamentarnom demokratijom.
- Mali Džon, koga je Družina tako prozvala jer im je Mbala Sahib Ibn Babangida bilo previše komlikovano.
- Ričard Lavlje Srce, dobio taman ten sunčajući se u pauzama između krvavih bitaka u Svetoj Zemlji.
- Robin Hud (zašto da ne?)
Jedini lik koji se neće pojaviti u ovom obliku je notingemski šerif, jer nije okej da jedini crnac bude glavni negativac.
Temelje ove prakse postavio je, naravno, Diznijev studio, ubacujući neengleske životinje u crtani film (nosorozi i slonovi defiluju u prinčevoj straži, a tu je i onaj nesretni piton).
Hermetički zatvoren relikt prošlih vremena, usput usoljen aditivima kako bi mogao da spasava živote tokom nikad prežaljenog Hladnog rata. Prenosi se s kolena na koleno, s armije na vojsku (prvu, drugu, treću...). Otvara se bajonetom i veoma snažnom voljom.
Vojni poligon Peskovi, 2001. godina.
- Brate, jel ovo suljpa il' da gladujem? - Pasulj, brate, konzerviran za bolja vremena. - Kakva crna bolja... nego, kad je ovo proizvedeno.. - Našao sam ja, piše 1961. godine. - Jebem ti život, mož' otac da nam bude!
Vuče se k'o prebijena mačka, davi k'o zmija žabu. Jednostavno, kreće se presporo za svačiji ukus.
- Aj' teraj to malo brže, udavi bre. - Pa kako ću, vi'š da je pljusak. - Ama jeb'o te pljusak, planiram da stignem kući dok je jedinica u broju veka. Aj' treća pa lagano po gasu. - Joj ne mogu sad, vi'š da će krivina, moram da usporim. - Pa gde ćeš sporije od ovoga?! Mogu komotno da iskočim napolje dok su kola u pokretu i da mi se zavrti u glavi od Zemljine rotacije koliko se sporo krećemo. Da ideš sporije sad bismo išli tamo odakle smo pošli. Aj' lepo skreni ovde pa da se menjamo...
Kad na ispitu ne znaš ama baš nijednu udžbeničku definiciju na zadato pitanje, pa ponudiš svoju kao alternativnu uz želju da će je profesor uvažiti kao tačnu.
(student, u sebi): Mm.. da vidimo, prvo pitanje "Definicije kriminologije po obimu - šire i uže odredbe i najznačajnija gledišta". Ovog se sećam, Feri, Gros, Saderlend, do jaja. E sad, kad bih se setio i šta je ko rek'o to bi bilo još bolje... ma nek ide život, pružiću svoju definiciju srednjeg obima, držaću se zlatne sredine, tu ne mož' se omaši.
(profesor, čita): A evo ga još jedan teoretičar srednjeg obima, lepo sročeno nema šta. Da sam bio pametan i skupljao ove budalaštine sad bih vodio emisiju na Prvoj. Evo tebi jedna petica, ni šira ni uža.
- Vuki, pazi srebrni metak! - 'De?! - Lolčina, pravi si Vukodlaklija! - E, pun mi te je Mesec više s tim sranjima, neću te vodim u lov više... - Dobro bre, zezanje, koji ti je kolac...
