A: Auuu, baba, kako si izvezla ovaj majnkraft, mo'š se udaš. B: Iju sinko, kakav crni Majn kampf, jebo te Hitler blesavi. I nemoj deda da te čuje što mi prizivaš udaju, već dovoljno gleda komšija Žiku popreko.
Omiljeni performans istripovanih mužjaka. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista, fenomen zbog kojeg će ostali mužjaci zanemeti i prestati da proizvode testosteron, a ženske publikovati svoju za tren ovlaženu stidnu regiju. Nije čak ni naročito bitno kakav je auto u pitanju, samo da može da ispusti kul-zvuk i sevne sva četiri. Svakako, nije poželjno da bude modovani varburg-karavan iz 1987.
Elem, tačka ide ovako: Lik izlazi iz auta, zatvara vrata, lagano skenira prolaznike, isteže levom rukom donji deo šnira na farmerkama, raskomoćujući zver dakako, dok desnom nehajno plasira pikavac u žardinjeru. Zatim pravi seksi namrštenu grimasu a la devet-dana-opstipacije i korača. Posle nekoliko metara ležerno podiže desnu šaku do visine ramena, odvaja podlakticu od tela i palcem teatralno pritiska dugme na privesku. Kola odgovaraju reskim zvukom, a na licu našeg junaka zaigra osmejak nepatvorene dominacije. Šajebilo, a, matori, šta bleneš, ščuo za daljinsko zaključavanje mahine, a? Prtina, bre, 'nači mađija je to, nema to u selo...
- Šefe, skratila nam produkcija budžet, ne možemo da radimo onaj završni deo po scenariju. Ono kad Brus nonšalantno aktivira tovar S4 iza sebe i ide ka kameri dok u pozadini suklja ogroman plamen, a Megan mu skače u zagrljaj u onom pocepanom trikou... - Je l'? Ma jebiga, nema veze, stavi neka samo izlazi iz kola i zaključa ih onako, zajebano. - A Megan? - Nju još malo cepni.. Rez!!! - Da, to je taj humor.
Kaže se za neku ribu koja je mnogo dobra pička,i koju bi rado posedovali.
( Dva drugara gledaju neki random houm mejd pornić ) - Vidi ga ovaj debeli kako ne zna,kol'ko li joj je samo platio... - Ti bi kao bolje odradio,a ? - More,bajo,kad bi je ja dovatio vrištala bi ko da ženi brata!
Ponekad jedino što preostaje. Poslednja oaza umornom čoveku na kraju puta. Slamka utehe za protraćeni život. Dok zuri u plafon u svojoj učmaloj sobici, znajući da dolazi prerani kraj, život mu prolazi pred očima. Bio je ispravan. Uzoran. Više je slušao glavu nego srce. Učinio je mnogo. A ceo život se sveo na žal za onim što je propustio. Nikad se nije obrukao, ponizio. Nije imao poroka. Možda je trebalo. Imao je prijatelje. Mogao je biti više sa njima. Jednom je voleo. Žali što joj nije pokazao koliko. Tad je shvatio da nije živeo. Radio je po tuđim pravilima, poštovao tuđe zakone, ispunjavao tuđe želje. Nije uspeo da stvori svoj svet. Prekasno. Pri poslednjem izdisaju, žaleći samo što nije imao više uspomena, shvatio je šta je život. I jedino mu je preostalo snage da oprosti svima...
Priručnik, koji pospešuje šanse za sticanje pozitivnog utiska, o ovoj naizgled radikalnoj meri za razbijanje zagorelosti.
-Prva i esencijalna stvar, nabavljanje novca. Ne tako mala suma, u zavisnosti od zahteva obradivog materijala, 50-100 jevreja.
-Odlučnost. Da hoću da jebem, i ne, ne tripujem se da ću dobiti sidu. Ne, nije mi žao što neću ići ove godine u Guču, daću pare za krljažu.
- Otići na sajt Halo oglasa i pretražiti pojam "maserke". Rezultati će biti slični dalje prikazanom: Kraljevska masaža aromatičnim uljima, za gospodu. Kod vas. Za neupućene-E, to su ti kurve. Zaokruži bar deset brojeva, uskoro ćeš saznati zašto toliko.
-Okreći brojeve. Većina će biti nedostupna ili se druga strana neće javljati. Ako ti se javi neki babski glas, spusti slušalicu. Takva se smežurala zbog bar dvadeset godina u branši, od silnih kurčeva koji su kroz nju tutnjili k'o turski šleperi kroz tranzit u Bugarskoj. Kad ti se jave one sa Gorbačov akcentom, bolje ih preskoči. Pimpovi su im zajebaniji od onog neandertalca Valujeva. Ne želiš nikakvu konekciju sa njima.
-Kada ubodeš broj, gledaj da budeš bar malčice diskretan. E oću karam, imam pedes evra, dođi do Topolske 18, obuci tesne gaće i ispoliraj pičku "Fa" gelom za kupanje. Ne tako! Seti se šta je Ričard Gir rekao Džuliji Roberts.
-Postaraj se da ti gajba bude zaista prazna. Ne želiš da ti u pola posla uđe keva, koja te nudi Doktor Etkerovim pudingom.
-Ne moraš da sređuješ sobu, jer nije bitno šta će ona da misli o tebi. Nećeš da je vodiš na Egzit, ili da joj režeš seriju "Prijatelji" na DVD, nego da je otrsiš za kintu. Za lepe pare, primala bi ga i u svinjskom koritu.
-Nek te ne hvata panika zbog izgleda ribe. Ne znaš kakva je, jebi ga. Ako si toliko zagoreo da ubacuješ skupe žetone za bambusanje, jebaćeš i Gordanu Pop-Lazić, ukoliko ti baš ona pozvoni na vrata.
-Ne dopuštaj gospođici da ide do kupatila, troši se vreme. Takođe, ne upuštaj se u razgovor, svaki minut ulazi u cenu. Platio si da jebeš, a ne da raspravljaš o bliskoistočnoj krizi. Kako uđe na vrata, ti ščepaj oko struka i kreni da kidaš odeću. Kafom ćeš je nudiš, samo ako si lud.
-Prihvati njene uslove. Samo sa kurtonom i nema ljubljenja u usta. Odgovara ti, nemaš nameru da navučeš neku boles', niti da saznaš kakav je ukus kite komše Milivoja.
-Ako vučeš pekarski fetiš, još od prvog gledanja akcije Slavka Štimca u Varljivom Letu 68me, eto ti prilike da se sit sisurina namesiš. Ukoliko pomisli da si nastran, boli te kurac, platio si joj.
-Ukoliko imaš para samo za jedan sat, obrati pažnju na period oko 55og minuta. U tom trenutku, bilo da si kod klasične penetracije ili nodlovanja bradavica- PREKIDAJ. Zajebi to što se sva zadihala i zacrvenela, zajebi to što si zadnji put jebo 2001. iza kasarne u Topčideru. Vadi ga iz sonde, ako uletiš u drugi sat, a nemaš kintu, poslaće ti neke razbacane veterane da te zgužvaju k'o reklamni flajer.
-Na čeprkanje njenog anusa, i završnicu u vidu udarnja tečnih inicijala, belim fontom preko njene face, zaboravi ukoliko nisi parajlija. Kada se iživiš, isprati je džentlmenski, kao da ti je drugarica sa kojom si sedeo na časovima prirode i društva.
Da, zapravo postoje ljudi koji pribegavaju ovakvim solucijama. Gospodo, koji ste spremili komentare, tipa: nek plati ona meni, ko za pičku plaća bolje nek se obesi, izađi u grad i sl; čestitamo Vam na jebozovnosti i pažnji, kojom vas ženski pol daruje. Vaš minus je dovoljan.
Emisija koja nikad ne bi imala prolaz u Balkanskim zemljama. Kako naš čovek u sebi nosi potisnutu agresivnost izazvanu neplaćenim računima, lošim materijalnim stanjem, svađom s ženom, stalnim preseravanjem političara, lako je shvatiti da bi se akteri te skrivene kamere loše proveli.
U Kanadi: - Šaljivdžija prska slučajnog prolaznika vodom iz baštenskog creva - Reakcija: blagi osmeh i nastavak hodanja u svom pravcu.
U Srbiji: - Šaljivdžija prska slučajnog prolaznika vodom iz baštenskog creva - Reakcija: Sad ću ti nabiti to crevo u dupe, ima voda na usta da ti izlazi!!!!!
Staroslovenska reč za govorti/pričati. Koristi se retko, samo u trenucima ekstremne uznemirenosti kada proradi krv Starih Slovena u nama.
428. godina nove ere, negde oko 11h, na prostoru današnje Poljske:
Žaroslav i Jaroslav polako šetaju pognute glave kroz jesenju šumu sa puno opalog lišća, oslabelo sunce se probija kroz grane, u rukama im piva, za reverima im značke fk Sarajeva. Dugo su ćutali dok jednom Žaroslav ne prozbori: Žaroslav: Eee moj Jaroslave, kako sam ti se jutros proveo, nemaš pojma... Posle 7 minuta, ili 200 metara dalje: Jaroslav: Kako? Posle 10 minuta, ili 200 metara dalje(jebiga uzbrdica): Žaroslav: Pa, ostavio sam ženu i decu, i dok sam šet'o napali me Todorci. Jaroslav(naglo staje i žustro širi ruke sa šakama u nivou kukova): Ma jebem ti Peruna, glagoljaj šta je bilo! (nastavlja laganim tempom) Žaroslav: Idem ti ja tako pored potoka, negde oko pola šes' - šes' jutros, kad imam šta da vidim. Oni indijanci Huni opet se nešto zaleću sa njihovim konjima na neku mladu Normandijku, mislim da je bila od Švedskoga naroda. I ja ti tu izvadim sekiru P-42.... Jaroslav(ubacuje se): Ohoho! Najnoviji P model, sa rasprskivačem lobanje. Kad si uz'o? Žaroslav: Ma donela mi tetka iz Germanije kad je dolazila onomad... Nego, ja ti tu njih isprangijam i pitam onu malu šta se desilo, kad ona poče plakati. Reče mi da je ona samo umetnica a da su oni Huni, što su bili tu i što sam ih pobio, isto od kakvoga umetničkog roda i da oni samo glume tu za kamere nekakve. Jaroslav: Ih kamere, pa to će tek biti izmišljeno u dvadesetome veku... Žaroslav: Znam ja to, čit'o sam u Justinijanopediji. Skontam ja da ona laže, silujem je, i posle dođem po tebe, i evo sad reko da ti ispričam kad smo zaćutali. Jaroslav: Pa kakve to veze ima sa Todorcima, rekao si da su te napali? Žaroslav: A pa da, eno ih dolaze (pokazuje u pravcu ka kom se kreću)...
Jaroslav uzima njegov (malo stariji ali funkcionalan) P-40 i ubija Žaroslava, potom Todorci njega.
************ 2011. godina, u nekoj ustajaloj razbacanoj sobi sa upaljenim kompjuterom na kojem se nazire zelena podloga:
Svaki normalan čovek: E brate, što je ovaj lik imao potrebu da piše ovoliki prethodni primer zbog 2 reči? Ovaj do njega: Pa nisi skont'o jebote? SNČ: Ne. ODNj: Stvarno nisi skont'o? SNČ: Glagolji tako ti 100 karakondžula!
Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac! U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani". Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu. Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!
Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim... Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!
Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.
Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!
......
Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu. Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip. Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.
Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce. Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti. Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.
Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.
