Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu. Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.
Knjiga utisaka zoološki vrt. Strana 55 - Ovde je sranje i krokodil se ne pomera. Pljunuo sam ga 200 puta da znate. - Ja sam kurva i volim da pušim. Nazovi me 064/*** Maja Kobaja - Zoološki vrt smrdi i životinje su smorene kao na pajdu. - Đoletova keva liči na na onog slona hihihihihi - Vuk Bojović blajva ogromne kobase od šimpanzi i seksualno zlostavlja foke lolololololo - Moje dete je gledalo kako medved seksualno opšti sa medvedicom. Sram vas bilo. TUŽIĆU VAS!!!! - Da nisi ljubomorna što nije sa tobom opštio jer ima ogromnu močugu - Vuk Bojović - Dejan Živković je peder. Nije. Jeste. Nije. Jeste. Jesam bre!!!! - Ovaj zološki vrt je zakon. Lama pljunula glupog Peru. Vrištali smo mu od smeha. - Jel istina da je jednom slon ovde pojeo malu bebu? - Zabrinuta majka. - U bebi zoo vrtu ima samo koza. - Serem vam se na vrt! - Povratak proroka Meher babe. Svi ćete goreti u paklu nevernici.
Ne može svako ćutanje da bude ć u t a nj e. Samo posebna ćutanja mogu da zasluže naziv i status ć u t a nj a.
Nije to ono kad ti ćutiš jer nemaš šta da kažeš, ili te je neko naljutio pa ti sad ćutiš ljutito na njega. Ni ono kad ćutiš jer ti je tako došlo, štoseonokaže - spokojan si valjda zbog nečega (piše u tamo nekim časopisima da tako ćute bliski ljudi, osobe koje nemaju potrebu da stalno zatrpavaju jedno drugo teorijama i stavovima, zanimljivostima i ekscerpcijama iz vlastitih priključenija), i onda ti bezbrižno ćutiš, a u sebi ćarlijaš (a ovako piše u nekim zbirkama poezije, valjda je i to neko pametan smislio i međ narodom raširio).
Dakle, to ne. Ovo ćutanje - ć u t a nj e - razvija se polako i naravno ćutke.
Počne da klija u onim trenucima kad ti nešto padne na um, a što na um - to i na drum, pa hoćeš i drugome to da kažeš, da mu pokažeš i pokloniš komad, bar krišku, sebe, pa da zajedno nastavite kroz misli i rečenice, obogaćeni i zbliženi transferom poklonjenih komada sopstvenosti. I, šta se desi? Naletiš na zid. Na bedem. Ili na šanac. Na jarak. Na jaz neshvatanja i neprihvatanja ponuđenog, čak prezrivog odbacivanja. Ništa. Ti prećutiš.
Drugi neki put poželiš da drugome, tebi naizgled bliskome, saučesniku u rasi, sredini i momentu, opet pružiš čest svojih moždanih trudova, možda i da mu razbistriš pogled na vaskoliki ovaj božji pašnjak, da mu slovom zlonemislećim ukažeš da nije sve tako kao što on duma, da je bolje da prestane sa neplodnošću i trulošću svojih dana. Opet zidina, opet provalija. Ispadneš čudak. I prećutiš.
Neki tamo put, padne ti opet nešto na tu tvoju pamet (koja je areal, očito, veoma sklon padavinama i oborinama - kažu tako na prognozi nakon dnevnika, i navedu koliko je palo milimetara tu, a koliko tamo), i ti zaustiš, da se u glas pretvoriš. E onda ti napokon ispadneš pametan, pa zatvoriš usta. Škljocnu zubi, i ti prećutiš.
I bi dobro. I kako ti se zatvoriše usta, otvoriše ti se oči. I ti shvati da je ćutanje tvoja membrana, tvoja kelija manastirska i tvoj karantin (ovako se kaže i u nekoj poznatoj numeri, kad ovaj jedan hoće da zaboravi neku svoju ljubav, šta li je). Da je bolje da ćutiš i prećutiš. I tako se u tebi to ćutanje stvrdne, ili okošta, svejedno.
I to ne bi bio problem da si ti srećan što ćutiš. Ali, ti hoćeš da kažeš. Nećeš da ćutiš. A ćutiš. Jer je tako dobro. Jer nema ko da te zaista čuje.
Ćutanje se piše ćirilicom, jer je oštro i ćoškasto, i u svoje zidove zarobljeno. Drugačije ne ide.
Osoba muškog pola, neodređenih godina. Jedan od pozitivnih fenomena gradskog života. Sve ređa pojava u društvu. Odlikuje se dobrim fizičkim izgledom, inteligencijom, elokvencijom, pristojnim ponašanjem, lepim oblačenjem, manirima, duhovitošću, poštovanjem žena i td. Iz tog razloga je kod žena vrlo omiljen i rado vidjen u društvu, dok kod muškaraca izaziva netrpeljivost i tzv. hejt. Predmet šireg ogovaranja, kako pozitivnog, tako i negativnog. Nekada ionako slabo raširena vrsta u gradovima se pod uticajem novih standarda povlači u ilegalu, pa je sada sve ređa pojava kako na ulici, tako i u noćnom životu većih gradova, čime je narušena ravnoteža, pa je iz tog razloga džibersko-esid-šabanska populacija preuzela primat. Mlađa ženska populacija nije upoznata sa delovanjem gradskih šmekera i o njima se legenda prepričava. U mnogim ženskim krugovima je potraga za šmekerom kao potraga za svetim gralom, niko nije siguran da li postoji.
Dozvoljeno je za sve osim za tenisere sa engleskog govornog područja.
Tipsarević: Šta sere ovaj sudija koje pičke materine. Jebem li ti krv i igru, i ovaj mrtvi turnir. Ima da mu nabijem ženi dršku od reketa, da je raščerečim ko Milicu.. :zviiiiz: zviiiiiiiiz: zviiiiiiiizz: Et' ode mi reket zbog ove sisurine u stolici. Sudija: Shhhhhhh!!! --------------------------------- Endi Marej: Fuck !! Sudija: Opomena.
Vrhunsko božanstvo. Presvetli, predobri i brižni anđeo koji mane nema. Romantičan kao Željko Samardžić, jebač kao Fernando Kolunga. Kuhinjska spretnost Džejmija Olivera u kombinaciji sa šarmom Ivana Bosiljčića dok se upoznaje sa njenom majkom (Jao, kako sladak razmak međ' zubima ima).
On ne gleda finale Lige šampiona, on tad svoju dragu vodi u bioskop, pa posle na večeru. Ukoliko joj naravno sam ne spremi neki svoj specijalitet, u isto vreme svirajući joj klavir na uvce. Jeste, na uvce! I dok se ja nerviram zašto ovaj idiot opet maši prazan gol, a ova moja mi zvoca sa strane da joj pustim neku Šeherzadu (Jebao je Esad Plavi), on sa svojom dragom uživa u najboljem vinu koje je trenutno mogao priuštiti, poklanjajući joj narukvicu koju je toliko želela još otkad ju je prvi put videla u izlogu, dok su išli zajedno u šoping.
Ne treba zaboraviti da u po noći zna datum njenog rođenje, datum rođenja njene keve, ćala, babe (mnogo fina žena), sestre, kera Žuće, datum prvog sastanka, prvog poljupca, šta je tad nosila, izgovorila, nja, nja, nja...
Iskreno, ja njega nisam ni video. Odbijam da poverujem da ovakvo nešto postoji i da ima kurac.
- E Omere, znaš šta kako je Acika iznenadio Saru juč... - Zabole me kurčina!
U nastavku priče sledi izvinjavanje devojci, mnogo kukanja i moljenja, ali jebi ga, znate kako je... Jebeni Acika...
Izraz koji u osnovnoj i srednjoj školi primenjuju budući metaloglodači, varioci, moleri, itd, kako bi nazivali svoje "drugare", inače buduće inžinjere, arhitekte, advokate, doktore, itd...
