Nadrkani beskičmenjaci.
- De ste gliste, ša radite?
- ZAVLAČIMO TI SE KEVI U SVE RUPE RATARČINO, TO RADIMO
- E pun mi vas je kurac više, idem da obujem martinke i ima da vas izgazim ko M84 Gnjilane.
- Eeeej, šta se uzbuđuješ, pa šalimo te, sve kul bratac ti si nama CAR
Deo Molderovog radnog vremena.
Stepen dekadencije na crnogorskom primorju.
- Brate, viđi onu jahtu... 80 metara druže... Čeh neki dovezao juče... a pogle piletine što se čvari na palubi.... UH!
- Eeee, na kakve smo grane spali, da nam Česi jebu Čehinje...
Religiozno objašnjenje najstarijeg zanata.
Harmonika sa dugmićima umesto klavijaturskih dirki. Idealna za pletenje po foršpilima visokofrekventne fuzije balkanskog i bliskoistočnog melosa. Projektovana za terminatore među armunikašima.
-Druže đenerale, četa iz kasarne "Batkovići" opet pijana. Desetar Ratko noćas izneo pasuljaru, polomiše se ko telad.
I vuci city i ovce records.
Troslojnoperfeks-omnidispelizacija i najmanjeg daška odstupanja od neozbiljnosti, jer narod smo gorko napaćen i drugo nam ne preostaje do da se zezamo, jedemo drvenim dvobodnim vilicama na dvoru, dolazimo s' posla u 13:00, proklinjemo selektore strane plaćenike, dodolamo nad potrošačkom korpom dok dojimo džep kladioničarskih magnata, šparamo za dobra kola na uštrb dobre hrane i boljih pelena. U tome smo najbolji, i Srbija znači Guča, znači Bilja Krstić, i u svakoj prilici taj put od seljaka mene ka naivnoj i zatečenoj pripadnosti narodu, masi.
I ko si onda ti da se tu ne zezaš i disuješ narod.
- Nisam ljubitelj rasizma, pa ni latentnog.
- E daj, ljudi su došli ovde da se zezaju jebote, ae pali!
Čovek bez kog mogu da se otaljaju refrenski turbomiksevi po maturskim večerima i studentskim overturama u međupolno tarenje po vinskim podrumima, ali svadbe i ostali potencijalni habitati 100-evra-ako-ovu-znaš lika ne dolaze u obzir.
Zabacuje refrene na suvo i 'ladno mesto, peva na rumunsko-ciganskom, rusinskom sa mađarskim narečjem, i aramejskom, stoevra pretvara u stopedes, livenjem zaboravljenih stihova na uho naručioca izaziva laktanje o sto iz kalibara 9mm+ i uopšte predvodi taj privid da ceo ansambl zna pesmu.
Pevnica u pravoslavnom hramu:
Treća strofa lik: Amin.
Prva i Druga strofa likovi: Amin.
Treća Strofa Lik: Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu. I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Jedinorodnij Sine i Slove Božij...
Prva i Druga Strofa Likovi: Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu. I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Jedinorodnij Sine i Slove Božij...
Treća Strofa Lik: ...bezsmerten sij i izvolivij spasenija našego radi voplotitisja ot svjatija Bogorodici i prisnodjevi Mariji, nepreložno vočelovječitisja: raspnijsja že Hriste Bože, smertiju smert popravij, jedin sij Svjatija Trojici, sproslavljajemij Otcu i Svjatomu Duhu, spasi nas.
Prva i Druga Strofa Likovi: ......aaaaas!!1
Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.
Ko bi rek'o čuda da se dese, al' ovaj baja je zaslužan što svaku veče mogu s ortacima na pivce, a da ne moram ženi da se javim. Što se mene tiče, baš je veličanstven.
Tradicionalni srpski običaj da novorođenčad od strane roditelja budu počašćena imenom sveca koji je bio taj dan, vjerovatno u nedostatku inspiracije. Ipak, postoji velika mogućnost da je bračni par patrijarhalno odgojen, te da se od njih očekuje da se produži porodično ime koje nije ni sedma opcija, te se svetac nameće kao solomonsko rješenje.
- Nek se zove Spasoje po đedu!
- Znaš majko, mi smo mislili....
- Ma šta ste mislili?! Vi mislili!? Hoćeš reći da je ona mislila za tebe! Moraš jednom čovjek da postaneš i udariš šakom o sto! Treba da bude po đedu i gotovo.
- Mislili smo da damo ime po današnjem svecu.
- Aaaa...sine majčin, to je tako lijepo. Ček malo! Pa danas su Duhovi!
- Jes' vala, pošto su Duhovi zvaćemo ga Kasper.
Završetak salame, naborani deo koji se sužava naviše. Neodoljivo podseća na rč.
Fakit, celu ste salamu slistili, ostaje mi samo ovaj čmar u crevu...
