Ne vara ženu. Jebe to što ima, druge ga ne zanimaju.
- Gledao si malopre onu crvenokosu! Videla sam!
- Draga, nema šta da brineš dok parkiram u svom dvorištu. Samo želim da znaš to. I skrati travnjak malo, stalno mi zakačinje auspuh.
Rečnik / autori
TL
Tjomi Lee
na Vukajliji od oktobar 2009.viđen pre 12 dana
62 definicije5 odabranih5.470 poena
Usled bolne činjenice da ih ima jedva 300.000 i još bolnije činjenice da žive na ogromnoj santi leda u pripizdini severnog Atlantika, Islanđani i Islanđanke su osuđeni jedni na druge i ne mogu da budu mnogo izbirljivi. Jebu ono što je dostupno, neretko i svoje dalje rođake što rezultira rekordnom stopom debilnog potomstva.
Kada neko ima kriterijume kao Islanđanin, to znači da ne pravi pitanje. Metno bi ga slučajnoj prolaznici bez obzira na njeno godište i gabarite, mrtvom četniku u bradu ili Vejnu Runiju u rč. Pomijar. Živi dokaz da su neki preozbiljno shvatili devizu "od birača nema jebača".
- Brate, ko je ova krezuba ciganštura kojoj si se javio malo pre!?
- Ma neka riba koju sam tretirao pre neki dan.
- Ri.. rib... jesi ti to rekao riba!? Gospođa ima pet banki minimum, prilično je korpulentna, nema zube, puši Drinu bez filtera i gleda u dlan!
- Brate, mora neko da se zauzme i tu. Uostalom, u mom tefteru se i ona broji kao jedan.
- Jebao te tefter, pomijaru onaj islandski...
Moderna mlada žena životnih shvatanja i ponašanja koja potpuno odstupaju od opšteg obrasca. Večita i beskompromisna buntovnica ka svemu što ima etiketu standardnog i uobičajenog. Osoba kojoj je primarna misija bunt radi bunta.
Nekada strogo lokalizovana u urbanim sredinama, danas, kao pojava, raspršena svuda gde se uočava malograđanština i površno poimanje života, i svega što ga prati, kao takvog. Prisutna kao izuzetak svakog pravila, noć svakom danu, jin svakom jangu, Tarkovski svakom fon Triru. Mali tračak svetlosti u moru besmisla i monotonije.
Uglavnom odrasla u normalnom ambijentu, toliko normalnom i uobičajenom, da je možda baš on uticao na njeno odrastanje i životnu filozofiju. To je dovelo do toga da svemu traži alternativu, jer nije samo jedan put pravi, tačnije jeste, ali ne onaj kojim većina ide.
Stasala kroz prizmu različitosti, sve je tako prosto, a, opet, tako složeno. Kad je seks u modi ona se jebe; kad je prostakluk u modi, ona vodi ljubav; a kad je sve to u trendu - njoj se jebe. Životni moto ima u nekom stihu Ijana Kertisa tipa "Someone take these dreams away" ili "Cry like a child, though these years make me older", verujući da je njena uloga samo prolazna u relativnosti vremena i prostora. Na ljubav gleda kao na nešto totalno irelevantno, a opet neophodno, a seks kao nužnu hedonističku vezu sa prosečnim predstavnikom većine koja ne shvata njeno bivstvovanje.
Suštinsko obrazovanje stiče tamo gde joj ga ne mogu dati, svoju tugu krepi čitajući Šopenhauerova mračna dela i upijajući njegov pesimizam nemogućnošću dostizanja nirvane kojoj je sam težio. Ipak, ne želi se toliko distancirati od sveta, te i ona studira da bi pokazala da može biti kao i oni obični, nesvesni mediokriteti koji žive u ubeđenju da je sve pragmatično i potpuno utemeljeno u realnosti. Studira nešto što prosečan čovek verovatno ne bi nikad poželeo, andragogiju, ili, pak, skandinavistiku, jer tamo želi jednog dana otići da pruži utočište svojoj depresiji.
Inspirišu je Bergman, Tarkovski i Linč, jer njihova nerazumljivost idealno ide s njenom namerom bežanja od svega shvaćenog, i od strane društva, prežvakanog. Može i Altman proći, jer je voleo da ismeva američki sistem vrednosti na njemu svojstven i originalan nači, dok je Hičkok matori smarač koji je uveo puku zabavu u nešto što je trebalo biti iskazivanje osećanja pokretnim slikama. Sluša neki andergraund kalifornijski bend čije fanove u njenoj sredini možeš nabrojati na prste sakate šake, tipa "Rain Parade" i "Dream Syndicate". Oni su jedino što valja u prokletim 80-tim ispunjenim zaglupljivanjem i hiperprodukcijom krš stvari koje su upropastile umetnost kao vid izraza.
Vegetarijanka je, jer nekad misli da samo životinje mogu razumeti njenu različitost i nerazumevanje okoline. Volontira u azilu za pse sa ulice, ne bi li tako pokazala da ih više voli od ljudi, iskvarenih i dvoličnih. Jede kinesku hranu sa indijskim začinima i kari sosom, ali nije debela, jer debljina pokazuje preveliku sklonost hedonizmu, a njoj je on stran, barem u ovom životu. Sve u svemu, naša alt cava intelektualka je moderna asketa, koji živi i živeće tražeći smisao različitosti dok čita Bukovskog i veruje da on nije samo jebao raspale alkoholičarke, već u tome video više ciljeve opstanka na ovome svetu.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Kažemo kada na ulici vidimo vrhunsku ribu, za nas nedostupnu u svakom pogledu.
Služe za nalaženje dobrih riba i organizovanja žurki evo nekih dobrih riba
Prihvatanje činjenica koje ti ne idu baš u korist, i svojevrsno aminovanje istih.
Pet sati izjutra u pekari ''Akademac''. Dok solidno pijani jedemo neko neukusno i bajato, ali zato nadasve nejestivo pecivo, uliazi prosed, stariji gospodin i obraća se radnici:
-Je l imate kiselu vodu i belo vino?
-Ne. Od tekućina imamo samo jogurt.
-Poštujem.
Ružna sestra dobre ribe. Uvek zaštitnički nastrojena, koja predstavlja nužno zlo u samom procesu približavanja. Večito zapostavljena, ali se uvek pita, iako je nema, barem na papiru. Plodna i bujna, ali drugi plan uvek. Svaka veza sa njenom sestrom, u samoj preambuli, dovodi je u poziciju da se mora pitati.
- Dobra ti je ona plava riba od sinoć, samo ne znam šta će ona rošava grdosija pored?
- Tebra, ta jebena rospija joj je sestra. K'o Metohija uvek uz nju, sjeba mi koncept skroz.
Kao i svaka učiteljica ima svoje ljubimce i dežurne krivce.
To vam je sleng iz neke narodne pesme.
Zaigrati sitno kaluđerski, na primer.
Kaluđeri moraju da budu smerni, bogojažljivi, ne smeju da se bahanališu, da arluču, dižu ruke i sve ostalo što ide kad se igra kolo na primer, nego moraju da igraju sitno, smerno, bez vidljivih znakova oduševljenja.
Znači nešto što se radi smerno i bogobojažljivo.
Popušiš mi kurac malo, ali onako sitno kaluđerski.
Afrodizijak snažniji od blanširanog testisa kavkaskog bivola, jebozovni suglasnik koji samo što nije postao ć, ali se nadomak cilja zaustavio i ostao da pohotno lebdi dražeći čula, poput iskonskog signala koji pračoveka poziva na pećinske orgije.
Ona je samo svoja Vlatka (24), tajnica iz Zagreba ili emancipirana Lea (31), ravnateljica obiteljske tvrtke iz Varaždina, obučena u strukirani bordo komplet koji prati zavodljive linije, odsečnih pokreta, odlučnog zvonkog alta i laserskog pogleda koji seče olovni zid. Ona zapoveda muškarcima, ona ih osuđuje i unižava, ona prosvjeduje i nanovo kritizira. Dapače.
Ali, kada izgovori to flafičasto "č", što mazi ko dečje ćebence prenoćilo u Lenor ultra-softu sa mirisom rtanjske petunije, trenutno se šalje signal alter-mozgu da je vreme da izdominiraš. Da zariješ svoje koplje u tu toplu slabu tačku što potanja pod dodirom poput površine friškog kroasana sa džemom od jagoda i pokažeš da je kod tebe sve tvrdo, pa i suglasnici.
Ne razmišljaš o istoriji, ti nisi ni partizan ni četnik, ti si jebač-ratnik, građanin sveta, poslat sa misijom da potčiniš i prokažeš, da ošišaš tu njenu latinicu i žigošeš joj pamćenje svojim prodorom po sredini terena. Jer, gde je tanko, tu se kida, a gde je meko, tu se bode.
-Jooj, brate, kako me pali kad kaže ono "Ovdje sam, dećko". Joj!
- Batice, si ti normalan, pa to je Barbi u crtanom!?
- Pa? Sinkroniziran je, ako me razumeš. Čuj kako ga tanji, mmm. 'Aj me ostavi malo samog, može?
Prva asocijacija na pojam je čvrstina, snaga, osećaj zaštićenosti i jedinstva. Okej, to je slučaj kad je u pitanju zagrljaj u koji rasni mužjak hvata svoju ženku kako bi joj pokazao da je samo njegova i da on prema njoj gaji, u nedostatku bolje reči, emociju.
Izuzev tog specijalnog slučaja, svi ostali muški zagrljaji svode se na odmicanje ili primicanje kukova - ako svojim kukovima dodiruje tvoje onda bi te jebo. Svesno ili podsvesno, nema veze. Zato se pravi muškarci obično grle samo prebacivanjem jedne ruke preko ramena. Da im se kite slučajno ne dodirnu.
- Pa gde si ti školska, sto godina!
- Ooooo, šta ima školski? Vidim da se ni malo nisi promenio za ovih četvrt veka...
- Ma gde nisam, oćelavio, ugojio se, eheeej...
- Ti možda jesi, ali ovaj dole isto bode po pupku ko u trećem srednje...
