Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.
1. Draganče - veseljak i pregaoc. Nijedan posao mu ne pada teško. Voli žene, život i malo popit'.
"Saće to Draganče očas posla."
2. Gane - majstor svog zanata. Kad nešto zajebano treba kvalitetno da se obavi zovete Ganeta. Veliki gurman, il' ne pije ništa il' se leši ko majka.
"Pa što odma ne pozva Ganeta nego zoveš te zevzeke."
3. Gaga - komunikativan i snalažljiv. Manjak majstorskog znanja nadoknađuje sposobnošću da angažuje radnike koji to znanje imaju. Grebe se za Džek i loži na dobra kola.
"Kako te ne mrzi samo, mogo si odma Gagu da zovneš i on bi ti doveo svoje dunđere, klonfere, molere, tapetare, hoblere i ine."
4. Dragan - Vaš stari majstor. I majstor vašeg oca. Pouzdan, pošten i uvek dostupan. Dragan tvrdi da se pivo pije dok je ladno.
"Dragane, sutra krstim sina i treba neko da bude kum pa sam mislio..."
Osvežavajući napitak od kukuruza kojim se možemo okrepiti u šiptarskim slastičarnama, nadaleko čuven po svom ukusu na svinjac. Pošto se lako spravlja (uzeti kašiku kukuruzne prekrupe i razmutiti u pojilu, vaditi kutlačom i služiti. Prijatno!) otud u narodu izraz boza kada je neki posao lak za obaviti.
- Ćao macane šta se radi? - Evo idem da upišem fiziku čuo sam da je boza.
Glineno pogano govno koje na putu od čmara do podzemnog sveta nalegne na nagib u vc školjki i prione tako da momentalno napravi leguru s keramikom. Izuzetne je otpornosti na vodu, vatru i činodejstvovanje. Prokletinju možemo ukloniti upornim naizmeničnim dejstvom erozije (puštanje vode iz kotlića, ili još bolje zalivanje iz lavora sa visine radi postizanja snažnije razorne moći) i abrazije (guljenje četkom brzim i odlučnim pokretima nakon što smo ga prethodno malo raskiselili vodom), ponoviti postupak koliko puta je nophodno. Ostavimo li ga da odleži samo par minuta, stvar je izgubljena.
Vokalno/literalno izražavanje pomoću nekih reči tipa nikad čuo. Izraz dobio naziv po Vehbiji Ćoraliću, čuvenom književniku koji se sigurno nije proslavio po čitanosti, ne, već po tome što je Hegel kad je čitao njegove Defke pišno u gaće i reko: jebo apsolut kad si upišan.
- Uuu, tićbra, dolaz odma, dono neki superpolivalentni skank, idemo na Adu, zalegnemo u šimšir i ono, konfiguriramo. - Eo, samo da pročitam jednu defku, sat, satipo.
Trouglasta pijačna žena, koja, ako je zvanica na svadbi, obavezno namesti 'ladnu trajnu frizuru i turi ehoton na kosu (zbog boljeg presijavanja), obuče suknju do pola lista i svilenu košulju sa čipkom, nakarminiše usta crvenim karminom, ali, avaj, ne skine crne brkove i obavezno udrdi sa sobom jednu tortu. Kad se pojavi na vratima zastane da vidi da li je primećena Na pitanje domaćina slavlja, koji smešta goste na svadbi: "Je l' ste vi ujna?", daje odgovor :"Mi smo ujna!"
Zbog narodnog verovanja da su visoki ljudi superiorniji u svim poljima, nastala je gore navedena fraza, koja služi kao prekor visokoj osobi što ne može nešto da uradi, iako često to nema nikakve veze sa visinom.
otac: Vidi, sine, kako lep dan danas, majku mu jebem, ajmo cepat' drva. sin: Ne mogu bre, ćale, moram da učim za ispit. otac: Iii bre, toliki čovek, a rađe bi da uči no da cepa drva. Da te pitam, sine, nešto iskreno, da nisi ti od onih, a? ----------------------------------------------------------------------------------------------- sevastokrator Branko: Presvetli care, opsada Soluna još traje, ali nažalost bez pomaka. car Dušan: Ej, toliki čovek, ne može jedan jebeni grad da osvoji. Ne, nemoj da si tužan, nije problem u tebi, nego u meni što ja 'oću svima vama 'leba da obezbedim, jebem li vam majku u pičku onu nesposobnu, aaaa ima ja da ukinem sve povlastice vlasteli, ne zvao se ja Stefan IX Uroš IV Dušan Nemanjić, za prijatelje Silni. ----------------------------------------------------------------------------------------------- Jovan: Ne mogu ja da prođem bre kroz ovaj hodničić, ženo, ovo bre kao da je pravljeno za kerove, ne ljude. Jelena: Au, toliki čovek, a ne može da prođe kroz ovaj hodničić, znala sam da je trebalo da se udam sa Petra.
Onaj fini, ponizni, ljubazni, nadasve skrušeni kmet u koga se pretvara svaka osoba, od bodibildera do profesora pred šalterskim službenikom koji treba da mu overi papire.
-Gospodine, morate da potpišete još ovde, ovde, ovde i ovde, a onda da se okrenete da vas malo jebem u dupe, pa ću da vam overim sve za tri dana. -Naravno, naravno, poneo sam i vazelin.
Tradicionalna šlajmara u lice, recept za rešenje svih problema. Uglavnom žensko oružje, ali čuje se i od muškaraca koji se ne plaše svoje ženske strane. Koristi se kao poslednje sredstvo odbrane, hvatanje za slamku kad ste saterani u ćošak i čekate nokaut, ne razmišljajući da time baš povećavate šanse da popijete isti.
- Bestidnice jedna, zar to da mi uradiš? Za srce si me ujela, pa zar s ovim metiljavkom da te zateknem, pogledaj ga na šta liči?! Kurvo jedna, u mojoj kući to da radiš, ima da te ubijem... - Ali, ja te volim! - Ti da ćutiš, kume...s tobom ću posle da se obračunam!
