Prijava
   

Slatka

Ono što svaka devojka mora da bude u svakom trenutku, ili ne treba ni da bude, inače je glibulja.

- Umrlo Čkaljino kuče, javili na dnevniku.
- Znam, usrala sam se u tange kad sam čula tragičnu vest.
- E glibuljo.

   

Kamen međaš

Samokotrljajuće kamenje u Srbiji. Za razliku od Doline smrti, gde je nakon sto godina rešena misterija kotrljajućih kamenja, samokotrljajući kamen međaš je još uvek nerešena misterija u Srbiji.

- Komšo, meni se čini da je ovaj međaš bio minimum metar u tvom!
- Niko ga nije pipnuo, svega mi.
- Vrati kamen gde mu je mesto, komšo, da ne pravimo Dolinu smrti u sred Šumadije!

   

Hoću da živimo zajedno

Obavezan test svakoj ozbiljnoj vezi, ako od nje očekujete nešto više. Od trenutka kada počne život u dvoje, vaše singl kućno ponašanje izlazi od domena tajnosti i nagađanja, i u toj svojoj (ne)običnosti izlazi pred oči partneru. Pri tom obično teže prođu žene, jer ih je glupava moda napravila lutkama, koje uvek dobro izgledaju i lepo se ponašaju, uz kompletno negiranje ljudske fiziologije. Životom u dvoje razbijeni su mnogi tabui: da žene prde, hrču, da ne nose uvek sexy veš, da im poprilično porastu dlake do naredne depilacije, da jedu beli luk, da znaju da se prejedu i da podrignu posle toga, da posle stiskanja mitisera izgledaju zastrašujuće...; da muškarci plaču kad vide krv ili dok gledaju film, da koriste preparate protiv opadanja kose, da neki imaju isto toliko kozmetičih preparata kao i žene, da im ne smeta kad im smrde noge, da brišu nos o delove nameštaja ili tepih, da bez problema nose pocepane gaće... Pa onda napraviti kompromise po pitanju nekih drugih navika: da ona ne suši kosu ili ne epilira noge u dnevnoj sobi dok on gleda utakmicu; ili, da on brže čita novine i ne pali pljugu u WC-u, kad ona unutra mora da se šminka i da pije kafu; ili, da ona ne želi sex svaki put kad se skine, a da je on i dalje voli, iako svakodnevno masturbira; da stres i nervoza njemu stvaraju potrebu za izolacijom, a njoj za raspravom i plakanjem... Vaše nesavršeno ja i vaša nesavršena druga polovina – ako realnost bez problema zameni fikciju sa početka veze, onda je to definitivno korak napred.

   

Čudan trip

DejaVu i amnezija u istom trenutku.

Mislim da sam ovo već jednom zaboravio

   
   

Stalo nam je do Vašeg mišljenja

Daj bre čoveče, ne zajebavaj me. Radim ovde ankete za deset evra dnevno da imam da uplatim za sledeću godinu i ti si sad našo da mi pametuješ. Jeste, znam da nam salame imaju ukus kučeće hrane, da su nam čajne kobasice obojene ko zna kakvim bojama. Da nije onih emulgatora i pojačavača ukusa, osetio bi koliko jedeš kostiju, kljunova i ostalih prokuvanih delova živuljke a da nisi ni svestan.

I ti stvarno misliš da ovo što sad mene daviš ide nekome gore? E, moja budalo! Oni će ovo da pohrane u kompjuter, da svedu na statistiku i da izvuku nešto što im treba da nastave da vas truju. Na kraju ih zanima da im sam narod daje ideje kako da zarađuju pare - koji nov proizvod da izbace, gde da im hrana stoji u prodavnicama i ostalo. Znaju i oni da im je hrana sranje i da je nezdrava do bola, ali isto tako znaju i moraju da razmišljaju da treba da naprave nešto što će da liči na meso za trista dinara po kilu da bi ti mogao da ga kupiš i da ne praviš probleme i ne kucaš na vrata onima koji su te doveli dotle da nemaš za bolje.

Jebe se njima za tvoje mišljenje, seljače goljo.

Jebe se i ostalima za tvoje mišljenje. I političarima čim prođu izbori, i ženi i deci čim im daš pare, i onoj što si je jednom navatao na brzinu da joj objašnjavaš kako NATO agresija utiče na potenciju. Niko si i ništa, a ovim te pecamo da budeš miran neko vreme, i da ti izmamimo još koju paru iz džepa. Jer si nam bitan, naravno.

A ja ću još malo da ti se smeškam dok se ne umoriš, a onda ću samo ovaj papir da stavim na gomilu. A oni iz marketinga će da ti se smeju i da prepričavaju jedni drugima na pivu kakvih kretena ima po ovoj Srbiji.

- Ženo, da vidiš šta sam danas reko onima u Matijeviću! Ako ima neke pravde kad budu pročitali sve ono što sam im napiso, ima da promene celo rukovodstvo! I tero sam onog malog sve da zapiše od reči do reči šta sam imo da mu kažem! Da su pametni da stalno tako pitaju narod, gde bi nam kraj bio?!

Oktoberfest Vukajlija 2018.

   

Šerpas

-To je lik koga ste negde upoznali, ne sećate se gde tačno, ali je ostao u vašoj blizini i uvek je nekako sa vama gde god vi išli.
-Ne priča mnogo, a i kad priča kaze nešto glupo. Pomaže vam UVEK! Pa čak iako mu je umrla baba jer... čemu inače služe drugari.
-Ružnjikav je i ima neki uvrnuti hobi.
-Vole ga matorci, (tvoj deda) kada dodje da ti da pomaže/popravi nešto/iz bilo kog razloga... pitaju ga šta radi i kako su njegovi, pa ti posle kažu kako je mnogo dobar dečko i kako treba da se družis sa njim.

   

Koza pase pod ručnom

Najkraći opis reljefa nekog mesta koje je smešteno visoko na strmoj planini, gde čak i koze koje tamo pasu travu moraju da koriste ručnu kočnicu, kako se ne bi otkotrljale niz strminu.

"Ma to ti je negde visoko na Kopu, tu i koza pase pod ručnom".

   

Praviću se da nisam čuo

Floskula koja predstavlja elegantan i jednostavan način da bukadžiji predočimo da nismo zadovoljni onim što je rekao, ali da nećemo afektivno reagovati jer ne želimo da se spuštamo na njegov evolutivni nivo.

Predočićemo mu takođe da dobro čujemo i da slučajno ne počne da se bahanališe i galami ako se nađe uvređenim, jer postoje realne šanse da se manemo floskula i umerenosti. Postoje šanse da nam preskoči kaiš pa da mu razmontiramo glavudžu kao Edvard Norton onoj plavoj vaginčini u "Fajt Klabu". Da ga izjebemo k'o Moniku Beluči u "Otpozadi", i da posle svega ostane neupotrebljiv k'o rumunski kurton posle drugog korišćenja. Da od njega ostane njega -koliko i hrane sredom popodne u kazanu javne kuhinje. Ništa!

Ili, da se ipak pravimo da nismo čuli..?

-Brate, brate...daj mi sto dinara.
-Ne dam ti...smaraš.
-Daj brate, 'ću ti popušim...
-Praviću se da nisam čuo.

------------------------------------

-Kume, je l ovo tvoja devojka stenje u klozetu?
-Vraćaj me za šank, praviću se da je nisam čuo...

   

Inženjer

Čovek kome je posao da samog sebe ostavi bez posla.

- Šefe, doterali smo ove mešalice do savršenstva!
- Svaka ti čast, sad si tehnološki višak.

   

Zatvor na mozgu

Mentalna opstipacija. Stanje moždane nekreativnosti.

Kevo, ne mogu u školu, danas je pismeni, a imam zatvor na mozgu.

   

Massimo Savić

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

   

Kriterijum

Mineral koji moze da izazove sušenje kurca ukoliko se nagomila u mozgu muškarca

   

Rulja

Velika skupina ljudi. Razjarena masa. Fenomen zbog kojeg će povučeni bankarski službenik, pokazati svoju mračnu stranu i divljački iskaliti svoj nataloženi bes. Maska koja sakriva kukavičluk, masa u kojoj je jedno lice kamuflirano stotinama drugih. Jedno lice, čiji se identitet gubi, besni zajedno sa stotinama drugih lica, čiji odrazi takođe nestaju, postaju deo kontura rulje.

Bes rulje nastaje zbog besa individualca. Individualca, koji je kao i svoji bezlični saborci, samo "trojka herc" u sklopu ogromne kule od karata. Nadahnut osećajem podrške i pripadnosti, koji često nedostaje ljudskom biću, pojedinac prati onih par ludaka ili junaka, koji započinju pesmu linča i raskola. Da nije tih ludaka ili junaka, ne bi se desile ključne revolucije, sa druge strane ne bi hiljade prestravljenih vojnika zajurišalo u smrt. Slobodan Milošević i njegovi ljudi, ne bi sišli sa vlasti.

Izgubljena utakmica, nacionalizam, pederi, derbi, Kosovo, sve je to balon čija je namena bila da pukne. Pravi razlog, zbog kojeg ulice gore, je unutrašnji problem pojedinca, njegov osećaj nedostatka ljubavi, druge polovine, osećaj beznađa i slabosti, razni razlozi postoje. Pojedinac, nemoćan da se bilo kome lično suprotstavi, oseća se sigurnim u masi i pljuje svoj gnev.

Godine prolaze, lepi trenutci blede iz naših sećanja, a traume, čak i one najbanalinije, ostaju tu i stružu našu podsvest.

Dan D na našim ulicama, a na nekih 50 metara napred, podrugljivo šljašti Mek Donalds.

Ah, jebeni Mek. Sećaš li se kako su decu parajlija, onih sjebanih godina, pokondirani roditelji vodili da žderu burgere, pomfrite, kole i šejkove, dok si ti preživao buđavi đevrek. Tada je za tebe taj odvratni "džank-fud", bio vrhunac dobre klope. Gledaj, neki likovi razbijaju, pridruži im se. Ne boj se, neće biti posledica, niko neće znati da si među ostalima bio i ti, sve je kolateralna šteta. Seti se jebenog šejka i buđavog đevreka, sada nisi sam, sada si deo grupe, iskali svoj bes. Sad mu jebi majku, mali čoveče. Sad mu jebi majku!

   

Obećanje detetu

Čin potencijalno opasniji od potpisivanja kredita u švajcarcima i nepromišljeniji od puštanja Kirbijanaca gajbi.

Jedna naizgled bezazlena i nonšalantno izrečena rečenica, koju si izustio u trenutku euforije, utiskuje se u memoriju mladunca poput žiga u teksaško govedo. Jer ta mala bića pamte. Doduše, selektivno: pre bi armadila naučio da se seti da opere ruke pred ručak, nego dete. Dobro, armadilo nema ruke, nego one rožnate šapice, ali poenta je jasna. E, a kada je obećanje u pitanju, tu pamte ko slon na ginko-bilobi. Ne mora to da bude neko pravo obećanje, ono striktno „obećavam, tako mi bog pomogao“ ili „časna pionirska reč“ (salutiranje u kozaračkom stilu – pesnica o slepoočnicu). Jok. Dovoljno je pomenuti u neodređenom obliku „za neki dan“, „sledeće sedmice“ ili slično. Zamka je sklopljena i otpor je uzaludan. Dete se pretvara u prodavca životnog osiguranja, čačka te i podseća non-stop. Ako ne ispuniš, puko si. Uništio si poverenje i brdo nekih mambo-džambo frojdovština i čuda.

Zato, bolje pazi, ne dozvoli da te simpatični gremlini nagovore da ih nahraniš posle 12 sati, tj. obećaš im, osim ako si 100% siguran da možeš to da odradiš/kupiš/namestiš/istesterišeš. Ili rodiš.
Upozoren si.

- Tata, tata, eno ga Furbiiii! Rekao si da mi kupiš!
- E, rekao sam „po nedelji bi trebalo“.
- Ali, prošla je nedelja.
- Nije mi još bio drugi deo plate... Čekaj, koliko ono bi.. Auuu, bokte šes iljada, sine, oćeš sladoled?
- Furbiiii.
- E, čuj, imam lom nekih računa, da ti ne objašnjavam. A Furbi prave Kinezi za 5 dolara i valjaju ga za masnu kintu. Evo: sladoled i kinder jaje i gormit!
- Fur-bi.
- Pu jebem ti. Može ček, gospođo?

----------------------------------------------------------------------------------------
- E, tata, kada ćeš da me vodiš u Zoo-Vrt? Da vidim lava?
- Jednog dana.
- Kadkadkadkadkadkad?
- Rrrooooaaarrrrr!
- Mamice, tatica me plaši!
- Raćo, šta radiš bre to zdetetom?
- Ništa, ništa, igramo se lava.

   

Lav

Kralj životinja.
Kralj životinja?
Kralj životinja???

Ova 250 kila teška copina je ustvari najveća pičkurina koja je hodala na 4 noge. Šatro zver iz porodice mačaka je jebeni lešinar, slina i balega, koji 5/6 života provede u snu (spava 20 sati dnevno). Jebačke performanse su mu nikakve, jer je „kralj“ brzosvrš par ekselans. Priča se da jednom jedan lav izdržao 5 sekundi dok se nije stropoštao preko lavice. Toliko o tome, sjebao je i zeca. Lovačke sposobnosti su mu još gore, jer je gotovan prve vrste. Celokupni proces lovine obavljaju nesrećne lavice, dok ova sisetina eventualno može da ulovi mrtvu impalu i retardiranog klovna u cirkusu. Za razliku od ostalih faca iz porodice mačaka (jaguar, leopard, tigar...) ovaj nesrećnik živi u čoporu, jer je toliko nesposoban da bi kao izolovana jedinka crk'o posle 10 dana. I na kraju krajeva, frizura. Jebena kombinacija Nina, Galeta Kerbera i rumunskog carinika. Ko može takvu životinju ozbiljno da shvati?
Sa druge strane, titula kralja mu savršeno pristaje, jer je opšte poznato da barem 90% nosilaca krune nije umelo ni sopstvene sline da obriše, a kamoli da vodi državu. Jebeni nepotizam

- Uh, dragi, pravi si lav u krevetu.
- Mrš, pička ti materina.

   

Sve za ljubav

Sinonim za izgubljenost osobe u vremenu i prostoru.

"Ćale zaglavio tri dana u birtiji, keva htela da se prijavi na "Sve za ljubav", samo da ga vidi"

   

Da nije šta pojelo?

Najčešći način za dijagnostiku bilo kakvih zdravstvenih problema bosanske djece.

Fata: - Dijete mi nesto pada pokući i zavrće oč'ma unebo, jadna.
Šemsa: - Da nije šta pojelo?

   

Pajgla

Nešto kao štrudla sa makom, mada gradskoj deci više zvuči kao metalna šipka, koja je istovremeno zakrivljena i glupa-kao ćerka pajsera i štangle koje je paglu.

   

Kako se Marko Kraljević učio junaštvu

Postao čovek alkos.
Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.

Turčin - Mark, ne bre nedir? Oresh yollar?
Prevod - Marko, koj ti je brate? Što oreš drumove?

Marko, sila od junaka (im'o čovek keša, pa je plaćao ljudima da ga hvale)
- Aj pali Ture bure valja. Mojne te izgazimo Šarac i ja. (vino-klo, klo, klo)

Šarac, mega hors koji je um'o da priča (raga nevidjena)
- Brate Marko, daj još neki gutljaj. Mojne si stipsa. Još malo mi treba da se istripujem i počnem da letim. (pola Markovog vina-klo, klo, klo)

Krenulo šibanje, Turci pobegoše, Marko i Šarac postaše heroji, a ljudi poučeni hrabrošću zvanom alkohol i dalje hrabro gaze njihovm utabanim stazama.

#559
+5645
229
definicija