Procedura za koju mogu samo da pretpostavim da je odrađena tako što je opština Novi Beograd, usled nedostatka osoblja, spojila Odeljenje za projektovanje ulica i Odeljenje za testiranje dopa, pa su angažovali ona dva lika koji glume Džeja i Tihog Boba, i unapred ih isplatili u masnom granju, kreku i barbituratima. Zapravo verujem da je čitav Bulevar AVNOJ-a nastao kada im je Džejson Li upao u kancelariju i rešio da obori lični rekord od šest lajni iz cuga. Za razliku od Dorćola, Banovog Brda ili Zemuna gde potez Neka Ulica 19 - Neka Ulica 20 zahteva par metara šetnje, na Novom Beogradu je to dug put samospoznaje, psihofizičkih iskušenja i Tomb-Raider-olikih kvestova "popni se ovde-prođi kroz taj prolaz-e sad povuci ovu polugu".
Hipotetički naravno. Na Novom Beogradu ne postoji Neka Ulica 19, na Novom Beogradu sve ulice počinju od 150.
-običan dan u projektantskoj kancelariji- -Džej matori, dodaj taj džoks i daj da vidimo šta ćemo za ovu Proleterske Solidarnosti ehehehaeheh, mislim ta projektovanja i to -šmrrrrrrrrrrc uhhh pa znaš kako ehe ahae heh, ja sam mislio da uzmemo svih ovih 18 zgrada i da ih stavimo SVE pod jedan broj HAHA, a onda kapiram da ovde stavimo PARKING i da tu prekinemo ulicu šmrkh hghh pa da je nastavimo u sledećem bloku haeh -što parking baš tu? -hehehehe pa zato što je VELIKI i GOTIVAN i parking je SMEŠNA REČ i ŠAKE SU MI OGROMNE!!! -dadadada hahahaeheh!!!! -heheh aeheh
"Privilegija" koju uživa isključivo srpski jezik. Ogleda se u tome da se većina izraza može zameniti sa "kurac" ili "pička".
-U što je dobra pička ova mala što radi kod tebe. -Ma kakva kurac pička, gledaj kakva je prakljava. Ima noge k'o Ronaldinjo, a i po zubima nije daleko od njega. Čuj ti, dobra pička. Ona je pička ravna kurcu. A ima i nekog dečka, tako da ništa od toga. -Ma koji dečko, taj je sigurno neka pička, ne troši je dovoljno. Vidiš kako vrti dupetom, traži kurca. -Samo se ti zajebavaj, ako taj sazna, dobićes po pički. -Ma ja ću nju da pitam, pa šta bude. -Aj ako si navalio, ali unapred ti kazem, kurac će ti ona dati pičke.
- Šta je bilo sinoć? - Šta šta je bilo? Da je uslova ko zna šta bi bilo, ono, ljubimo se mi i sve to, romantika, valjuškaju se kamenčići, ali brate, znaš kako me ubi zalazak sunca, prolazi joj onaj zrak kroz kosu i sve meni pravo u oči... nači nevera!
Popularna društvena igra koja se svakodnevno igra u većini osnovnih i srednjih škola. Cilj igre za one koji su kupili žvake je da zadrže što više žvaka, a da pri tom ne ispadnu pičke. Cilj ostalih je da dobiju žvaku. Jednostavno!
Pravila su sledeća:
1. Kad otvaraš žvake, treba to da uradiš krišom, da niko ne vidi. 2. Moraš dati žvaku svakome ko ti je traži. Ako neko zna da imaš žvake, a ti mu ne daš jednu - automatski ispadaš pička. Istina, postoje neke metode za izbegavanje ovog pravila, ali su veoma nepouzdane. 3. Uvek imaš pravo da poslednju žvaku zadržiš za sebe.
A postoji i par principa koje treba poštovati radi boljeg uspeha:
1. Pre nego što nekom daš žvaku, obavezno ga nateraj da ti da reč da nikome neće reći od koga ju je dobio. Ko ovaj princip prekrši, ima sve šanse da u roku od par malih odmora izgubi većinu svojih žvaka. 2. Kada ti neko kaže "Daj jednu žvaku, video sam da imaš!", obavezno proveri da li blefira, jer ćeš i tako spasiti mnoge svoje žvake.
Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta. Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.
Poruka koju šalje izlgedala bi ovako: Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.
Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom. U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.
Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru. - ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE! (nastavljaju da sviraju) - E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA! (hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.
Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt. - Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE! AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!
Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi. Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.
- Dobar dan, izvolite! - Treba da kupim lekove za babu, al nisam siguran šta piše. Probajte vi da pročitate. :pruža recept: Na receptu, konture iscrtane hemijskom olovkom prikazuju nešto nalik sledećem: lavica u skoku pregriza vrat impali, pored njih su kuhinjske papuče sa aplikacijom iz Simpsonovih, karton sa 20 nojevih jaja i odlomci iz Miroslavljevog jevanđelja, zarotirani za 180 stepeni. - Aha, dakle, 2 kutije redizorka, brufen od 400, leksilijum i hepatrombin gel. -???
Povratak u realnost, čitaj užas. Dan bez snage i inspiracije. Dan bez volje. Kad bi ponedjeljak bio šala, vjerujem izlazio bi iz usta Ivana Ivanovića. Kad bi bio kolač, bio bi onaj na slavi pregaženi ispod stola. Kad bi obukao dres, pisalo bi mu Šćepović na leđima. Kad bi bio akord, bio bi odsviran rukama Dejana Cukića. Još bi bio ispraćen neartikulisanim vibracijama glasnih žila istog. Ponedjeljak je poraženi Đoković. Ponedjeljak kao kurva radio bi oko mosta na Adi. Ponedjeljak je lanac na bajku koji spada svakih dvije minute.
Lik koji je klasična džidžalica, može se reći solidan košarkaš i polu šmeker. Jebemu mater, ode u jebeni NBA, i smuva fazon, najjaču pičku na planeti i pritom zaradi šou para. U nekom pravednom univerzumu cirko bi sa Koromanom i Sašom Ilićem na Fristajleru, igro za Hemofarm i imo ribu devedeseto.
Negde na ruletu..
-Sve na dvaes' tri. -Brate ti si lud, do prvog nemamo dinara ako ovo puknemo.. -Opaaaa! - Koji si Jarić, NEVERA!
Informacija koja se svakodnevno dobija od strane žena. Jednako je bitna koliko i informacija u Beogradskoj hronici stanovnicima Rakovice da im je nestalo struje.
