Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss
Zaljubljeni par zatekli smo na selu Acince u vikendici Acinog teče Zahara Pašutina. Naišli smo baš kada je Bilja Aci gurala kobasicu iz pasulja u usta i tapkala ga po nušci: sve da se pojede no no da se baca. Pitali smo ih šta je recept za ljubav, koji oni, posle osamsto godina braka, svakako imaju.
Aca – (smeh) Znate kako, bitno je poverenje. Ja Bilji sve verujem, pustio sam je i na eskurziju kad ih je Sale vodio u Temišvar da kupuju fasone za lustere Lepe Brene... A jednom sam pojeo i tri kila muhara jer je Bilja rekla da nisu otrovne... Bilo mi je zlo, ali ljubav pobeđuje svako zlo (smeh, zaljubljeni pogled) Bilja – (smeje se) Haha Aleksandre, šeri, sećam se, sva sreća bio je tu i debeli Medeni Mesec, koji je bio godinu dana na veterini, pa ti ispraznio odmah stomak ko Bora Drljača pokvareni zamrzivač...
Pitamo ih dalje da li je tačno da se bračne cipele razgaze posle tolikih godina i da li se Aci noge i dalje osećaju?
Bilja – (smeje se) Ja volim da spremam a Aca i deca vole da jedu, a kada sam na putu Acu i decu spakujem u torbu i nosim ih sa sobom. Aca kaže da ga žulja malo u prtljažniku autobusa i da ga zajebavaju stalno druge torbe, a jednom sam mu uhvatila brkove u rajsferšlus pa je morao da se obrije (smeh) Aca – (smeh) Da, tako je bilo... Bilja je pomalo vrag, a ja sam više okrenut deci, kao kengur torbar, stalno njuškam po zemlji i jurim da ih hranim i pipam dal su znojava. Inače, deca su nam zlatna, sin trenira košarku, Muta reko da će biti novi Dača Mijatović a ćerku zasada nemamo, ali i ona je odličan đak, na diktatu iz engleskog dobila je plus sa dva minusa...
U tom trenutku pridružio nam se, izlazeći iz poljskog vecea i Igor Lugonjić. Pitamo ga: Igore otkud vi ovde i gde ste bili ustvari poslednjih deceniju i po?
Igor – (tužni smeh) Meni je Aco kao stric, mnogo ga volim i poštujem, ovom prilikom bih da mu se zahvalim što me je spasio iz kandži lizanja vanilinog šećera. Hvala Aco, hvala Biljo, dogodine u diskoteci Felna Brunclik, pozdrav svima koji me znaju, i samo još da poručim: Žare, ne brini za ono, strugaćemo piškote.
Eto, to je bio jedan vikend sa Ilićima, a u sledećem broju pročitajte šta smo radili dva sata sa Acom u buretu i eksluzivni uporedni test: sve intimne Biljine frizure vs šare na kuhinjskim krpama od pedestreće na ovamo.
Restartovati život ili deo istog. Početi ispočetka, jer, valjda će iskustvo učiniti cilj lakše ostvarivim. Želudac ti je sigurno već oguglao na sav stres i kiselinčinu koja ti je proždrala sve što je mogla, poput pakmana kad dobije moć na desetak sekundi. Ne odustaješ od cilja, nećeš, ne možeš, Uran ti zaklanja Veneru, kurci-palci, nazovi to kako oćeš, ali znaš da se mora ostvariti. S druge strane, pat pozicija sa kuravom sudbinom i ne ostavlja ništa drugo nego da prihvatiš 0:0 i zaigraš novu partiju.
- Ćale, 'de mi je čaj? - U kesici u kutiji. - Je l' ti rekoh da skuvaš i meni? - Da ga trošim na tebe? Pa još i struju? Jesi dao neki ispit? - Rešio sam da počnem od nule. Upisaću poljoprivredni dogodine, ubi me ovo govno od faksa. - Ne primaju majmune tamo, sine, ne znači to poljoprivredni. Ako nađeš neku sponzorku samo napred, ovde ne'š ni bajatog 'leba naći više. - Zajebavam se, dao sam Statistiku. I, treba mi kinta za nove slušalice, ove krče kad su najpotrebnije, jedva dobih šesticu, a, realno, mog'o sam bar osam.
Za raziku od svojih, 10 godina što mlađih, što starijih kolega koji su umišljeni frajeri otromboljenih trbušnjaka i podlaktica u jeftinim kopijama Jugo boss odela koje oblače dok na splavove izvode najjeftinije plaćene fufice Beogradskih bordela, ovaj momak srednjih godina uspešno nosi svoj nadimak i važi za jednog od glavnih šmekera na folk estradi. Ne posluje sa GRANDioznim izdavačkim kućama i njihovim miševima, vozi isključivo prefinjene automobile (ne mečku k'o svaki ganci), u spotovima koristi isključivo kulturne ribe. Ovaj momak se ne može naći u tabloidima od 49 dinara. Jednom rečju Baja.
Rasista, ali sa oksfordskim obrazovanjem. Uspeo je da prikrije rasističku filozofiju pod plašt soft kor epske fantastike.
Patuljci - Totalni Jevreji. Niski, bradati, bolesno opsednuti zlatom, najbolji draguljari, isterani iz predačkih domova (koje su zaposele snage zla) i povrh svega, kukastih noseva. Da, eksplicitno je to naglasio.
Dobri ljudi - Beli ljudi sa zapada. Dovoljno.
Loši ljudi - sve etničke manjine Srednje Zemlje. Crnci, kosooki, smeđi, ukratko, svi sa juga i istoka.
Orci & Mordor - Karikatura islamskih osvajanja sa, pogađate, istoka. Sauron je uber zajebani hodža koji se dere sa svog minareta, Barad-Dura.
Vilenjaci - LGBT zajednica. Dobro, bio je rasista, ali i latentni gej.
Golum - Eto šta ti se desi kad potpadneš pod uticaj istoka.
Saruman - tipični poturica.
Hobiti - Engleska bagra. Pokušao je da ih predstavi kao gospodu, ali nazire se njihova prava priroda. Duvaju, piju, kradu i uništavaju nakit, idu bosonogi i deru se po divljini i kad im se ukaže prilika, šikaniraju nacionalne manjine sa istoka.
Krajnji stadijum opsesivno kompulsivnog poremećaja. Imaš tako neke ljude koji provere 6 puta da li je ringla ugašena, zaključaju stan pa se vrate da vide jel zabravljeno, vakumiraju peglu da budu sigurni da je isključena, briju muda detaljno na relaciji čvabalo prkno. I sve je to donekle u redu i sistematizovano pod F dijagnozom. Ali brate dragi kad dođeš do tog nivoa da pereš ono što se samo od sebe dezinfikuje znaj da si puko i da te samo dva M može spasiti. Aj što si lud nego što je greota brate dragi.
A: Šta radiš to? B: Perem čaše od viljamovke, oseća se. A: Ostav to da ne bude preko ustiju. Moja baba: Pičkice malene, gladne.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
- Komšija, ajd mi pozajmi pedes' evra do prvog, drugog, trećeg ili petog? - Auu, pa gde me nađe? Dva meseca šetam samo dokumenta u novčaniku! Dokumentarac, bato! Mogu ti dam povlasticu za GSP, pa se vozikaj dok ne primiš platu.
