Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana. :Zvrnddddd:
Dobardan, izvolite uđite. - Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua... Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.
Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu. Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči? - Izvinite, ali ovo je omot od Noblica? A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu". - Baaaabaaaa, brzo! Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja? - Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!! Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica. Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.
Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči. Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška. I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste? - Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo... Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.
Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan, dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta, jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet, tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet, pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii doskok. Huh. Umorih se.
Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši. - Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona. Pa da pođemo? - Da pođemo.
"Privilegija" koju uživa isključivo srpski jezik. Ogleda se u tome da se većina izraza može zameniti sa "kurac" ili "pička".
-U što je dobra pička ova mala što radi kod tebe. -Ma kakva kurac pička, gledaj kakva je prakljava. Ima noge k'o Ronaldinjo, a i po zubima nije daleko od njega. Čuj ti, dobra pička. Ona je pička ravna kurcu. A ima i nekog dečka, tako da ništa od toga. -Ma koji dečko, taj je sigurno neka pička, ne troši je dovoljno. Vidiš kako vrti dupetom, traži kurca. -Samo se ti zajebavaj, ako taj sazna, dobićes po pički. -Ma ja ću nju da pitam, pa šta bude. -Aj ako si navalio, ali unapred ti kazem, kurac će ti ona dati pičke.
Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.
Gledali smo sjajan meč, Juventus je odlično parirao ne tako organizovanom Realu sve do pedesetog minuta kad je sudija pokazao crveni karton Kjeliniju. Sada već izgleda da Juve ne može stići do pogotka sa igračem manje i možemo reći da je ova utakmica izgubila na kvalitetu. Di Maria.
Njemci su večeras dominirali fudbalskom Evropom! Ovdje gledamo kako Bajern melje Viktoriju iz Plzena dok na stadionu u Leverkuzenu Bayer pokazuje da su ove godine i oni jedni od konkurenata za "pehar sa ušima". Već je četiri nula, Šahtjor Donjeck bez Vilijana je preslab za Njemačku mašineriju. Lahm.
Večita dilema kladioničara, koji nisu sigurni koja od ove dve metode im je do sad bila manje baksuzna. Obično se pojavljuje kod onih kladioničara, koji igraju 5 tiketa dnevno (minimum!), ali često ne zaobiđe ni ove sa manjim stepenom zaraženosti. Naime, poznato je da su mnogi igrači sujeverni i da svaki od njih ima neki način prizivanja sreće. Neki imaju svoje srećne olovke za ispunjavanje listića, neki misle da će im sreću doneti to što cirkaju vops dok gledaju tekmu, a neki polažu svoje nade u semenke i kikiriki. Pokušaće sve živo samo da na kraju pljušte govna po njima. Ima i onih koji misle da će imati više sreće ako uplate tiket na šalteru kod dobre ribe, dok grob riba donosi nesreću na nivou crne mačke što prelazi put. Dakle, u moru tih "rituala" se nalazi i ova dilema: pratiti ili videti na kraju šta je bilo? - pitanje je sad. Većina njih često menja mišljenje o tome koji izbor će im doneti sreću. Nerviranje im ne gine, šta god da izaberu.
Gledajući sa prozora kroz durbin vožd prozbori srdito: "Šta radi onaj Dobrnjac, 'usta ga jebem?!" Vojvoda Jakov ga gleda smeškajući se u brk. - "Pa pošalji Stevu bećara na levo krilo, govedo jedno neopevano!", nastavi vožd da se nervira, iako je samo pitanje vremena kad će Turci biti potučeni do jednoga. - "Zatvori pendžer, Đorđe, bije promaja.", vojvoda Jakov pokušava malo da mu skrene pažnju. - "Pendžer, pendžer... Jeb'o te pendžer! Imaš srpsku reč prozor, mani me s tim tursko-čobanskim rečima.", odbrusi mu vožd ljutito. - "Dobro, onda zatvori prozor, brate. Ubi ova promaja. Bogami ubi.", zamoli ga vojvoda još jednom. - "Boli vas opozicionare, da prostiš, kurac.", zatvori vožd prozor, te nastavi: "Nemate vlast, ali niste ni odgovorni." - "Kako nismo, pa ovo je i naš ustanak!", na to će Jakov. "Ne razumem što se tol'ko nerviraš, Đorđe. Pocepaće ih naši junaci k'o Mladen slaninu." - "Hajd' u pizdu materinu, sad me nasmeja pravo." kroz smeh će vožd. "Ma nerviram se... zašto - stavio sam pedes' dukata na ovog Stevu bećara da će da pobije više od dvades' i šes' i po' Turaka, a danas mu nešto slabo ide vojevanje." - "Au! Nisi treb'o to da igraš, crni Đorđe.", odma' mu reče Jakov. - "Što, more? Pa u formi je još od samog početka bune.", pogleda ga vožd sav začuđen. - "Povredio se 'nomad kad je Hafis-paša navalio na njihovu četu. Jedva stoji na levu nogu.", objasni vojvoda Jakov apsolutno stručno kao Gorčin Stojanović. - "Ma šta veliš? Kako to nisam znao, o jeb'o me konj!", razdera se Crni Đorđe gromoglasno. "Eh da sam znao, ne bi' ga ni lud stavio na 'artiju." - "Ja ti predlažem, ako dozvoliš, da ne gledaš to više. Samo džaba kidaš živac. Ja sam neki dan uzeo lepe novce, a nisam nikako gled'o šta se dešava. Tako se valja.", mudro mu dade savet Jakov. Svaka mu je ka' Gorčinova. - "Kojekude, hajd' da probam. Možda mi se tako bolje posreći. Daće Bog!", ponada se vožd da možda ipak nije sve izgubljeno. - "Nego da opalimo mi partiju šaha?", predloži vojvoda nonšalantno. - "Ma da, bre! Taman da ubijemo vreme dok oni ne završe.", trljajući ruke složi se vožd. - "'Oćeš crne ili bele?" - "Čekaj, ti Crnog Đorđa pitaš da l' hoće crne il' bele?", priupita vožd vojvodu gledajući ga kao krava mrtvo tele.
Posle samo 5 minuta vojvoda Jakov napravi šah-šeh. Crni Đorđe tad obori sve figure, prelomi tablu o koleno, te uze belog kralja, stavi ga na panj i oseče mu glavu. - "Šah-mat." veli on Jakovu, te opet uze durbin i otvori prozor.
Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.
- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo. - Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!
- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom! - Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.
- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima: - Učim, deda!
Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.
Bilo je to davno, prošle godine. Moji drugari i ja smo bili u školi, a onda je škola prestala. Mi nismo znali šta se dešava, penduza je odjednom pobegla na more, a totošarka je zabila glavu u zemlju kao noj i počela da kopa rudu, a ja nisam znao šta da radim pa sam pitao vozača zašto je škola prestala. On je rekao da je raspust. Ja sam uzeo moju klampezu i počeo da se hladim za raspust, to je doživljaj, a onda sam zvao moju devojku i ververicu da dođu da idemo kod penduze na more. Devojka je rekala da ne može da ide jer pomaže drugu kinezu što ga menja robot koji seksa crnca u trećem razredu da uradi domaći zadatak, ona stalno laže nešto. Jednom mi je rekla da je promenila presvlaku na njenom brmbrmćino, a u stvari je samo razmaglila letromvizor! I tog puta je isto tvrdila da jaje na jaje kada se stavi i namaže smrt lepkom, ako penduza kine i pada sneg, onda je jaje koje se okreće mućak, a ono drugo jaje nije mućak ako se ne okrene, ali ako okrene jeste, nema pojma, samo laže lažovica! Penduza je uzela jaje i mućak u dve ruke i pokušala da kine, ali nije uspela i razbila je mućak o totošarkinu glavu, bilo je mnogo smešno i svi su se smejali, a totošarka se naljutila i pokazala srednji prst. Ovaj pero. Kada smo krenuli nazad, neki čika je tražio karte, mi smo se smejali jer je on bio kondukter, pa se on naljutio i pobegao da tera totošarku jer mu je rekla da mu ženu seksa crnac koji ima sina robota koji ide u treći razred, a alergičan je na smrt lepak. Nije je uhvatio i ona se zadihana vratila u kupe i onda smo se svi smejali kako je pobegala, a ja sam je onda ogulio i pojeo.
Definicija je napisana za takmičenje "Rođaka od totošarka škola."
Uvod u konstataciju da bi zagoreli nebirač jebao sve što ima pizdu. Možda ima neku manu, omanju falinku ali to nije razlog da ne dođe u obzir. Pa majku mu, niko nije savršen. Smrad, kraća noga, grba ili ogromna glavudža ne mogu da ubiju želju napaljenog jebača.
-Auu bre, vidi onu debelu gotičarku, kako se nakitila plaštovima i izmazala facu pregorelim uljem. Liči na đembelog rudara iz Čada. -E svašta, ali gle, to nije razlog da je ne izdominiram.... ============================================= -Vidi onu pijanu što se praćaka u sopstvenoj povraćki. -Što si tako svilen? Malo povraćke, ništa strašno, to nije razlog da je ne spavam u guzu. ============================================= -Brate, našli smo iskasapljeni leš neke žene dolje u potoku! Samo donja polovina jebo te! -To nije razlog... -Pu jebo te otac bolesni!
Na listi besmislenih stvari odmah posle bezalkoholnog piva a na listi pičkastih stvari ubedljivo prva sa 9 praznih mesta ispod sebe pa onda opet samoubistvo pa tek onda ostatak.
Imaš problem? Dugovi kod zelenaša, kockarski dugovi, ostao si bez mesta prebivališta, odrekla te se familija jer si peder, jure te da te ubiju, ostavio si porodicu bez dinara ili zbog neuzvraćene ljubavi? Pa reši problem, prospi sebi mozak po dormeo dušeku ili skoči sa mosta al na beton. Juče. Problemi se tako ne rešavaju. Čak iako si rešio problem za koji moj si ga rešavao ako te nema? Gde je onaj osećaj kada si se pribrao, skrpio ili zaradio kintu da vratiš pa odeš u kafanu da nazdraviš sebi jer si vojvoda? Gde je osećaj kada juriš za suknjom 2 školske godine a na kraju joj ga uvališ na 10 godina mature pa joj kažeš da je dobila strije, dupe joj dobilo oblik kontur jastuka i da si zamišljao da ume da ga puši? Gde je osećaj miline rešenog problema? Što veći problem to je osećaj bolji kada nestane.
Ako te je ostavila ili čak nije ni bila tvoja a presudio si sebi samo si potvrdio njeno mišljenje da nisi materijal za nju. Pizda si, koja devojka gotivi pizde? Ima i takvih, kažeš? Pa i ako ima nećeš jebati jer si mrtav konjino! Vi što se ubijate zbog ljubavi ste najgora sorta, vas bih oživeo da mogu samo da vam kažem da ste idioti pa bih vas ubio. Bez da trepnem.
Ima i "nesebičnih samoubica". Roknu se jer su uvalili porodicu u govna. Bravo. Sada nisu samo u govnima bilo koje vrste nego su ostali i bez člana porodice. Pored takvih "voljenih" ovi drugi im i ne trebaju. Mogao si im i polomiti svima po ruku i nogu, iseći struju da ne moraju da je plaćaju i prijaviti komunalcima da bacaju smeće na divlju deponiju. Kada im se već useravaš u život uradi to do kraja.
Kakav god da je problem može da se reši. Skupi to malo muda što imaš, radi 2 posla a uveče kao noćni čuvar pa tamo spavaj, idi pobi se ko muškarac sa zelenašem, zovi policiju, idi kod kurve istresi se, oleši se u kafani, uđi u skupštinu ili banku sa bombom, ubi onoga ko ti stvara problem pa izdrži u zatvoru a ne sebe.
Vi ste sramota za ljudski rod koja nije ni trebala da se rodi. Greška u ljudskom kodu, ionako iskvarenom do maksimuma. Nisam od onih što propagiraju "lepotu življenja i svaki dan je novi dan" ali poštuj život i radi na njemu da bude bolji, ne odbacuj ga. Osim ako nisi smrtno bolestan i padaš u postelju na tuđu grbaču, onda se rokni i spasi nekoga muke, onda si lord ako se ubiješ.
Kažu razni psiholozi: samoubice su bolesni ljudi, kao takvi su rođeni i samo je pitanje kada će to isplivati na površinu. Gospodo psiholozi, diplome nabijte sebi u dupe-samoubice su pizde koje su tako navikle da idu kroz život i tako su ga i okončali.
