Prijava
   

Povremeni *Super Srbin* intervju

Tip intervjua koji jednom dvaput mesečno objave naše dnevne novine sa nekim uspešnim Srbinom u dijaspori,uglavnom Novosti u duhu svoje deesesovosti.
To su uglavnom ljudi iz Amerike,Australije i druga četnička emigracija ili sportisti koji su negde preko šljakali neki kul posao bili umereno poznati i po merilima običnog čoveka dosta uspešni.
No,da bi intervju dobio na snazi i digao moral izmrcvarenom nam življu konstruiše se C4-Tri kile trotila-Hirošima bombastičan naslov (u obaveznoj formi *kako sam nešto*),malo se žela,spomene se nekih 15 predsednika i premijera koje je junak dijasporac nagovorio na ajvar i ćevape i obavezno mu se doda kul anglicizirana verzija imena.

Milojko Majk Vučelić-Kako sam poslao Amerikance na Mesec
Džo Jovan Ivanović-Kako sam polno opštio sa Džeki Kenedi
Greg Popović-Kako sam nagovorio Tima Dankana da bije decu ako ne jedu ajvar
Ljubota Crazy Eye Sekulić-Kako sam nagovorio Ruzvelta da izvrši iskrcavanje na Normandiju
Marko Pantelić-Kako sam se pošibao sa vodjom navijača Herte kad sam čuo skandiranje protiv saigrača
Šekil O'Nil-Čuo sam da sam možda delom Srbin iz Slavonije.

   

Ja sam panker, a šta si ti?

Rečenica koja odražava klinačku potrebu da budu svrstani u neku fioku, neku grupu ljudi sa kojom će imati nešto zajedničko, da ih prepoznaju na ulici, jer su obučeni u skladu sa svojom deklaracijom, pa čak i da se dele unutar svojih podela na sitnije grupe, sve misleći da podstiču zajedništvo. Zapravo, potpuno suprotno - produbljuju jaz među svojim vršnjacima koji je i ovako preveliki usled preteranog otuđivanja kraj tv-a i kompjutera. Pokušavaju na ovaj način da izgrade svoj identitet,ali nisu svesni da se stapanjem u masu sličnih svaki identitet gubi,ostaje samo masa. Tada je sve jedno da li je u pitanju punk, rock, pop ili turbo folk kultura, masa je masa i nikada nije dobra za individuu. Svako stariji od 20 godina ko izgovori ovakvu ili sličnu rečenicu treba da poseti psihijatra.

   

Da sam žensko, ja bih svaki dan

Nadobudna tvrdnja svakog živog muškarca, da ne kažem pičkopaćenika. Naravno, iz potpunog neznanja budala može izgovoriti ovu rečenicu, ali šta se zapravo krije iza rupe? Ne pada vam na pamet depilacija, jebena čorba i bolovi u vezi sa istom, napadi depresije, ljubavi, pižđenje, histerisanje, preemotivni ispadi, kuliranje, slamanje srca (množina), nokti, kose, šiške, feniranje, šminkanje svakog jebenog jutra, detalji, prokleti detalji i naravno bol bol bol? I kome još može da padne na pamet da se svaki dan trsi?
Koristeći ženski unutrašnji monolog, zavirimo u svest jedne nesrećnice na samo pola sata. Pakao.

Da zar je već jutro ma mogu još pet minuta jebote nemam vremena gde mi je čarapa brus uf ala žulja ova žica pu majko što sam na tebe nasledila ovolike ali dobro bar sam visoka mršava iju na šta mi liči kosa pa dobro nije loše a jebem ti maskaru ko je izmisli zar je moguće tri dana ranije a sve ti pa zar danas gde su mi tamponi samo mi fali da se pokida končić šta bi rekla doktorka sigurno joj se to pre dešavalo smotanuša vidi je kao da joj je prvi put ali ne sigurno ne bi navikli su oni na to gde mi je telefon jao srce moje zašto me nije zvao skotina jedna ko zna s kojom se valjao sinoć ali boli me ja znam da on mene voli jao vidi ovu ćurku šta je obukla kako mogu tako u crno da se oblače kako im ne dosadi svaki dan gledati nakazu u ogledalu a kako je lepo jutro gde je glupi autobus ma idem peške šta je to dvadeset minuta opušteno ali pokvariće mi se šiške ma sačekaću kako je užasno biti mator nadam se da ću ja zauvek ostati ovakva vazduha bre majstore otvaraj zadnja kako ih nije blam da viču kao da ne znaju da će otvoriti uvek otvori da a šta ako je stvarno bio s nekom uu kako lepe oči srce moje da si mi samo na jedan dan mani se ludačo ti si zaljubljena ali šta fali ako mi se sviđa više njih u isto vreme sve je to normalno ti ga voliš voli i on tebe ma nemoj više razmišljati zdravo oštrokonđo kučko prokleta znam da si ga sa'vatala onomad vidi kakva ti je kosa zaobiđi me se neću više ni da te gledam nikad obećavam neću da razmišljam o njemu ne zanima me što su raskinuli ja sam srećna ali boli i dalje boli boli zašto zašto e povadiću sve šta će mi deca ikad biti potrebna u životu ali sin sa njegovim očima ipak ne ali deca seru kenjaju urliču ma misliću o tome posle i sad ovaj razglaba o boli me ćoše stilu oblačenja smaraču prokleti kako me samo pogledao tog dana da da da.

   

horoskop

Disciplina pomoću koje se:

1. čovek rasterećuje osećaja griže savesti
2. uzimaju pare, naravno
3. razumeva karakter čoveka
4. proriče budućnost

1. "Baš mi je žao što sam ti zapalio stan, jebi ga, kad je Mars retrogradan pa još u raku...

2. "Ja sam vaga a on lav, kako se slažemo? Za samo 60 din.+ pdv saznaj da li ste stvoreni jedno za drugo. Misli lepše, vidi dalje. Tvoj Telenor"

3. ovan - muva bez glave, divljak, raspamećeni manijak, navijač Rada
bik - debela mrcina, okoreli materijalista, kenjator i smarač, Teofil Pančić
blizanci - šalabajzer, bambrcko, kompletna budaletina, bosanac, Miloš Aligrudić
rak - plačipička, patetično govno, meteoropata, alkos, Plavi orkestar...
lav - prvoklasni egocentrik, potiče od loze Romanovih, pozira dok kenja, Ivana Žigon
devica - nadzak baba, kriv kurac, prodaje kirbi, nosi digitron na pijacu i boji se antraksa
vaga - gej, stilista, ne glasa jer ne stigne da odluči za koga bi, umeren i kad beži od čopora vukova
škorpija - nečastivi lično, kolje trudnice i fetusom se hrani, niži tip je grobar...
strelac - filozof i fudbaler u jednom, zna smisao života i nije mu teško da objasni, Tom Kruz
jarac - mutljavina, posmatra iz ćoška i kuje plan, jevrej i mason, veliki brat, Milka Canić
vodolija - sumanuti neshvaćeni genije, japanac na spidu, ima misiju i oblači se kao Isidora Bjelica
ribe - misli da je umetnik a u stvari je narkoman, dno života, član nekoliko sekti, dekintiran

4. Ova funkcija horoskopa je naglo srozana bumom tarotologije na našim prostorima, pa se sada pojavljuje u zakržljalom obliku u vidu kratkih ali korisnih saveta tipa: "Problemi sa stomakom, serite", izmedju hita dana i pregleda stanja na putevima.

   

Poslednja igra leptira

Čudan osećaj u stomaku kada ste napokon shvatili šta vaša, sada već bivša devojka, pokušava da vam kaže.

   

Hladna veza

Koegzistencija dvoje ljudi na relaciji meni se digo/on mene uopšte ne sluša. Kupoprodajni ugovor gde se razmenjuju dobra u naturi, gde se obe strane nadaju, iako znaju da ništa neće dobiti, bez žiške, bez povezanosti, sa nedostatkom hemije, neubedljivo čekajući da se kuglica zaustavi baš na njihovom broju.

Ona traži druga i saputnika u liku koji bi samo da je jebe. Ona priča o problemima s majkom. On spušta pogled ka njenim sisama, dok su njene reči neprimetne k'o trotinet u saobraćajnoj gužvi. Njoj je jasna njegova nezainterovanost, na kraju krajeva, želela bi isto što i on, ali se plaši da Šabanu ne spadne perika. Mora se održati status čednosti, isti status koji je još na sedmom Egzitu izbušen od strane nekog britanskog indusa, a kasnije dodatno razaran od strane onih kojih se više ni sama ne seća. Njegova kola idu stranputicom. On započinje spiku o vremenu, ne bi li sjebao govnjivu tišinu koja ga udaljava od njegovog cilja. Ona tone dublje u razočarenje, dok on natuca nepovezana sranja, ne bi li se vratio u kolosek. Ona zna da se zajebala, on zna da je zasrao. Oni su Kanada i Malezija, Tijanić i Ćirilov. Ona bi da oživi razgovor, njega i dalje boli kurac. Njoj se polako ide kući, njemu takođe, ali nema muda da to izusti. Njemu se baš jebe da je prati do stanice, jer sutra ustaje u sedam. On je preko kurca odpozdravlja, ona se gubi u daljini, vrteći svoj kišobran. Ona se oseća prazno, on ponovo suva kurca.

Njoj ostaju prsti, njemu ostaje šaka.

   

Strah od slikanja

Uverenje da ljudi golim okom ne mogu da vide da imate dva podvaljka i majmunsko čelo i da je fotoaparat čudo od tehnike koje će sve obelodaniti. Najseljačkiji izgovor je da tvrdite da ste indijanac i da ne želite da zbog nečijeg rodjendana ostanete bez duše. Ukoliko vas muka natera da se ipak slikate onda je jedino rešenje da kukate pola sata kako niste fotogenični ne bi li ubedili ljude da to što vide nije istina.

   

Žal za mladost

Žaljenje za nepovratno izgubljenim trenucima. Odlikuje se s jedne strane tugom zbog njihovog iščeznuća, a s druge radošću zbog njihovog postojanja.

Postoji nekoliko vrsta:

- žal za sopstvenom mladošću, koja, eto, prođe, a niste iskoristili sve što vam je pružala, a sad znate da vam se takvi modeli ponašanja više neće opraštati a dugo će se pamtiti;

- žal za mladošću svojih roditelja, ili uopšte starijih generacija, koji su imali priliku da učestvuju u neponovljivim događajima i žive u godinama kad su svirali Pink Floyd, Sex Pistols, Nirvana ili Dr Iggy (svako žali za svojim idolima);

- žal za mladošću svojih potomaka ili novih generacija, čiju mladost u ovom slučaju prvenstveno sažaljevate, gledajući ih kako odrastaju u nekim novim uslovima, zaluđeni nekim novim igrama i s nekim novim, poremećenim, vrednosnim sistemom. Bar se vama to tako čini.

Sadašnjost se redovno omalovažava.

   

Rezervni igrač

Frajer kojeg skoro sve pripadnice slabijeg pola imaju u pričuvi. On je najčešće igrač u odbrani, specijalizovan za situacije u kojima njen gol treba braniti od pijanih napadača, od autogolskih tendencija nakon svađe s aktuelnim dečkom, ili jednostavno, od dosade subotom uveče.

Budući da je uglavnom još u podmlatku, svaku ukazanu priliku prihvata s ogromnom dozom elana i euforije i trudi se da što bolje iskoristi svaki minut proveden na terenu, u nadi da će jednog dana odigrati, možda, i čitavu utakmicu, sa sve produžecima i penalima.

Kao i sve rezervne igrače, najčešće ga možete naći na klupi, dok sa njom u naručju sanja da napokon postane vezni i dobije priliku da i on zatrese njenu mrežu. Kao i svi rezervni igrači, najčešće na klupi i ostari, i sa pivom u ruci sanja o svojim nekadašnjim trenucima obasjanim reflektorima, dok je ona odavno postala nečiji tuđi trofej.

   

Argument autoriteta

Najjači argument. Iako velika većina tvrdi da argument autoriteta nije nikakav argument, obično ispada da argument autoriteta sjebe autoritet argumenta.

Tomica Milosavljević: " Da obavestim javnost: onaj kontingent vakcina što je juče stigo, dostupan je svima i to za džabe. Radi se o strihninskim vakcinama sa živom, po standardu ISO-9001, obogaćenih litijumom, vitaminom C, ekstraktom jaja *vaskršnjih pobednika* i aromom eukaliptusa. Ništa nema na silu, ali prioritet imaju bebe, babe, deca iz vrtića, vojni penzioneri i žene u klimakterijumu. Pitanja?"

Novinar:" Je si l' zglajz'o Tomice? Strihnin i živa su teški otrovi, pa je l' tebi cilj da otruješ narod?"

Tomica: "Ti da išta znaš ne bi postavlj'o takva pitanja. Nisi pozvan da govoriš o ovome! Uostalom, ja sam lekar. Profesor Doktor. Ministar."

Radomir Antić: " Pozivanjem Oroku Sakija- Sekača u nacionalni tim imaćemo više opcija u napadu. On će biti naša alternativa u slučaju povrede Pantelića. Njegovo iskustvo će mnogo značiti mlađim igračima. Raduje nas što je izabrao Srbiju iako je imao ponude SAD-a i Japana. FK "Kosmodrom" mu je bez ikakvih primedbi dopustio da pođe sa nama na pripreme za Mundijal. Želim da kažem, da pozivanjem Sekača, ni za kog nisu zatvorena vrata nacionalnog tima, pa ni za Nindža Kornjače."

Novinar: "Radomire, luda glavo!? Pa gde ćeš pozvati Sekača, čoveče!? To je fiktivan lik, lik iz crtanog filma!"

Radomir:" Ti blage veze s fudbalom nemaš! Drži se svog posla. Uostalom, ko je sedio na klupi katalonskog giganta i na klupi galaktikosa, ti ili ja?"

   

Flegma

Osoba kojoj je, za razliku od nas običnih smrtnika, urođeno saznanje da većina gluposti u životu stvarno nisu vredne trošenja živaca

   

Studentska griža savesti

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

   

Jugoslav Ćosić

Nadobudni, večno nadrkani, izuzetni opasni ekspert društveno-političkih dešavanja i malverzacija. Često dovodi raznorazne nebitne likove i šara ih krajnje glupim i poprilično već izlizanim pitanjima. Ponekad mi je žao gosta, kad vidim kako ga Jugo teroriše.

Jugoslav Ćosić: "Dobro, gde je onda novac koji je MMF izdvojio za rekonstrukciju nacionalne biblioteke?"
Gost: "Pa ovaj, taj novac je..."
Jugoslav Ćosić: "Odnosno, da preformulišem - šta je Vaša stranka uradila sa novcem za rekonstrukciju biblioteke?"
Gost: "Pa vidite, mi smo lepo reš..."
Jugoslav Ćosić: "Ma pustite to, nego recite šta je sa tim sredstvima?"
Gost: "Pa dozvolite mi da kažem, ja sam..."
Jugoslav Ćosić: "Da li je istina da ugovorom nije bilo parafiran garantni period za rekonstrukciju fasade? Kakvi su aneksi kasnije dopisani, odnosno da li postoje šanse da se s tim novcem završi započet posao?"
Gost: "Pa..."
Jugoslav Ćosić: "Slušam Vas. Evo, ja ovde imam dokumenta koja potvrđuju da upravo vaše odeljenje za građevinske radove je potpisalo dopunu ugovora, tako da se sredstva od MMF-a preusmere na račune na Kipru!"
Gost: "Pa gospodine Ćosiću, ja sam samo čistačica, kako mislite da ja znam šta je sa tim novcem."

   

Santa Maria della Salute

Jedna od najveličanstvenijih pesama srpske književnosti (šamar malograđanskom miljeu koji misli da je to neka pesma od Marine Tucaković)
slavi danas sto godina od kako je izdata. Autor ovog izvanrednog dela je veliki pesnik i sanjar, čika Laza Kostić 1841–1909.
Inspirisan životom i smrću fatalne lepotice Lenke Dunđerski, uspeo je da sačini ovo remek delo, kome je danas veliki jubilej, a važiće za vjeki vjekova.
Džaba vam, drage moje devojke, sva izvikana uputstva ženskih časopisa, svi saveti samoproklamovanih TV voditeljki kolažnih emisija, odlasci kod pedikira-manikira-frizera-solarijuma, sve krpice i štiklice koje posedujete, ako nemate harizmu i plemenitost, vedrinu i magnetnu privlačnost duha koju je posedovala jedna Lenka Dunđerski, pa da muškarcu uzburljate pamet i učini u Vaše ime nešto izvanredno.
Izuzetnost je najbolji put da budete nečija muza...

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trunut u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokajo ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.
Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak neću nikoga klet;
što god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' težoj rani nastade brid:
to ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute.
Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu,
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrča sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute.
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
ko da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve ko u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.
A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dođe da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske k olute,
bogove silne, kamoli ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.
_________________
14.08.1909. Laza Kostić

   

Opsesivno-kompulsivni poremećaj

Psihički polu-poremećaj u našem narodu opšte poznat kao "bubice". Manifestuje se kroz niz karakteristika, najčešće u vidu potrebe da se nešto uradi bez svesne želje za tim ili putem repetitivnog ponašanja. Znate ono kad vidite sliku na zidu koja visi pomalo ukrivo i popizdite zato što ne možete da je ispravite iako nema neke preke potrebe za tim? To je kompulsivnost. Ako ne možete da zaspite zbog toga, to je onda opsesivnost. Njihova kombinacija ponekad može dati veoma interesantne obrasce ponašanja koje će okolina prihvatiti kao jezive, iritantne ili zanimljive.

(U autobusu)
- Izvini, šta to radiš?
- Pa, ovaj, jedan pramen kose vam je malo, uh, štrčao, pa sam ga, znate, ispravio...
- Bože me sačuvaj! MANIJAK!!! MANIJAK!!!
--------------------------------------------
(U toku seksa)
- Čekaj, čekaj, stani.
- Šta je sad?!
- Iskočili smo iz ritma.
- Molim?!
- Pa išli smo tap-tap-tap, a ti si u poslednjih trideset sekundi napravila dve pauze.
- E, hvataj ti ritam sa svojom rukom, ja odoh!
--------------------------------------------
(U kafani)
- Šta ćete da popijete, momci?
- Ja ću jednu dunju i jedno točeno.
- Meni ćete dati tri dunje i tri točena.
- Što tri?
- Brate, moram sve u trojkama.
- Koji sti car!

   

Dete

Biti dete je potpuno isto kao i biti pijan - motorika ti u kurcu, pričaš gluposti, ne shvataš najosnovnije stvari i potpuno si nerazuman, tripuješ da si mnogo jači nego što jesi, smaraš ljude oko sebe, vileniš i na kraju samo zaspiš.

   

Razglas

DING DONG! Krklj! Krklj! Kahah, %$! Voz/autobus/avion koji ide na mesto koje zvuči kao ono gde treba da idete kreće u šrnaes tredsbli i postavljen je na peronu muml muml.
I posle toga ti se zahvale na tri jezika, a jedan ne znaju da govore!

   

Ipak se okreće

Čuvena izjava italijanskog astronoma Galilea Galileja koju je izjavio nakon što je popio dvanaesti vinjak.

   

Pesma na koži

U pitanju je viši oblik komunikacije između 2 bića.
Kada švrća prođe fazu autoljubljenja, pirkanja i tarenja, počinje da žudi za nečim smislenim, što će ga, bar na trenutak, izvesti iz tela.
Prstima se može pisati pesma. Po koži.
Fokus je uvek na licu, obrvama, vratu, ramenima, bradi (ne brkatoj bradi, nego bradi kao delu lica).
Neki smatraju ovo manifestom takozvane "Ljubavi", ali ko bi to znao.
Kada komunicirate prstima i očima, vreme se zaustavlja.
Telo prestaje da postoji. Ostanu samo 2 bića, sama na svetu.
Nema prošlosti, nema budućnosti. Samo taj jedan trenutak.
To je u stvari situacija kada vam Bog ponudi da okusite Večnost.
Da osetite Spokoj.
Osobe koje ovako komuniciraju nisu seksualno uzbuđene.
Jer seks je samo nebitna stavka u životu malih slepih ljudi.
Dodirnite voljenu prstima. Gledajte je u oči ako niste licimUri.
Pirkajte joj u obnažene Uši, ali je ne celivajte.
Primite Večnost u svoja grešna pluća.
Obustavite Razum, obnažite Dušu.
Dišite svoju Voljenu.

Amin +

   

Op!

Zvučni signal za sinhronizaciju majstora. Uglavnom se koristi za navigaciju prilikom grupnog nošenja glomaznih stvari.

Majstori secaju kroz zgradu neko ogromno čudo koje ne bi trebalo da može da prodje kroz toliko usko stepenište:

-O-op!
-Op!
-Op!
-Op-op!
-Op-op-op!
-Op!
-Op!
-Obrni na kant.
-O-op!
-Op!
-Op-op!
-Op!
-Op!
-Dobar!

Prevod nekih značenja:

O-op! - uz o-ruk! reč za jednovremeno podizanje teške stvari
Op! - kreni
Op! - stani
Op! - poruka primljena, sledi izvršenje
Op! - poruka primljena, problemi u izvšenju
Op! - problemi u izvršenju prethodnog zadatka uklonjeni
Op! - zadatak izvršen
Op! - zarotiraj svoj deo
Op! - podigni svoj deo
Op! - skloni se na stranu da prodje komšika
Op! - vidi što je dobra komšika!
Op-op! - manja nestabilnost
Op-op-op! - velika nestabilnost

?
+977
25
definicija