Nick Slaughter

Kad bunovan ujutro oko podne uhvatiš za metalnu dršku usijane suvenir - džezve.

- Šta ti je to na ruci?
- "Uspomena iz Sokobanje"...

PAparadokija · 29. avg 2013.💬 1184

Nasuprot tome što su kod nas pogrebne priče obično tabuirane ostacima paganskih verovanja stoji jedan u najmanju ruku čudan princip pogrebnog materijalizma, da ga tako nazovemo. Ova vrsta shvatanja kod nas nije prihvaćena, nego uvrežena. Ona nije samo primetna, već je konstanta i kriterijum po kome se meri stvarnost. A sve potiče od toga što bi mrtav Srbin da se za njega čuje. Mrtav Srbin hoće da se ZNA da je on lično bio tu. Da se nasmeje masno i pokaže srednjak svim gostima na sahrani. I to nije sve.

Mrtav Srbin bi da piša po živima.

1) Mauzolej gasterbajtera - Predstavlja krajnje konvencionalan vid izražavanja rodoljublja. Pola bečkih putara, komunalaca i građevinaca dobilo je svoju bistu širom zemljišnih poseda JKP "Groblje". Batali tradicionalni obrazac po kom moraš da se dokažeš čovečanstvu da bi dobio spomenik u prirodnoj veličini. Rokaj ti jedan sam sebi, šta će ti ko.
Ko jebe hrišćansku skromnost. Rokni deset iljada evra samo na sanduk. Nek sija, mamicu mu. Nek vide.

2) Sanduk od zlata - Predstavlja nešto skromniju konvenciju od gore navedene. Naime, ustaljena praksa je da prodavnice pogrebne opreme nude sanduke raznih dezena i kvaliteta, pa tako možeš da biraš boju, ukrase, materijal i sve ostalo što će doprineti da sahrana tvoje porodice protekne u što većem veselju i berićetu. Možeš i trubače da poteraš as well.
Kao što vidimo, nije samo pokojnik taj koji pristaje na obrasce ponašanja koji pišaju po hrišćanstvu i ljudskosti. U tome je, gospodo, cela pogrebna industrija.

3) Svaki pravi Srbin ima lični interes da ode u raj. Generacijsko-kosovsku predodređenost. A, normalno, gde je interes, tu je i ekonomski faktor. Pa se, jelte, kao nastavljači tradicije trgovine indulgencijama danas javljaju popovi sa svojim cenovnicima . Koliko se plaća vera, pope? Kažeš bog je milosrdan? Ne znam za to, al ti sigurno ne deliš tu osobinu. Pogino. Religiju je više žalosno i optuživati, popovi prazne po njoj bešike brže nego što je Holandija ispala sa evropskog. Osam iljada sarana, pa ti beči očima. A ceo tonalitet je promašio.

4) Skaradni epitafi - Naime, kroz posao sa pogrebnom opremom posebno se razvila i grana epitafnog kamenorezačkog pesništva. Kako koji spomenik uradi, posebno ako je neko umro mlad i iznenada, kamenorezac iznenada biva stavljen pred nesvakidašni zadatak - Da na spomeniku skarabudži sramotu ovog vremena i roda oličenu kroz apsolutno odsustvo gramatike i bilo kakvih naznaka stila u delu njegovih dlakavih neškolovanih ruku. Pa to će nekom nad glavom stajati, sunce mu!

5) Opscene slike na spomenicima - Sve što matora govnurda gasterbajterština ciganska nije mogla da bude tokom života ili njegova poslednja želja da šukne čitavoj populaciji. Batali pišanje po religiji, prešao je na nambr tu. Prostom šetnjom možemo videti slike ubijanja naroda, apsolutno neskrivenog orgijanj, hladnog i vatrenog oružja lakog i teškog naoružanja, vulgarne prizore protkane krajnje agresivnim spemom prostački seksualnim temama i mnogo toga drugog. Kad malo bolje razmislim, ove posmrtne delatnosti su toliko zabavne da je čudno otkud svi nismo počeli da jedva čekamo smrt.

Lik koji zna sve kategorije pornića koje postoje na internetu. Ne libi se da svoje umeće primeni u bilo kojoj situaciji.

**Dva lika bleje na klupici u parku, piju vopsa i šacuju ribe.
A-U pogle onu matorku baš je prava milfača, a?
B-mhm
A-Vidi ovu lepojku, kategorija beauty.
B-mhm
A-Uuu kakvu nogu ova ima, definitivno leggy.
B-pa može se reći...
A-Ova sad riba što ide dušu dala za gangbang, zar ne?
B-mhm
A-I naravno situaciju uvek mora da pokvari neku skrndelj, kao na primer ova daščara što ide, pogle kakva rugobština, sto posto je šimejl.
A-Koja je šimejl?
B-Ova što ide.
A-To mi sestra od tetke indijančino jedna degenerisana! ::dam:: ::dam:: ::dam::

PJPakao Juga · 18. jun 2012.💬 03515

Žustro, agresivno, kao pod moranjem, kao da je cilj što pre i što više, da se ispuni postavljena norma, obavljati radnju koja se inače radi polako i u kojoj se uživa.

- Lakše malo sa tim vinom, k`o na normu da piješ! Polako, otpij malo, zadrži u ustima, pa pusti neka ti klizi niz grlo. Pa onda malo pršute, pa sira, pa opet vino. Nije mi žao vina, nego mi žao što ne umeš da gustiraš. K`o da te gone!

ADAdvokado · 19. jun 2012.💬 11337

Ovako prosečan seoski djilkoš,na veoma suptilan način pita da li neka devojka upražnjava seks.

Dragan:Ti bese znas onu Dragišinu ćerku?
Miki:Znam je odlično.
Dragan:Jel se udara?

STSun Tzu · 19. jun 2012.💬 219112

Pojedite dabra.

Poljoprivredna višegodišnja zanimacija pravih srpskih domaćina. Izgradnja zmijarnika počinje tako što domaćin reši da napravi svoj baštovanski kutak u kome će da gaji maline.

Prve godine kupuje knjige, gleda Znanje imanje, ide na sajam poljoprivrede, skuplja savete od izlapelog malinara iz susednog sela.

Druge godine bira lepo, sunčano i peskovito mesto u dvorištu, ima malo kamenja, ali to nije problem, maline vole sunce i pesak, ne piše da im smeta kamen. Postavlja stubove, razvlači žicu, meri šublerom razmake između sadnica, zaleva tačno kao što piše u knjizi. Do jeseni davi prijatelje, rodbinu i kumove pričama o malinama i teoriji botanike i vuče ih za rukav da vide njegovih ruku delo.

Treće godine orezuje maline kao da presađuje bubreg, žena se krsti, deca misle da je izlapeo. Nekoliko meseci zaleva kad stigne, više ne plevi travu i prestaje da golim rukama davi svaku biljnu vaš koja stane na list. Pred kraj leta skroz bataljuje održavanje.

Četvrte godine zaboravlja da oreže maline. Nije povadio nove koje su počele da niču same od sebe. Malinarnik je podivljao. Kad deci upadne lopta, ne kockaju se glavom da traže, odu da kupe novu. Na peskovitu zemlju sa malo kamenja i mnogo sunca se doseljuju zmije koje se u slobodno vreme muvaju kroz neprohodno zeleno trnje.

Do početka pete godine, malinarnik se potpuno pretvara u zmijarnik i tako živi sve dok domaćin jednog dana ne reši da potrsi tu džunglu i zasadi nešto normalno. Kupine na primer. Od njih može da se pravi mnogo dobro vino, bilo je na Znanje imanje, a ima i knjiga o tome. Sledeće nedelje je sajam poljoprivrede, videće ima li tamo nešto o kupinama.

SGSherif_Gile · 15. jun 2012.💬 4315

Šaljiv komentar upućen osobi koja je slučajno zakačila svoj tanjir tako da se sav sadržaj iz istog našao na stolu ili podu.

- Brate, ponesi krpu iz kuhinje, nešto se prosipalo ovde.
- Bre matori, i svinja kad se najede ona prevrne korito.

TRtron · 13. jun 2012.💬 1192

Lik sa 2 grama mozga, inteligencijom na nivou brokolija i izgledom ''odvaljen od planine''. Ujedno i teški smarač, baron.

A: E, aj zabodemo onu klupu tamo.
B: Zajebi, odma' pored je Šomi, taj ti je nepriznati sin vepra i tarabe, udaviće nas.

THTheodorra · 18. jul 2011.💬 0357