Prijava
   

Muška suza

Tečni teretnjak koji u sebi nosi tugu neizdržive tonaže. KAP koja prelije čašu, i sve rezonske granice izdrža. Ciklični period njene pojave sličan je intervalu Halejeve komete, ali sa sobom nosi tektonska izmeštanja duše. Sitna, vodena, krhka, prozirna stvar koja grebe jagodicu jače od masivnog, metalnog, šiljatog boksa među prstima alkoholisanog neprijatelja u kafani. Trenutak njenog otelotvorenja jeste momenat totalne flegmatičnosti u vremenu i prostoru. Zemlja se može okretati, a i ne mora; Sunce sutra može izaći, a i ne mora; Juče i sutra mogu biti, a baš i ne moraju;
Muška suza je ona koja se ne briše. Ona koja brutalno kopa brazdu na licu, ona, koja uvek nestane pre nego li dospe u vidokrug tuđih očiju.

Nema veze tata, svi drugari iz drugo dva idu na izlet, ali ja baš i ne moram.

   

Bauštel

Popularan naziv za rad u inostranstvu na crno.
Najviše se koristi kad je u pitanju rad u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.
Bauštel je u našem narodu postao tradicija tako da se svake godine organizuju prave turističke ture na relaciji Mrčajevci-Menhengladbah sa sve posetama atrakcija poput moleraja u Beču, skele u Salcburgu i štelovanja anlasera na polovnim Opelima na autootpadu u Drezdenu.

-Au brate otkud tebi kinta za novi auto?
-Jebiga ovo leto je pao bauštel sa Turcima i Kurdima, gradili kuću za nekog Švabu u Menhengladbahu.

   

Popušiti kurac života

Proći kroz sito, rešeto i filter papir govnjive egzistencije. Ići životu uz i niz karinu periodično, do momenta kulminacije.
Po rođenju, Pušača Kurca Života je keva čedomorka ispustila u pomije. Dok su deca njegovog uzrasta hasala kozje brabonjke i sapun s ukusom šumskog voća, on je bio poteran da ratuje u samom prknu sveta, gde mu je šrapnel trajno izdepilirao leđa, noge i mošnice. Osedeo pre treće decenije života, ženio se, razvodio, kotio. Ne računajući brakove, prošao kroz još nekoliko ratova.
Dok bi svetina radije punila stomake pivčugom, on bi nalivao izbušenu jetru vinjakom dok mu se kutnjaci ne rasklimaju. Menjao žene i vere kao gnojave zavoje, selio se kao stidna vaš, spičkao svu imovinu na trke kerova, a pritom uspeo da zadrži zajebani aristokratski podsmeh ispod mašću natopljene bradurine.
Dovoljno inteligentan da shvati u kakvo je ništavilo i sedam jegera svet zabasao, a dovoljno mudovit da odsluša kompletnu diskografiju Pepersa, povući obarač mu i nije bila toliko mučna radnja.

- Gospodine Hemingvej, nemojte, život je lep!
- Mršći sinak. Kad budeš ispušio karinu života, javi se. Vrati Asklepiju petla što mu dugujem i reci Šakiri da ne briše zid. Ameno!

Usledi pucanj, a na španskom zidu ostade falusoidna fleka kolorita grimiznog.

   

Ne držimo veliko pivo

Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.

Aj pa živeli i živa nam bila vel'ka piva!

Definicija je napisana za Mizantrophy.

   

Neslana šala

Sprdnja na račun dijabetičara.

- E Mile, oš malo torte?

   

U kući obešenog ne priča se o konopcu

Narodna izreka kojom se objašnjava zašto stariji muškarci više vole razgovor o politici i pecanju nego o ženama i seksu.

   

Urin

Geometar u životinjskom carstvu.

   

Traži kurca preko pičke

Biseksualna nimfomanka.

   

Poziv bivše od koje si ostavljen

Koji kurac? Ne, stvarno, koji kurac?! Zašto me zoveš? Da se vidimo? Aj sikter.

Savršeno me ne interesuje kako živiš i čime se baviš. Ne želim da pijemo produženi sa mlekom i koka kolu i pričamo ispričane priče. Čuo sam slučajno sa kim si bila posle mene, mada nisam morao, i pravo da ti kažem zabole me. Ne zanima me ni što imaš uslov za četvrtu godinu, ni moj fakultet me nije interesovao, ni kako je u Turskoj. Balije ko Balije.

Da budemo rijunajted ne pada mi napamet. Dobra si pička al ima vas još. Uostalom i ako nemam devojku drkanje je milina a kurve su ok. Ako mi kažeš da si sada shvatila kako sam bio dobar shvatiću kao uvredu, znači da je neko bio više muško od mene pa ti nije odgovarao. Ili više njih. Ili ceo fudbalski klub sa sve upravom.

Stvarno me ne zanima šta imaš da mi kažeš i nemam šta da ti kažem jer smo bivši. Mada...

-Ej, ćaoooo(ovo poslednje "o" razvučeno ko pljuca posle koka kole)...
-Ćao, ko je?
-Pa jaa sam...
-Da sam prepoznao glas ne bih ni pitao.
-Ma ja sam, Marija.
-Gde si bre, Marija, oči moje. Kaži?
-Što pričaš tako sa mnom, šta ima?
-A kako da pričam? Ima sve, belotina par ekselans 70 jevreja za tebe, još slušaš progresiv?
-Pa, ono, ipak smo bili zajedno... Neću belo, ladno još diluješ...
-Ključna reč je bili. Ladno si još glupa.
-E, kajem se i što sam te zvala!
-I ja se kajem što sam pio Šomijevu radžu pa te muvao onaj dan, opa gargija!
-Baš si seljak. A ja htela da se vidimo...
-Što, da me opet napiješ, smuvaš pa ostaviš?
-Majmune. Kako da te ne ostavim kad si mi deflorisao sestru!
-Pa ja sam to zbog nje, to ume da bude bolno...
-Na mom rođendanu!
-Pa nisi htela u sobu! Imam goste nja nja služim tortu nja nja, jebiga hemija...
-Kakva hemija, gde si u nju mogao da se zaljubiš ima 82 kile ujutru pre doručka?!
-Ma ne ta hemija, MDMA bre, tek izvalio...imam ako oćeš, 20 evra?
-Prekini. Znaš, ni sa kim mi nije bilo kao sa tobom...
-Ne loži me glupačo, ružan sam, mršav i znam da mi je mali.
-Znam ali ima nešto u tebi...
-Ima, holesterol i alkohol. Bar dva promila da jebe rak raka.
-Piješ zbog mene hehe?
-Pijem jer volim. Oš doći da se jebemo ili šta?
-Samo da se depiliram. Istuširaj se za moju ljubav.
-Ni za pokojnu baba Stamenu a ona je najbolju pitu pravila.
-Seljaku. Tu sam za sat vremena.
-Ćao ćao.

   

Kupovina na malo

Šoping krajem meseca.

-Daćete mi 100 grama ovog ovde parizera.
-Izvinte komšija, ali to je hrana za pse i mačke.
-Ako nije problem da isečete...

   

Jebe mi se tačno

Simfonija pucanja kurca. Bolenje uva. Pandan američkom ''zero fucks were given that day''. Poseban efekat ima ako se koristi dugouzlazni akcenat na ''e'' u reči ''jebe''.

- A jesi čuo da Cukenberg planira neku veliku promenu interfejsa na FB-u, to već 7 godina najavljuju.
- Jebe mi se tačno.

- Dolazi ''Hladno pivo'' u Niiiš, oni su superiškaaaa.
- Sve što ja čujem od tog benda je groktanje onog malog Kekina ''hnjo, hnjo, nije sve tako hnjoooo, upoznaj svoje pravo hnjooo''.
- Karta samo 200 dinara.
- Jebe mi se tačno.

- Kolega, uzmi ovaj pamflet, ja sam brucoš i tebe apsolventa ću da ubedim ga glasaš za Uniju Saveza Asocijacije studenata našeg fakulteta.
- A što ti nosiš košulju ispod džempera, pa preko svega toga majcu stranke, a napolju 20 stepeni.
- Ali, ali... ovo je ''Zara''.
- Jebe mi se tačno.

   

Sirota deca iz kvadrature kruga

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

   

Rov kao smisao života

Katanaćo. Ne primiti gol. Prepustiti posed lopte. Ne upuštati se u kontre. Igrati bunker. Na gol manje.
Ređati poraz za porazom, uz poneki remi. Osuđen na ispadanje, na propast. Na poslednje mesto u beton ligi.
Biti zadovoljan sa 0:1, jer, zaboga, moglo je biti 0:3.

A samo se poraz pamti, gol-razlika se ne računa u životnoj utakmici. Revanša NE-MA!

Ofanziva je bila u punom jeku. Praštalo je na sve strane. Više nije bio siguran sa koje strane doleću granate i meci. Zario je glavu među kolena i jednom ruko čvrsto pritiskao šlem. U drugoj je stezao brojanicu.
''Samo da prođe, samo da prestane'', mislio je. Ljudi su vikali, bilo je prometno u rovu. Učinilo mu se da se njemu neko obraća, ali, u magnovenju, nije razaznavao reči. Dugo su bili na ovom položaju i u rovu se osećao sigurnim.
U međuvremenu, kapetan je naredio napad i najednom je ostao sam, još čvršće stiskajući brojanicu.
Njegova četa je izvršila juriš, bila odbijena i sada se već, desetkovana, haotično povlačila. Vojnici su preskakali rov, prvo manja, pa onda veća grupa. Zvuk borbe je bivao sve slabiji, dok sasvim nije iščezao. Ne zna koliko je prošlo pre nego što se konačno usudio da se uspravi.
Miris ilovače pomešane sa mirisom sveže krvi je postao nesnosan i poželeo je da što pre izađe iz te žive grobnice.
Gore, na ledini, sve je izgledalo drugačije. Skidajući šlem i otresajući prašinu sa lica, na horizontu je ugledao veliki hrast. ''To mora da je zapis'', pomisli, i podiže pogled ka vedrom nebu. Udahnu duboko, te zatvori oči. Nije više mislio ni o čemu.
Da jeste, primetio bi neprijateljski pozadinski vod koji je pratio svoju jedinicu u nadiranju. Krupni kuvar je opalio kratak rafal iz šmajsera.

Dok je nekontrolisano padao natrag u rov, imao je vremena samo za jednu misao:
''Šteta što ranije ne izađoh iz rova. Dan je tako lep. Bio...''

   

Zajedničko čuvanje ovaca

Najviši stadijum bliskosti. Na prst u dupe.

Čobanin 1: Vruće.
Čobanin 2: A.
Č1: Pio bih vode.
Č2: Nema, popili smo.
Č1: I jeo nešto.
Č2: Pojeli.
Č1: I jebo bih nešto.
Č2: Nema ništa žensko.

(Tišina. Pogled prema ovcama.)

Č1: Al' da nikome ne kažeš.
Č2: Ovo je početak jednog divnog prijateljstva.

   

Kumašin

Putnik višeg reda u autobusu GSP-a. Osoba koja ulazi na prednja vrata i poznaje sve vozače na lokalnoj autobuskoj liniji. Za razliku od običnog putnika, pripadnk ove subkulture vozi se nalakćen na šipku pored vozača, sa strane bliže vetrobranskom staklu, time se izdvajajući iz potlačene mase koja čak mora i da plati kartu da bi se vozila.
Kumašin je najčešće starija osoba, muškog pola, nosi radni kombinezon PKB-a, Imleka ili nekog drugog preduzeća, glasan je, uvek prijateljski raspoložen i ima brkove. 90% konverzacije sa vozačem on obavi sam. Nakon glasng i dubokog "Ooooo dooobro jutro!" vozaču, priča obično kreće Kumašinovim raspitivanjem za zdravlje vozačeve porodice, a zatim se nastavlja njegovim komentarisanjem vesti koje su tog jutra bile u Jutarnjem programu RTS-a. Na to se onda nadovezuje i psovanje zbog visoke cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i pljuvanje države i režima (ovde se opcionalno ubaci i setno sećanje na "zlatna vremena", ali to varira od Kumašina do Kumašina).
Za pripadnike ove povlašćene manjine karakteristična je i dobrovoljna pomoć vozaču u vidu prosvetljujuće izjave da iz desne ulice nema nikog i da vozač može slobodno da prođe kroz raskrsnicu.
Važno je napomenuti još i da ne postoji standardna procedura za dostizanje statusa Kumašina, jer Kumašin se ne postaje, Kumašin se rađa!

Ili jesi, ili nisi...

   

Naručivanje vinjaka na prvom sastanku

Old skul fora za proveravanje stadijuma alkoholizma do kojeg je stigao potencijalni trsitelj, a možda i otac dece gospođice koja izvodi test. Koristile su je namazane devojke pre 30 i kusur godina.
Podrazumevalo se da taj vinjak neće da popiju, a znale su o kakvom je muškarcu reč ako i on naruči isti ili popije njen rubinštajn.
Fora je počela da oživljava pod uticajem današnjih devojaka koje piju više nego muškarci, ali sa sasvim drugim ciljem - kako bi se što pre uletvale i mogle da slušaju ili uopšte gledaju muškarca sa kojim su izašle.

Proleće '76. godine, kafana "Kriva sisa", opština Knić

Kelner: Izvolite!
Dragana (u sebi: baš da vidim da l' će da nasedne): Ja ću jednu kiselu vodu i jedan vinjak.
Milisav (u sebi: Uuuuu, kurvo! Gde baš Rubinštajna nađe, majku ti pokvarenu. E pa nisam ja sis'o vesla, znam za jadac): Ja ću kiselu vodu i kafu. Alkohol ne pijem.
Dragana (U sebi: Hm, ovaj neki baš fin, ne pije. Daću mu.).
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Proleće 2012. godine, kafić "Marabu", Kragujevac

Konobar: Izvolite!
Milica (u sebi: Jao, samo da se obeznanim što pre. Jeb'o me konj kad izađoh sa ovom smarajućom rugobom!): Dupli absint, nepaljen!
Stefan (u sebi: Uuu, ova 'oće da se jebe noćas, to bre! Jaooo, kakav sam ploditelj): Daj i meni isto.

   

Neznani junak

Lik koji te blicanjem opominje, dok voziš kao Sebastian Leb, da je na samo 2 kilometra murija uštekana, koju je on uspešno prošao, i da je red da barem spustiš ispod stotke, da ti ne bi posle u glavi odzvanjalo ,,Sine pa ode dozvola, jebiga, ode dozvola !''

   

Yugo

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.

Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.

Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.

Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.

Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.

Živeo Jugiša!

   

Plaknuti se

Doći u kontakt s vodom tek toliko da se higijenska slika vrati na pozitivnu nulu.

   

Semafor - Ustanička i Vojislava Ilića

Destinacija: Konjarnik.
Pravac: kretanje Ustaničkom prema kulama. (istočna kapija Beograda)

Pretpostavljate o čemu se radi?
To je semafor koji je praktično nemoguće promašiti kada se vozite gradskim prevozom. To je semafor na kom čak i kad je -10, autobus bude pun ljudi (verovatno samo zato što je u pitanju taj semafor) i temperatura dostigne bar jedno 30 stepeni, a usled nemogućnosti našeg gradskog prevoza da izgura tu uzbrdicu brže, temperatura se kao magijom povećava, jer odavno oplakani motor autobusa pravi toliku vrućinu, pa i buku koja uzrokuje pucanje bubnih opni. Međutim na to se niko ne obazire u nadi da će barem po cenu gubljenja sluha proći kroz taj semafor i raskrsnicu!
Ali kao i uvek u realnom životu, van svih filmskih scena, ne prolazimo dalje u ključnom trenutku i nastavljamo da se kuvamo i psujemo semafor, koji kako se čini traje čitavu večnost.
O letu ne vredi ni govoriti, dovoljno je reći: ispričano x 5 + sve to začine sočne arome mirisa ljudi koji se ne kupaju u proseku nedelju dana, miris je takav da ga gotovo možeš i okusiti. I tako prilepljen na vrata autobusa, čas gledaš u sat čas direktno u "Jamburger", shvataš koliko si gladan i da bi mogao vola da pojedeš, ali automatski gubiš apetit kada osetiš pomenute arome.

Oni koji slučajno i prežive semafor, prepričavaju to svojim unucima, i slave taj dan kao drugi rođendan.

?
+51
4
definicija