
Течни теретњак који у себи носи тугу неиздрживе тонаже. КАП која прелије чашу, и све резонске границе издржа. Циклични период њене појаве сличан је интервалу Халејеве комете, али са собом носи тектонска измештања душе. Ситна, водена, крхка, прозирна ствар која гребе јагодицу јаче од масивног, металног, шиљатог бокса међу прстима алкохолисаног непријатеља у кафани. Тренутак њеног отелотворења јесте моменат тоталне флегматичности у времену и простору. Земља се може окретати, а и не мора; Сунце сутра може изаћи, а и не мора; Јуче и сутра могу бити, а баш и не морају;
Мушка суза је она која се не брише. Она која брутално копа бразду на лицу, она, која увек нестане пре него ли доспе у видокруг туђих очију.
Нема везе тата, сви другари из друго два иду на излет, али ја баш и не морам.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hoćeš riknemo? Ovo ću u omiljene
mukitza +++
fino