
Течни теретњак који у себи носи тугу неиздрживе тонаже. КАП која прелије чашу, и све резонске границе издржа. Циклични период њене појаве сличан је интервалу Халејеве комете, али са собом носи тектонска измештања душе. Ситна, водена, крхка, прозирна ствар која гребе јагодицу јаче од масивног, металног, шиљатог бокса међу прстима алкохолисаног непријатеља у кафани. Тренутак њеног отелотворења јесте моменат тоталне флегматичности у времену и простору. Земља се може окретати, а и не мора; Сунце сутра може изаћи, а и не мора; Јуче и сутра могу бити, а баш и не морају;
Мушка суза је она која се не брише. Она која брутално копа бразду на лицу, она, која увек нестане пре него ли доспе у видокруг туђих очију.
Нема везе тата, сви другари из друго два иду на излет, али ја баш и не морам.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Hoćeš riknemo? Ovo ću u omiljene
mukitza +++
fino