Komentar, koji se izgovara kada mislimo da je neko preterao u nečemu što je uradio, ili izrekao.
1)
Neša:"Jebote Bog kakva freska, do jaja je!"
Aca:"Brate, kontroliši se, ne psuj u crkvi, pogotovo ne Boga!"
2)
Na fudbalu
Peca:"Sinak, kontroliši se malo, slomićeš mi nogu!"
3)
Na slavi
Muž:"Hmf, što je dobro pečenje!"
Žena:"Kontroliši se malo, jedeš k'o da nisi jeo nedelju dana, a i ta rakija ti je već druga!"
Retoričko pitanje, koje se postavlja partnerki/partneru kada načne temu za koju zna da nam ne prija.
Ona:"Debeli, kada bi samo malo smršao, znaš kakav bi frajer bio..."
On:"Opet počinješ?"
__________________________________________________________________________
On:"Kad god dođem kući, neki Turci na TV-u! Da l' može nešto drugo da se gleda u ovoj kući?"
Ona:"Opet počinješ?"
Imate divnu djevojčicu. Mirno, slatko stvorenje koje je svima drago.
Poslušna curica koja se nikad nije usprotivila ocu i majci, nikad nije rekla ''Ne''. Dobro uči, primjerna je, kulturna...
Međutim pojavljuje se tip niotkuda. Lik sa minđušom, pirsingom, pleteničicom.
On svira gitaru, jako je čudan, narkoman je sigurno.
Vaša ćerkica je sa njim pola godine, i vi ste mirni, sve dok ga jednog dana ne ugledate i ne skontate da je on sto posto narkoman, a jelte, šta bi drugo mogao da bude kad tako izgleda?
Mora da se drogira svako veče da bi održao takav izgled jer pirsinzi i minđuše ne mogu da izrastu odjednom, sve to droga napravi od čovjeka.
Počinjete da pizdite od toga da vašu mezimicu, nježnu damicu neko gleda sa narkomanom jer će oni svašta da kažu. Nebitno je to što su oni srećni i u ljubavi, ko jebe to kad će on sigurno da je navuče na neko zlo.
Neće on kročiti u vašu kuću ne zvali se vi kao što se zovete, i neće taj narkoman imati bilo šta sa vašom ćerkom!
Neka sjedi kući, vi je ubijajte u pojam i maltretirajte je, ništa to nije strašno, neka nauči da treba da gleda ljude po tome koliko imaju minđuša, jer minđuša je ogledalo duše!
Potrudite se da joj pronađete nekog zgodnog i bogatog doktora, advokata, šta god, samo da je nalickan i da je što više pederast jer vam on, jelte, neće ni pipnuti kćer, poštovaće je, jer on to zna, doktor je valjda, a i bogati se bolje razumiju u poštovanje prema curi.
Volite doktora zeta, svi ostali su narkomani jer su se ustali u 6 ujutru da natovaraju drva (to je nečasno), i što nisu ništa jeli da bi se sastali sa drugarima da prodrkaju gitaru malo, oni uništavaju mlade djevojke, njih treba kastrirati i poslati u zatvor, sve do jednog!
E pa gospojo, minđuše i repići se skidaju za manje od 30 sekundi, a bogatstvo se stiče mrtvim rođacima i prevarama, većim dijelom; doktori i bogati ljudi su većinom šupci kojima je uvijek malo, a ljubav prema društvu i rad za život je urođen, a ne našminkan; i gospođo, ne sudite po izgledu jer jebeni podočnjak je od rada i jebeni pirsing je dječački san, a ako sve to prešminkam, neću biti bolji čovjek.
Analiza nečijih gena mnogo starija od DNK analize. Jedina metoda koju priznaje naš narod. Dok ti u selu ne kažu mali ti je pljunuti ti (ili neko iz bliže familije) , ne računa se da je dete tvoje.
Vidi ga mali, pljunuti deda Milorad !
Kako bre baba pljunuti, kad deda Milorad bio smeđ a dete cnokoso ?
Ma zajebi to, gledaj kako drži uzde od konja, Milorad 101% !
___________________________________________________________________
Đole je pljunuti tata , gledaj ga!
Kako pljunuti, kad mu mama crnkinja ? Vidiš da je više povuko na crnce!
Jeste , al gledaj taj osmeh i tu građu tela, pljunuti tata 100% !
Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.
Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.
Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.
U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.
Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!
Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"
Ako želite da radite sve ove stvari koje sam opisao, samo kažete jednu magičnu rečenicu: "Idem u Školsko!"
Kao prvo da kažem, žene, ovo nije Hladni rat! Nije Berlin 1967, a vi morate govorom tela da prenesete poruku o lokaciji sovjetskih raketa, zagorelom balvanu kojem taj trzaj vašeg ramena ama baš ništa ne znači.Najdvosmislenija stvar na svetu. Ne mora sve da bude toliko diskretno. Uzmite u obzir činjenicu mi NE UMEMO da čitamo između redova. Način na koji držite piće, sklanjate pogled, naginjete tela, naglašavate pojedine reči, naše sive ćelije ne nadražuje ni malo. Zaslepljeni smo picom. Koristite ili reči, ili gestikulaciju pariskih profesionalki. U suprotnom, od koitusa ništa.
-Ej nismo se videli,kolega, još od onog kongresa. Da budem iskrena bilo mi je krivo što mi niste prišli te večeri. Slala sam vam cele noći signale.
-Koji signal , cele večeri si pričala sa onim asistentom.
-Da, ali sam kružnim pokretima pomerala članak na nozi, i na 128-om stepenu okreta bili ste vi. To je jasan znak!
-Ja mislio da imate epi napad. Ništa, aj' se jebemo.
Igra bezobraznih čitalaca krimi romana koji, kad pročitaju neki, ladno na prvoj strani ispišu ime ubice. Jedino gore od toga je kad to napišu negde na pola romana... Isti likovi kad se pomene neki novi film odmah izblebeću kako se isti završava što ubija želju za gledanjem.
- Jesi gled'o ovaj novi film sa Nikolasom Kejdžom gde samo njegov sin preživi na kraju?...
- ??*###!!(:
Fabrički napravljena rupa u regalu, namenjena isključivo i samo za držanje televizora u njoj.
Ženska osoba.
Žare: Ne želim više da pevamo one nacionalističke pesme, smorilo me!
Goci: Sti lud? Molim te, idi jebi nešto, i tebi svašta pada na pamet.
------------------------------------------------------------
Žare: Jebote, imam 20 godina, a nisam nikad imao devojku.
Goci: Ne izgledaš ti toliko loše, mogao bi sigurno da nađeš nešto.
Pompezni atribut koji sa imenom osobe čini sintagmu koja ima isti onaj bombastični odjek kao švajcarski sat, francusko vino i nemačka armija, po samom automatizmu primenjuje statistiku dajući osobi najbolje, reprezentativne osobine kojim se njegova porodica diči. Pozitivni atributi i pripadnost se veličaju, bez obzira što je taj čuveni švajcarski sat sklapao špiritovačom nalokani šiptarski imigrant na traci roleksovog montažnog pogona u Lozani; što je to francusko vino čuvano u loše zatvorenom buretu, jer se flafičasti Francuz u momentu guranja nabreklog pampura u rupu setio nesrećne ljubavi sa svojim dečkom; ili što je ta strašna nemačka armada bila više puta uspešno tučena od strane gladnih, bosih i skoro golorukih balkanskih gorštaka.
Dva procenta više genetskog materijala koji neko deli sa svojom uber čuvenom i uzdignutom familijom, nego sa poljskim mišem jedino sa visokom pouzdanošću govori da ta osoba gleda jedne te iste goste na porodičnoj slavi kao i ćaća mu, mrzi jednog te istog demagoga-seratora u liku i delu rođaka gastarbajtera, i najverovatnije ima iste preference za dozu začina u pasulju prebrancu, jer je na to godinama naučen. Ali, jebiga, počev od egipatskih faraona koji su se ženili svojim sestrama, preko nemačkih eugeničara pa do korporativne kvazi-elite naših prostora, eksperiment mućkanja "dobrih" gena u cilju stvaranja čistog potomstva se vrši sa usprešnošću integracije Talibana u američki senat, dizanja kurca stogodišnjeg dede na umrlu i uvođenja Seje Kalača u oblast diferencijalnih jednačina.
Jebeš ga, ljudska veličina se ne stiče prababinim prezimenom, činjenicom da ti deda bio Titov drugi omiljeni geometar, a otac sekretar filma Žikina Dinastija, nego sopstvenim radom i delom.
Milionita serija rekordne gledanosti na RTS. Predstavlja se, naravno, s ponosom, kao i ostalih 999 999. Neku umetničku ili zabavnu vrednost nema, ali se zato u eksperimentima pokazala efikasnijim sredstvom za lečenje zatvora od ricinusovog ulja, ''Probavite'' i širokog spektra drugih laksativa.
Predlog za reklamu:
Ah, ''Bela ladja'' (zvuk puštanja vode u pozadini) ili
''Uz našu Belu ladju proliv ne mož' da omane. Vaš RTS.''
Osoba veoma neatraktivnog fizičkog izgleda
I? Kakav ti je zet?
Ma idi, ja očekivala nekog lepotana a on... K'o da su ga na bućkalo vadili!
