Naziv od milja za mito. Najbolji drug svakog opštinskog, republičkog, carinskog, ama bilo kog državnog službenika & funkcionera.
- Dobar dan, dobar dan, evo doneo sam svu potrebnu dokumentaciju, a čika Mića je insistirao da Vam lično dođe u posetu...
- Jao, pa stvarno nije trebalo da se mučite da vučete sve te papire, pa čika Mića i ja se znamo toliko godina...
Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."
On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.
Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.
Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.
A brkati Nemac, pekući Bregenwurst kobasice trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, pakujući svoje planove pod veo paketa mera za uvođenje demokratije, zelenog svetla iz Brisela, i te šargarepe lažnih obećanja koja se sve više izmiče, kako magarac puže prema njoj...
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Čeng ubije Mingovog brata, Vong Minga nauči karate, Ming na kraju ubije Čenga.
Period između prvog maja i Đurđevdana.
Postao čovek alkos.
Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.
Turčin - Mark, ne bre nedir? Oresh yollar?
Prevod - Marko, koj ti je brate? Što oreš drumove?
Marko, sila od junaka (im'o čovek keša, pa je plaćao ljudima da ga hvale)
- Aj pali Ture bure valja. Mojne te izgazimo Šarac i ja. (vino-klo, klo, klo)
Šarac, mega hors koji je um'o da priča (raga nevidjena)
- Brate Marko, daj još neki gutljaj. Mojne si stipsa. Još malo mi treba da se istripujem i počnem da letim. (pola Markovog vina-klo, klo, klo)
Krenulo šibanje, Turci pobegoše, Marko i Šarac postaše heroji, a ljudi poučeni hrabrošću zvanom alkohol i dalje hrabro gaze njihovm utabanim stazama.
Granica između "amateur" i "pro".
Udariti nekoga stolicom.
Jesi li video kako je Krstić ustoličio Burusisa?
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
Konstatacija tvoje drage iz koje prostom metodom dedukcije možeš slobodno i sa sigurnošću zaključiti da TI nećeš dobiti narednih par dana.
Izvorno značenje ovog izraza podrazumevalo je odobravanje ili slaganje sa nekim događajem ili iznetom tvrdnjom ili pak potvrđivanje dogovora. Danas se izraz 'taj rad' razvio u opštu govornu figuru nedefinisanog značenja, tj. značenje se moze izvući iz konteksta i/ili intonacije u govoru. Takođe, 'taj rad' može predstavljati i poštapalicu u govoru koja nema apsolutno nikakvo značenje. U ekstremnijim slučajevima, 'taj rad' može predstavljati moto čitave zivotne filozofije zasnovane na konformizmu i/ili lenjosti.
Oduševljenje/odobravanje:
-Brate, dobio si šesticu na ispitu.
-Taj rad!!one
Potvrda dogovora/slaganje:
-Ae u osam kod sormaza.
-Taj rad.
Neodređeno značenje:
-'De si, brate, š'a ima?
-Evo, taj rad.
-Taj rad.
-Pa taj neki rad.
Vrsta težih drkoša pod kapom nebeskom. Zapeti ko puške čekaju 24h dnevno, 7 dana u nedelji da nekoga napuše i da „argumentovano“ (psovke, primitivna poređenja) opovrgnu njegov stav.
Onda dolazi njihov trenutak kada su zbog nečega dobre volje. Tada sve, ali baš sve što su pričali pada ko kula od karata. Postaju širokogrudi šmekeri, lavčine koje će uvek uhvatiti kanal razumevanja za vas i vaše stavove.
Česti upražnjavaoci ovakvog životnog stila ponašanja su roditelji (po pravilu je ćale takav), starija braća, nardeđeni u firmi ili bilo ko drugi ko je za stepenik više postavljen u nekoj hijerarhiji. Naravno, napadi slaganja sa vama su česti kada im zatreba nešto od vas....
Ćale, u redovnim okolnostima:
Majmune, šta radiš ti ceo dan? (kreće sa odgovaranjem na sopstveno pitanje) Gledaš u taj kompjuter, čekaš veče da izađeš sa onim tvojim narkomanima, da bi dangubio celu noć na klupi, piješ, ne učiš, trošiš roditeljske pare, mi te hranimo konju jedan, pogledaj se koliko godina imaš!!
Isti ćale, okolnosti vanredne (zakačio nešto sa strane, dobio povišicu ili nešto treće):
De si ____(umiljati nadimak sina)? Šta radiš lavčino? Ako ako, zajebi bre ovu kevu, vidiš da je nervozna, mislim nemoj da ne učiš ali učiš po malo, mlad si, treba da osetiš nešto od života. Pa ne nego kad će da se vrati, u 10 uveče pa u krevet, ko da ima 8 godina?!(odgovara na napad keve) Ako ako lave, samo PO MALO uči, izlazi boli te uvo, mlad si, svi vi mladi treba da....
