"Faca" koja je "hejtovala" turske reči i "fajtovala" se za "rivajvl" srpskog jezika. "Mejkovao" je veliki "hepening" pojavom ćirilice, da bi se "tudej" "turn a raundovao" u grobu, zbog njegovih "naslednika" Boška Jakovljevića,Darka Kostića i Sanje Marinković zbog njihovih "nju" "lukova" na svet.
NO COMENT
Ono što izgovorite nakon što okrenete sve usnimljene kanale i utvrdite da:
-Na RTS-u Tika Špic ženi Đošu.
-Na B92 3 brata i njihov ćale sabiraju brojeve i pronalaze serijske ubice.
-Na Pinku Fernando priča Mariji da je trudan... ili Stiven Sigal mlati 25 čoveka krpom i bilijarskom kuglom... ili se "farmeri" kolju oko toga ko treba da muze kravu.
-Na Foksu-u Jamada plače zato što opet nije proš'o prvi krug, a žena ga je ostavila zato što nije postao nindža ratnik.
-Na Eurosportu neke drvoseče ogromnom motornom testerom seku stablo debelo metar i po, i to za 5 sekundi.
-Na Eurosportu 2 Kina rastura Novi Zeland na svetskom prvenstvu u stonom fudbalu.
-Na MTV-ju crnja pokazuje svoj 16. auto i objašnjava kako on ima felne od 24 cola.
-Na Sportklubu Barou i Histon igraju 0:0.
-Na Diskaveriju brkati čiča pravi od mopeda čoper od 2000 kubika i 500 konja.
-Na Historiju deda od 104 godine priča o tome kako je upoznao Adolfa Hitlera 1939. Sve sinhronizovao na engleski neki Englez za pederskim glasićem.
-Na TV1000 neki film u kome glume likovi koji su poznati koliko i moj komšija deda Sveta. Prevod kasni 30 sekundi.
-Brate, pusti TV, možda ima nešto dobro.
-Ae.
(10 minuta kasnije)
-Ništa...
-Ništa brate, pusti Takešijev zamak da gledamo kako se Japanci ubijaju. Vidi ga ovaj kakav je smešan!
Gejmer svih gejmera, misteriozna faca koja je harala devedesetih godina u svetu 2D igara. Niko zapravo sa sigurnošću ne može da tvrdi kako se zvao i kako je izgledao, niti šta je tačno predstavljalo ono AAA. Kruže razne priče koje vuku u legendu, neki tvrde da je fliperdžijama ostavljao bogatstvo, drugi da je igrao za džabe. Pričalo se da nikada ne spava i da je nenadmašan na pangu, Mustafi, Panišeru, avionima, fudbalu..A onda je nestao. Pojavile su se 3D igre, kompjuteri, plejstejšni, i početkom novog milenijuma gubi mu se svaki trag, u svakoj zemlji. Kažu da se penzionisao, da je sada mator, da je iz bezbednosti promenio nik..Kao i da je umro i postao duh video igara. Nikada nećemo saznati, ali da nedostaje - nedostaje. Umro je zajedno sa fliperima i vašardžijama, i otišao u raj za virtuelne heroje.
HIGH SCORES
AAA.....................1.349.800
BOC................... ....758.200
KRV........................545.000
ROT........................530.400
MIK.........................378.000
NOL.........................290.400
DEH.........................247.500
NIK..........................194.400
Sinonim za siledžiju i kontraša u svetu zemalja. On oko sebe uvek ima grupicu šlihtara koji će ga podržati u udaranju kontre i na kraju će svi stati na njegovu stranu. Kad Amerika nadje žrtvu i lupi mu kontru ceo se svet okrene protiv nje tako da žrtva postaje kontraš. Mada i kad je sam ako je u prilici podjebavaće dosta slabije od sebe.
Amerikanac ne voli ono što voli skoro ceo svet. Fudbal, njemačka auta, zdravu hranu, metrički sistem, frekvenciju od 50 Hz, višepartijski sistem i još mnogo toga. Ali, kao i svaki siledžija imaće podšku pojedinaca i šta god on uradio oni će to aminovati i aferimovati.
Belgija: Znači dogovorili smo se. Sutra roštilj.
Holandija: Može brat moj, ima da se odvalim od džidže.
Brazil, Španija, Portugal: Taman možemo i fudbalice da opičimo.
Rusija: Ne znam za vas al ja ću da ubijem od alkohola, nisam odavno.
Amerika (u sebi): Šta kenja ova Belgija, ona će kao nešto da organizuje.
Amerika: Ma jebo roštilj, ajmo u grad.
Engleska i Australija (istovremeno): I mi smo više za grada.
Italija: I ja sam za grada, taman da vidim kako mi čuči nova šulja uz padjoti.
Švajcarska: Ja sam neutralan, dje god oćete.
Grčka: Ja ne mogu nidje, nemam keša.
Njemačka: Aj daću ti ja, ako ideš u grad.
Grčka: To brate, idem. Vraćam čim pre.
Rusija: Mene bole kita, mogu i u gradu da se ubijem.
Belgija: Pa šta sad serete ? Znači ništa od roštilja.
Ekipa: Ma joooook.. Mrzi me.. Komarci..Bolje u grad..
Belgija: E jebem vam mame.
Amerika: Belgija decxhko, što si kontraš ?
-----------------------------------------
- Ajmo deco crta.
- Daj Žare pusti nas da završimo.
- Reko sam crta, oću da šutam, sad će i ovi moji da dodju.
- Pa sečekaj da završimo, teraš nas šestoricu sa našeg terena.
- Može mi se.
- Koji si amerikanac, agresor.. Pičko ljigava (penju se na bicikla)
- Alo gde ćete, dodjite da mi dobacujete loptu ha ha ha..
- Odosmo da ti jebemo mamu, sva šestorica (beže na bicikima)..
Radnik u pečenjari.
-Majstore `el možeš d`ispečeš ovo prase za sutra
Prelazni oblik života koji bi odavno evoluirao na sledeći stepen, ali ne može jer ga ljudi uporno guraju nazad u more, plašeći se valjda konkurencije.
Mantra koja se mrmlja prilikom kretanja bilo gde iz kuće, uz opipavanje unutrašnjih i spoljašnjih džepova.
Majstori ove mantre nikada ne moraju da se vraćaju po jednu od ove četiri stvari, što je do jaja.
Recenica izgovorena par sekundi pre ozbiljnog samopovredjivanja...
"Burazeru, pridrži mi pivo i gledaj ovo..."
Isto sto i ludak, samo sto ekscentrik ima pare. Dokaz kako se parama moze kupiti sve, pa i zdrav razum.
Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.
Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.
Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.
U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.
Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!
Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"
Ako želite da radite sve ove stvari koje sam opisao, samo kažete jednu magičnu rečenicu: "Idem u Školsko!"
Osmišljeni da bi čoveku uništili život. Zbog njih gubiš posao. Zbog njih gubiš prijatelje. Zbog njih gubiš porodicu. Zbog njih gubiš voljene osobe. Zbog njih gubiš glavu.
Nemamo leba da jedemo, ali zato imamo principe. A oni koče napredak. Koče evoluciju. Principi se suprotstvaljaju opstanku najjačih. Principi se drže retardiranih ideja i ideologija i guše sreću. Ni jedan čovek koji se tvrdoglavo drži svojih principa nije srećan čovek. Gde počinju principi, tu se završava život. Na principima bujaju tuga, čemer i jad. Principi odvode u krajnost u kojem vlada mrak.
Kinezi su videli simboliku i životnu filozofiju u stabljici bambusa. Savitljiv, mudro dozvoljava vetru da ga povije čak do zemlje. Ali nikada se ne lomi. Zato će kinezi uskoro vladati svetom, a mi ćemo da pušimo kurac.
