Pojava koja ekspanziju doživaljava od sredine devedesetih kada su dotadašnji partijski fanatici spakovali svoje partijske knjižice u metalne kutije i zakopali ispod kokošinjca da niko ne nađe. Partijske knjižice se ubrzo zamenjuju kolekcijom ikona svih bitnih i nebitnih svetaca i velikomučenika. Umesto 15. maja, 25. maja, 29. novembra sada se slave Božić, Uskrs, Đurđevdan, Vidovdan... Apsolutni masthev je nošenje ikona oko guše i moj omiljeni, narukvica sa sličicama svih relevantnih svetaca uz brojanicu. Religijski fanatizam podrazumeva i ničim opravdane odlaske u crkvu, paljenje sveća za zdravlje porodice (koja za jedan obrok unese 700gr čiste masti po glavi) i ostavljanje bakšiša svetcima sa ikona uz prethodno balavljenje po istima (nazovi celivanje, kao dokaz poštovanja isti!?!) sve u cilju traženja oproštaja za počinjena nedela. (O ovoj društvenoj pojavi bih mogla da napišem doktorat ali na žalost nisam sociolog tako da ću svoja zapažanja unovčiti kad nađem klijenta, zato dalje neću tupiti.)
A to što je termin čovekoljublje gorenavedenima nepoznat, pa to nema veze, bitno je da se prekrstiš više puta od popa.
P.S.
Koliko njih je makar prelistalo Bibliju, Sveto Pismo... kako god nazvali knjigu svi znaju da ista postoji tamo negde ali koliko njih je makar držalo u rukama a neću uopšte da pominjem "pročitalo".
Dečak uzrasta do 7 godina u smokingu, sa košuljom i leptir mašnom. Kreatura majke diskutabilnog psihičkog stanja koja je rodila mužu sina a sebi živu lutku za oblačenje. Čim prohoda, ponosno pokazuje “maminog princa“ po svadbama i rođendanima. Po tim svetkovinama „žene ga“ debelom devojčicom sa pletenicom do pojasa i u baletskoj roze haljini, što kasnije ima tragične posledice po njegovo seksualno opredeljenje.
Scena: Neprijatna tišina nabijena elektricitetom nakon svađe u kojoj je ona imala poslednju reč a on besno luta pogledom po sobi. Nakon nekoliko sekundi, lice mu se razvlači u podrugljivi osmeh, upire prstom u fotografiju njenog sestrića na stolu i pobedonosno urla: „I da si ODMAH sklonila sliku onog malenog pederčine!!!“
jednom sam krenuo na rodjendan-maskenbal, i nisam znao sta da obucem pa sam umazao ruke govnetom i istapkao po majci da budem tigar. dosao sam kuci i pokazao kevi. pocela je da pizdi, a onda je iz ogledala izasao neki kreten i krenuo da kenja kako neko sranje dubinski cisti vlakna. rekao sam mu da odjebe, udario fenom u glavu, vezao i pozvao one majmune iz treceg oka, i za 100 evra im prodao pricu o liku koji izlazi iz ogledala i lupa gluposti. sad imam nove patike, i blistavo su bele.
Jedan od vidova kretanja penzionera kroz pun autobus.
Vidiš kakve su gužve u busevima baba, gde si sad našla da ideš na groblje? Ja malo munem tamo , munem vamo i probijem se unutra, a tako i kad treba da izadjem iz autobusa...
Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.
Jedan od primera u kome se prepliću narodna dovitljivost i eksplotacija dece. Naime, istraživanja su pokazala da prosečnom klincu ne treba više od dve-tri čašice rakije da bi ga proglasili pijanim. Ta činjenica od velike je koristi roditelju željnom starog dobrog "drinking en drajvinga" nakon povratka sa bahanalija poznatijih kao slava. Daš malom da drmne koju i kod saobraćajaca imaš neoboriv dokaz da "nisi pio dve godine".
- Dobro veče. Dokumenta, moliću. - Izvol'te, prijatelju. - Da niste vi pili? - Ja?! Naravno da ne, bože me sačuvaj. - Ajd da duvate. - Nema problema! :naduva 3,53: - Gospodine, za ovo ide dozola. - Ma, taj aparat vam je pokvaren, evo, dajte malom da dune! - Hm... :klinac naduva 2,67: - Izgleda da ste u pravu, izvin'te na uznemiravanju. - Ništa šefe, pozdrav!
Apsoltni ekvivalent pojmu "ruski romani", kad su u pitanju filmovi. Troipočasovna ostvarenja bez i jednog udesa ili ispaljenog metka, a koja ipak stvaraju balans između njih na jednoj, i holivudskih blokbastera na drugoj strani.
Kultna scena u filmu: Glavni junak peca. Kadar traje 15 minuta. U šesnaestom minutu plovak počinje da ponire! Scena napeta do bola! Ako ne upeca dovoljno ribe, kako li će prehraniti porodicu?! A, Joići Natsuo ima da mu zapali familiju... Vadi ulov. Kamera mu zumira oči. Taj pogled koji dopire iz jama od naborane, ispečene kože, gledaocu govori dovoljno. Ponovo je upecao Sony trojku. Taj zastareli krš koji već svima dosadio! Kamera se okreće ka propalom aparatu, i ne pomera još jedno desetak minuta, dok se u pozadini čuju galebovi i zvuci talasa...
Eeeee, to je ono kada se upoznas sa nekom novom, finom osobom i desi se "onaj poznati osecaj u stomaku" i u tvom svetu zavlada sreca i radost. Neki to zovu zaljubljenost, neki to zovu leptirici, a neki pak nekako drugacije...sve dok se ne dokaze suprotno!
Izvinjavam se, ali nikako nisam mogao da prevedem niti da nadjem adekvatnu zamenu za ovaj primer, i zato ce on ostati u originalu na engleskom.
"Well, I've been listening to my gut since I was 14 years old, and frankly speaking, I've come to the conclusion that my guts have shit for brains."
