Način na koji moj komšija pokazuje mržnju prema muslimanima, na taj način može da tuče i maltretira Ahmeda, Aliju ili Bahrudina i da se na taj način oseća moćno i kao pobednik. Jedini problem je kada se previše zanese pa svinje stradaju ni krive ni dužne, od pomena muslimanskih imena komši udari krv na oči pa ne zna kad da stane.
-Murate ostavi Ramiza da jede! Ostavi ga kad ti kažem! (šic, šic, šic) Ti ćeš meni Srbiju da uništavaš Murate! AAAAAAAA Umri Murate!!! Dođi i ti Ramize svi ste vi isti!(šic, šic, šic) Ženo daj nož da koljemo. -Nemoj Radovane, još nisu podgojeni. -More daj nož! Šta si se sakrio tu Suade, kriješ se nesrećo! (šic, šic, šic)
Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.
Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera) Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča. I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono. A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek. Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!
Pleonazam. Ko je pa još čuo za srećnog umetnika? Mislim, mož tebi da cvetaju ruže i cvetići i da pišeš o njima, ali će te ljudi smatrati tupavim autorom za decu ili ćeš u najbolju ruku biti Dejan Cukić.
Jednostavno, ljudska želja za tuđom nesrećom je takva da će te smatrati ozbiljnim umetnikom samo ukoliko pišeš o patnji, i tome kako te je dečko ostavio i pokenjao ti se po srcu a ti ga još voliš, ili ukoliko si zagrizo u heroin...
Trve umetnici ustvari odu na nivo više, pa si raznesu glavu, otruju se, ili umru sami od sebe (od droge tojest).
Svi pravi umetnici su umrli mladi. Hendriks, Kobejn, Mladenović, Mocart, Ejmi. Da, i Ksenija Pajčin.
Gejmer svih gejmera, misteriozna faca koja je harala devedesetih godina u svetu 2D igara. Niko zapravo sa sigurnošću ne može da tvrdi kako se zvao i kako je izgledao, niti šta je tačno predstavljalo ono AAA. Kruže razne priče koje vuku u legendu, neki tvrde da je fliperdžijama ostavljao bogatstvo, drugi da je igrao za džabe. Pričalo se da nikada ne spava i da je nenadmašan na pangu, Mustafi, Panišeru, avionima, fudbalu..A onda je nestao. Pojavile su se 3D igre, kompjuteri, plejstejšni, i početkom novog milenijuma gubi mu se svaki trag, u svakoj zemlji. Kažu da se penzionisao, da je sada mator, da je iz bezbednosti promenio nik..Kao i da je umro i postao duh video igara. Nikada nećemo saznati, ali da nedostaje - nedostaje. Umro je zajedno sa fliperima i vašardžijama, i otišao u raj za virtuelne heroje.
Pitanje koje može do ludila da dovede ili novinara koji ga postavlja pevaču/pevačici ili samog vokalno-instrumentalnog solistu. Nekad je čak i imalo smisla postavljati ga. Danas, teško.
-Iii, da, sa nama je Neca, frontmen Fajrontmejkersa! Ćao Neco, kaži meni i mojim gledaoc... -Kojim gledaocima? -Pa ovim, što nas prate preko malog ekrana.. -Ne vidim nikog tamo, samo ovog cvikeraša s kamerom.. -Hm, da, okej.. Da nastavim, Neco, o čemu govori novi album? -Takvo je vreme došlo, da smo svi postali roba, iskoriste nas i bace, nikoga nije briga ni za koga! Diktatura! Mašina melje, seljaci i dalje oru. Rokenrol je pustio korene, bre. Budućnost je sad. Sad! I zapamti, i ti si potrošna roba. Jel se trošiš? -Kakve veze im.. -Koliko često se trošiš? Jednom, dvaput dnevno? -To je to! Pakuj kameru, odlazimo. Koj me djavo terao da s ovim pričam?! I gde mi je kafetin?
-Imam čast da, na opštu radost prepaljenih klinaca i ziljavih klinki, ugostim popularnu pevaljku poznatu po svojim gigantskim sisama, često eksponiranom bataku i promiskuitetnim tekstovima, a nikako po imenu. Zato je nećemo ni imenovati, ionako je većina vas ugasila ton i šilji penkalu na njenu bradavicu. -A? Izvini, šminka mi se razmazala.. -Da..kaži ti nama, o čemu govori tvoj novi album? -Pa, evo ovaaakooo. Govori o modernoj, jakoj ženi, emancipovanoj, lepoj, hihihi, i veliča prirodnu lepotu žene kao takvu.. -Kao kakvu? -A? Pa, ovaj, takvu... -Ali ti imaš više silikona od rasklimanog prozora. No, nebitno, o čemu govore tvoji tekstovi? -O modernim vezama u današnje vreme, o ljub... -Meni više liče na soft porn. Deluje mi kao da si prepisivala iz Smokvinog lista? Ako uzmemo da tvoju muziku (kakva uvreda za muziku da je koristim u istoj rečenici s tobom) slušaju uglavnom maloum... maloletnici, navodiš li ti njih na neko bludničenje? Grupnjak? Fart porn? -Pa ne, ovaj, ja... -Prva pesma ti se zove Abortus. Gde će ti duša? -Šmrc...ne želim više da pričam! -More, mrš iz mog studija. I pokupi to što je ta tvoja buvara ostavila na tepihu!
-Sa nama su Sokolovi sa Sokoca, izdali su novu ploču. O čemu govori vaš album? -Kajmak, pršut, rakija, brenta, golf dvojka, komšijina žena, natezanje konopca. -Kakva, slučajnost, to su i nazivi pesama.. tekstovi su, koliko vidim, puni... kajmaka, pršuta, rak.. golf.. o, čoveče... Što se tiče naše... -Rakija. -...muzičke scene... -Brentaš! -...poruke vašim... -Natezanje komšijine žene. -...kako.. -Golf. -Dobro, dobro, pevajte, ajde...
Devojka koja je u vezi minimum 4 pa na više godine. To joj je prvi dečko, i jedini sa kojim je spavala. Njena maca se oblikovala prema kurcu njenog jedinog dečka i izgleda kao kalup za njegovo spolovilo. Devojka koja zna samo za svog dečka, devojka za svako poštovanje.
p.s. nisu ništa manje vredne ni ove koje su ih imale više, al ova je osvojila ligu šampiona među devojkama.
Sve ono što te nije ubilo. Zid raste i jača, hteo ti ili ne, i bitno je jedno - da posluži kao odbrana i zaklon za naredne dane. Ne kao ograda od sveta i drugih. Odbrana od loših vremena i okolnosti, obesti u ljudima i svega onog što ti isti ljudi u časovima dokolice, slabosti i bezobzira umeju da prirede. Ko vas jebe, može se bez vas.
Zid je dobar. Služi kao opomena, da svojom težinom može pasti na vas ako dopustite previše. Svaka cigla je šarolikost za sebe, a smisao za celinu, bila manja ili veća. O svaku si se manje ili više opekao, neku su tu ubacili prijatelji, poneku porodica, nastavnici, devojke, poslodavci..Ovi i oni. Neku si oprostio, neku ne, ali ni jedna se ne zaboravlja. One su tvoje iskustvo, bolno ali dobro - da ne ispadneš naivan i glup u nekim drugim prilikama.
Zato nemoj da se sekiraš odviše. - Posao koji mrziš, šef izrabljivač? Goni ih u kurac, preživećeš i bez njih. Nećeš umreti od gladi. - Devojka koja je postala navika, ugušila se lepota i radost zajedničkih trenutaka? Nisi v iše siguran? Odjebi to. Zar da gradiš porodicu sa nekim ko ti jede džigericu? Ma. - Nervozne komšije? Računi? Vesti, politika? Dodju. Odu. Cigla u zidu. Šarena slova na ekranu, neslane šale i neosetljivost? Čemu. Cigla, ništa drugo. Svaka zadebljala koža na obrazu - odjebi to.
I kada se odmakneš od svog zida i pogledaš ga izdalja, primetićeš koliko su delovi koji ga čine mali. I vremenom, bivaju sve mnji, poneki toliko sitni, da se na kraju i nasmeješ. Nije vredelo gubiti previše živaca oko toga, zar ne? All in all..Another brick in the wall.
