Pleonazam. Ko je pa još čuo za srećnog umetnika? Mislim, mož tebi da cvetaju ruže i cvetići i da pišeš o njima, ali će te ljudi smatrati tupavim autorom za decu ili ćeš u najbolju ruku biti Dejan Cukić.
Jednostavno, ljudska želja za tuđom nesrećom je takva da će te smatrati ozbiljnim umetnikom samo ukoliko pišeš o patnji, i tome kako te je dečko ostavio i pokenjao ti se po srcu a ti ga još voliš, ili ukoliko si zagrizo u heroin...
Trve umetnici ustvari odu na nivo više, pa si raznesu glavu, otruju se, ili umru sami od sebe (od droge tojest).
Svi pravi umetnici su umrli mladi. Hendriks, Kobejn, Mladenović, Mocart, Ejmi.
Da, i Ksenija Pajčin.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ksendžo, vrati se!
+
Jim Morrison, Janis Joplin...
Hm, al pazi primer. I babe i žabe u isti koš. Tu ti sarkazam gubi smisao...
Sva sreća pa se umetnost ne pravi za široke narodne mase.
Puškin, Branko Miljković, ...*