Prijava
   

Oval

Pufenje kuvca.

   

Vrhunac dosade

Kada unajmiš dva privatna detektiva da prate jedan drugog.

   

Plemena na vukajliji

Nastala su tako što se pojedinim autorima toliko dopao sajt, da su na njega morali da pozovu i kompletnu familiju i rođake do osmog kolena, kumove, prijatelje, poznanike iz voza i kasirku iz Maksija. Zahvaljujući ovoj pojavi, razgovori u komentarima su dovedeni do granice nerazumljivosti. Određena plemena na vukajliji su čak počela da razvijaju sopstvene jezike.

Komentari na nasumičnu definiciju.

1. (zalutali član susednog plemena) Odlična definicija. +
2. Da dadadada kao peca i tin lizi!!!!
3. Tin lizi hahahah, jel se sećaš šta je rekla za gaće bubrežare )))
4. Ahah da da, pitaćemo je večeras za metlu u 17'-ici :DDD
5. wyneb mwnci ceilliau babell ar hap
6. (zalutali član susednog plemena) Slažem se. +
7. Ćale, vri ti voda.

   

Kamaz

Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.

- Rusi misle da je prvo biće na zemlji bilo kamaz, i da je ono glavni razlog što su dinosaurusi izumrli. Ali kasnije su ipak ljudi uspeli da pripitome kamaz, koliko god to čudno i neverovatno zvučalo.

- Za vozača kamaza kažu da na saobraćajne znake obraća pažnju samo iz čiste radoznalosti i da nikad ne koristi pojas.

- Kamaz je poznat po tome što nije prošao kraš-test, već je polomio zid i izgubio se u nepoznatom pravcu.

- Kamaz uvek čeka iza krivine kad počnete da pretičete. Ako slučajno tamo ne sretnete kamaz, to znači da se vi nalazite u kamazu.

- Veruje se da je tenk rani pobačaj kamaza.

- Jednom rečju - KAMAZ.

   

Ruski mercedes

Automobil (valjda je automobil) poznatiji kao Volga, koji je do raspada SSSR za Ruse predstavljao simbol raskoši, luksuza, prestiža, uspeha i blagostanja. Dobio je naziv ruski mercedes najviše zbog toga što je bio zvanično vozilo ruske vlade, na zadnjim sedištima Volgi pičke su guzičili svi ruski predsednici, uključujući i Putina. Jedini odgovarajući, od koga se ne možeš postideti, poklon, prvom čoveku koji je odleteo u kosmos je mogla da bude samo Volga, tako je i bilo, parkirana lepotica je čekala u dvorištu, Jurija Gagarina koji je kada ju je video izjavio - Samo da obrnem jedan krug i mogu slobodno da umrem.

Inače u Rusiji Volgu još i zovu strejt mercedes, jer za konstruktore Volge aerodinamika je gej osobina, utvrdili su da vetar uvek duva Volgi u leđa zato što nema muda da joj pruža otpor. Vozeći ovo borbeno vozilo, mlađu sestru kamaza, vozač dobija želju da njime uleti u srce Staljingrada.

U ruskom PES-u stamina igraca je izražena u volgama.

   

Vilenjak

Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz.
Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana.
Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih.
Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih.
Kako god da okreneš isto ti se 'vata.
Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci.
Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika.
Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film.
Baš gej rasa.

Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.

   

Heroji 3

Ko je upisao fakultet koju godinu pre i posle 2000-te, a igrao je ovu igricu, verovatno ga nije završio za manje od sedam godina. Bilo je tu i amatera koji su igrali samo kampanje, oni se ne računaju. Mnogi su radi nje kupovali mrežni kabl po cenu da još dva meseca ne zamene pregorelu sijalicu u vc-u i tri dana da ne okuse pivo. Taman kad je posle 5000 odigranih partija smorila, Rusi su razvili hakersku kič nadogradnju VOG, koja je dodala novu dimenziju i produžila zavisnost bar još godinu dana.

- Brate, jebala te Izra i ti nekromanseri više, treba tri sata da ti bacam imploziju na te kosturove

   

Sisata komšinica u zrelim godinama

Tiha patnja lokalnih adolescenata i njihovih očeva.
Usrećuje slučajne prolaznike svojom pojavom, ulepšavajući im ostatak dana i ublažavajući depresiju povodom još jednog ponedeljka.
U toku običnih životnih radnji, poput zalivanja cveća u dvorištu, ili odlaska do prodavnice, postaje predmet vickastih opaski muževa svojih prijateljica, propraćenih širokim osmehom.
Njen sin je uvek omiljen u društvu i ortaci mu često dolaze na gajbu, iako nema Sony Playstation.
Muž joj je kamiondžija na dugima trasama, zbog čega je često i odsutan.

Ortak 1 (drugim ortacima): E, kakvu sam pičku video danas u busu, nije mi bilo dobro!
Jedan od ortaka: Jel ko Žaretova keva?
Ortak 1: A dobro sad, nije baš ko Žaretova keva ali je mnogo dobra!

   

Sito i rešeto

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto

   

Ne bih imena da navodim

Ono što pičkica izgovara, jer nema petlju da sastavi smislenu rečenicu i ispičkari sve koji mu smetaju. Ili da popravi nepravedne pojave i stvari. Umesto toga, počinje da vrda i optužuje imaginarna bića.

- Jebem ti život i sve da ti jebem!
- Šta je bilo, mukice?
- Izašao danas na ispit i dobio sedmicu! Eto, to je!
- Pa?
- Pa, šta? Neke čepulje se čepile profama i dobile 2 ocene više!
- Ko se čepio?
- Ko? Određene osobe iz prvog reda. Ne bih sad imena da navodim, ali zna se na koga mislim!
- Na koga?
- Ma, nije bitno. Znaju oni ko su!

--------
- Kad toliko daješ savete, reci koliko si ih ti jeb'o do sada?
- Ja? Stotine...i više stotina...hiljada
- Aha! Pričam ti priču. Ko su onda te srećnice?
- One? Neću sad imena da otkrivam, ali...
- Nećeš? Sve mi se jasno. Idi jebi krevet!

-------
- Trudna sam!
- A?
- Rekoh, trudna sam - 4. mesec!...Kakva je to faca?
- Faca očajnika. Tek smo 3 meseca u vezi.
- Pa?
- Očigledno da te neko drugi napump'o. Koliko ih je bilo pre mene?
- Pa, ne bih imena direktno da navodim...
- KO?!
- Žare sa Vračara...
- Ko još?
- Kole Kitolomac...i onaj Vanja sa Banovog Brda. E, da i Simo, kolega sa posla...(nabraja dalje 349 ljudi)
- Bog te jebo! Tebe je jeb'o celi stadion, uključijući korner zastavicu i četvrtog sudiju!

   

Forneti

Pecivo koje jedu samo žene i homoseksualno opredeljeni muškarci.

Nemoguće je biti muško i poželeti da probaš nešto sa takvim imenom.

Pravi muškarac čupa živo meso sa butina jarića, odgriza kokošije glave ili žvaće ljute papričice na kilo uz neku dobru domaću.

   

Lebozovan miris

Miris vrućeg peciva iz obližnje pekare...

   

Srpski RAID

Kada uključiš svetlo u hodniku, a isključiš u sobi i tako namamiš komarce u hodnik.

   

Zanimljiva geografija

Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.

- Ajmo. Država?
- Austrija.
- Australija.
- Austrija.
- Grad?
- Aleksinac.
- Apatin.
- Antananarive.
- Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?!
- Moronu, to je glavni grad Madagaskara.
- Šomi, sti čuo ikada za ovo?
- Jesam, ajde, ajde, nastavljamo...
- Reka?
- Amazon.
- Aaaa... Aris!
- Kakav, bre, Aris?
- Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci.
- Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu...
- Šta znaš, možda je u pravu...
- Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao?
- Amazon.
- Ok. Planina?
- Avala.
- Avala.
- Atlas.
- To je knjiga, debilu!
- I planina u Africi, idiote!
- Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije?
- E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!

   

Imam pigment

Ohrabrujuća izjava bledunjavih djevojaka sa kompleksom tamne kože, kada prvog dana na moru počnu da se podmazuju suncokretovim uljem u bočici sa egzotičnim imenom na naljepnici.

Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle.
- Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje.
- Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već?
- Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce.
- Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi.
- Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.

   

K'o korner zastavica

Poređenje koje omogućuje i mršavim ljudima da se svrstaju u kategoriju sportski građenih.

   

Pederi

Buljaši.

To su oni što im se ne digne na žensko nego na mesara ili stolara.

Muškarci što se šnjufaju u uši.
U društvu se prepoznaju tako što nose šal oko vrata i upasan u gaće.
Dobro podnose alkohol i vesele su prirode. Miris im je važan.

Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.

I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.

Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf".
Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv".
On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.

I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.

E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.

Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.

   

Pavle Vujisić mod

Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.

-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem.
-Ih, brate, pa moja krv.
-Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.

   

Dijalog

Dijalog je ono kad ja držim monolog, a ti aminuješ.

   

Seksipil

Jebozovnost za načitane.

- Brate, kako je ova Mara seksipilna.
- Ne znam brate za to, al` ja bi je jeb`o.

?
+11
1
definicija