Stanje koje u Srbiji obezbeđuje jednaku bedu svim socijalnim slučajevima.
Rečnik / autori
SV
Svratio
na Vukajliji od mart 2012.viđen 21. avg 2015.
1 definicija0 odabranih67 poena
Narodna izreka koja poručuje i studentima privatnih fakulteta da se pripaze ako dođe do rata.
Pravac koji se automatski javlja usled konzumiranja alkohola i droge.
A: Brate, koje si ti vjere?
B: Pa ono.... Kad popijem pivo i dunem džoint, ja sam hedonista...
Predeo ženskog tela koji može da fiksira pogled bolje nego kobra.
U OČI me gledaj!
Ekvivalent frazi ko ti drma kavez, sa naglaskom da je ponašanje dotične osobe na nivou palca u ustima.
Najpoznatija voćka u tečnom stanju.
Konobar! Dve šljive!
Prvobitno, stanovnici Zemuna. E, onda su evoluirali.
Mala žuta plastična ili gumena igračkica sa kojom svi vole da se igraju dok su mali i kupaju se u kadi. Kad se pritisne može da ispušta zvuike ili usisava vodu.
Trenutak kada ženska osoba zameni pažnju svih muškaraca za nepažnju jednog.
Jedna od mnogih sitnih životnih savršenstava. Bez obzira u kom smo dobu i u kom je dobu.
Od malih nogu, kad nam je krišom od crvenonosog i zajapurenog muža vraćala loptu iz dvorišta, preko dočekivanja kada bi se vraćala iz prodavnice kako bi joj pomogli sa kesama i usput se ogrebali za po koji fini dodir, ili šatro slučajan pogled ka mjestima za koja smo već tada odlučili da će da nam budu omiljena, do donašnjih dana, kada pristavljamo kafu i upućejemo poziv kad god nam je kuća prazna. I zna nas! Zna kao svoj džep, bolje nego roditelj, bolje nego 'zvanična' djevojka. Ne možeš je slagati. Oca, majku, brata, porotu, ali ne i nju. I onda kad se jednom odvojiš, osamostališ, otuđiš, pa se sjetiš kad ti bude dosadno, uhvatiš sebe sa sjetnim osmjehom, i poželiš natrag te godine, dom, ulicu i komšinicu, i sebe kako sa terase kao sa osmatračnice pratiš njenu siluetu kako klizi po asfaltu i ispunjava ti oko, dan i život koji ti se tada svodio na trenutak.
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Sasvim dovoljno za kandidovanje na izborima.
