Grupa likova iz grada koja ode na selo gde jedan od njih ima gajbu, pa onda dva dana jurcaju za kokoškama i ostalom živinom u bezuspešnom pokušaju da nešto zakolju i naprave roštilj. Na kraju nedeljom uveče napadnu zamrzivač ko skakavci.
-Pa momci ne hvalite se, kako je bilo u Barajevu? -Ćuti, ništa nas ne pitaj. Ja nisam znao da kokoške mogu da lete, a kad sam video da onaj prasac ima tube ko sabljasti tigar, usro sam se. Jurio me je oko drveta pola sata, dok se na kraju nisam sapleo na neku pritku za paradajz i zveknuo se sekirom po čontari. -Au Bog te mazo, pa vi ko u nekom hororu. A domaćine što je tebi zamotana glava? -Kako to misliš zašto mi je zamotana glava? Pa šta misliš gde je odletela sekira ovom kretenu kad je pokušao da zvekne prase?!
Neizostavni segment atmosfere ekskurzijskog autobusa. Nađe se uvek jedan pametan lik čija je keva još pametnija pa mu je napravila sendvičinu sa lepinjom i gurnula unutra 3 barena jaja. Dotični naravno sačeka par dana da aroma krene u smeru mirisa leša pa onda počne da se sladi. Iako mu svi psuju sva kolena familije i prete mu salmonelom, gospodin bez nosa i sa čeličnim stomakom izdrži da pojede pola a pola vrati u ranac da vam zagorča ostatak dana. Dok se budete vraćali kući mamurluk će vam začiniti kako miris iz negovog ranca tako i gasovi iz anusa ovoga kretena.
Posledica prekomernog konzumiranja svih đakonija na nekoj od Srpskih slava, naročito alkohola. Za nekoga koga kome je "slava udarila u glavu" teško se može reći da se njome ponosi. Prije će biti da je teško podnosi. Ali i za to ima lek, rasol od kiselog kupusa.
Izraz koji se koristi da opiše osobu sa mentalnim sposobnostima dvogodišnjeg deteta. Nastao od testa inteligencije namenjenog sitnoj dečurliji u kojem je potrebno određeno geometrijsko telo provući kroz odgovarajući oblik (kocku u kvadrat, loptu u krug, itd).
- Koga da zovemo za Konkviztadora? - Nemam pojma, aj Džigija... - Uuuu bre, de njega nađe, on gura kocku u krug.
Fakultet koji ima ulogu neke vrste izbegličkog kampa, koji prima pod svoje okrilje sve one ljude koji su ispušili na prijemnom za druge fakultete. Sa oko stotinak studenata po godini, Tehnologiju čini najšarenija ekipa Beogradskog univerziteta. Prednjači grupa koja nije upala na farmaciju, koju slede eteefovci, mada se mogu naći i ljudi koji su želeli da upišu istoriju umetnosti, političke nauke i mnoge druge potpuno nevezane fakultete. Svima njima je zajedničko da TMF smatraju usputnom stanicom u kojoj će dati par ispita koji će im se kasnije priznati na željenom faksu. Retki su oni čija je dugogodišnja želja bila da studiraju tehnologiju ili ljudi koji su došli iz Gornjeg Gnjurišta samo da bi je upisali, ali mnogima pomenuti faks brzo priraste za srce, pa odluče da ga završe.
- Koja je tvoja priča, zašto si ovde? - Ma, brate, klasika, hteo na farmaciju, pa sjebo prijemni... Ti? - Ja mislio da upišem fotografiju, pa isto. - Šta ćeš onda ovde? - Ma živim tu na Zvezdari, blizu mi gajba. - Dražo, čime si ti ovo zaslužio? - Ja sam i hteo ovo da upišem. - Daj, bre, nemoj da me zajebavaš!
Jedan od glavnih fazona starijih osnovaca i mlađih srednjoškolaca, savršen za podmetanje crva sumnje u roditelje žrtve. Kada neko primi poziv na telefon potrebno je ovu rečenicu izgovoriti dovoljno glasno, kako bi je osoba sa druge strane veze čula. Može izazvati bolno neprijatne razgovore i lekcije iz života po žrtvinom povratku kući. Postoji i blaža verzija sa cigaretom, a i popriličan broj težih, ali manje realnih, kao, na primer, "upao ti heroin u spid".
- Ček, ček, zove me keva... Halo?...Napolju sam, dolazim za sat vremena... - ŠOMI, UPO TI DžOINT U PIVO! - Daj Mare, iskuliraj! Ma ništa, mama, to Marko lupa gluposti... Ne, ne drogiram se!... Ma daj, šta ti pada na pamet?!... Šta?! Odmah?!... Dobro, dolazim... E, moram kući, a tebi Mare ću da jebem kevu sutra u školi!
Scenario koji svim roditeljima prođe kroz glavu pri objavi njihovog deteta da ide na žurku koja se obavlja pod okriljem masta kojeg onim smatraju sumnjivim. Niko nije upoznao čoveka kome je piće zaista "začinjeno", ali zato "koleginica Rada poznaje ženu koja ima prijateljicu čijem sinu su sipali drogu u piće, pa je sada u Drajzerovoj". Celoj ovoj priči nedostaje jedna poveća doza racionalnosti. Prvo, droga je skupa - niko nije lud da meće gram kojekakvih amfetamina u koka-kolu, pa da ti naplati to 150 dinara. Drugo, ništa ne garantuje da će sipana supstanca imati efekta - apsorbcija preko želuca je uglavnom najslabija, a tamo gde je jaka, svakako neće izazvati zavisnost. Treće, nedostatak poente - zašto bi diler išao suptilnom metodom, kad može da ti priđe i pita "oš eksere?".
- Izlazim... - Gde ćeš? - Do grada, na neku žurku. - Pazi se, uvek traži da otvore piće pred tobom! Mada, čula sam da mogu i špricevima da ubrizgaju u limenke... Bolje nemoj ništa da piješ, olako će ti sipati drogu u piće! - Eeee, mama, mama, nisam ti ja te sreće...
Redovan komentar pri gledanju neke skrivene kamere ili slične pizdarije koja se odigrala van granica Srbije. Smešno je gledati Remija Galjarda ili one Kanađane iz Just for Laughs serijala, ali je činjenica da bi najebali kada bi pokušali da svoju tačku odrade na prosečnom srpskom uličnom fajteru. Zato su Pera Ložač i ostale ovdašnje sirome svoje fazone prodavali samo Ciganima i penzionerima.
- Brate, najjači je klip kad se Remi obuče u kostim kengura i pravi sranja pa gradu! - Da, al` ti Francuzi su pičkice, kad bi ovde to uradio, prebili bi ga.
