Mitska predstavnica visoke građanske klase. Savremena i sofisticiranija verzija nekadašnjih rimskih Matrona. Po nacionalnom opredeljenju stara Beograđanka, po seksualnom - udovica. Jedna od onih endemskih vrsta koje povremeno viđamo na centralnim ulicama našeg glavnog grada; tihe, ponosne i obavezno sa šeširom na glavi. Ukoliko to dozvoljava akademska penzija pokojnog gospodina Hadžizdravkovića, šešir je obligatorno šireg oboda i pravi hlad patuljastoj francuskoj pudli ili bišonu ( boja nije od preteranog značaja ) koji se - sa posebnom razdraganošću, razume se - polako ali sigurno DAVE na kratkom svilenom povodcu svoje gospodarice. Kupivši dve krempite u čuvenoj poslastičarnici ''Petković'' - kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo na dugogodišnjoj saradnji - naša matora babuskara...pardon - GOSPODIČNA se upućuje u svoj prostrani stan sa visokom tavanicom - lociran u Hadžimilentijevoj ulici - gde će za aproksimativno jedan sat popiti šoljicu čaja ili cikorije sa poštovanom i isto tako podgrejanom ( autor misli na leš; prim.prev.) gospođom Hadžipešić. Mobilni i ostali telefoni ih neće uznemiravati u toj popodnevnoj imitaciji od života. Naime, iz više komplikovanih i jednog prostog razloga, rođena deca nikada nisu bila opcija. Voljene azaleje su jednostavno bile isuviše voljene...
A: Dobar dan želim, gospođo Hadžizdravković! H: 'Bardan, profesore Isakoviću...
B: Dobar dan, komšinice... H: 'Bardan, gospođo Vujović...
Lagani jutarnji peting. Obavlja se u spavaćoj sobi, pred zoru kad vas vršnjak probudi (kad se digne u snu), a žena ili devojka se meškolji i prelazi na vašu stranu kreveta.
Probudi te bol u preponama, ukočio se ko nikad pre, koji mu je, pitaš se? Sa tvoje leve strane, tvoja lepša polovina, vruća, meka, nešto se tiska uz tebe (možda ti se od toga dig'o?!?), polako da ne remetiš dragu, prilaziš joj lagano, spavaćicu (ako ima) lagano zadižeš, gaćice joj pomeraš u stranu, i tu si! Gde treba. Još samo lagani pokret napred, gotovo je uvalio si joj ga. Sada i ako se probudi nije šteta, mora prihvatiti igru, a tebi lepooooooooo. E to je zornjak.
Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".
- Možda ću ostati neubrana! - Šta ako provale da sam prskana? - Hoću li i pod mene doći neki Njutn? - Zašto je Eva Adamu prvo dala jabuku, a ne pičku? ... - Jebote, da nisam kruška?
Osoba koja se ceo život gurala po jebenim političkim partijama kako bi imala za leba. Ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet da nešto radi, lakše mu je bilo da liže dupe, lepi plakate, jede sendvič sa podrigušom dok sa penzionerima ide na raznorazne mitinge na kojima pijani političari pričaju kako nikad nisu krali, niti imaju nameru da kradu. To je čovek koji misli da je uspeo u životu ako mu je stranka našla državni posao na kojem će gledati matore, klimakterične žene koje više usta bole od ispijanja kafe, na kojem je pijačarski humor svakodnevnica, na kojem će se intelektualno degradirati...
To je čovek koji je ubeđen da je njegova stranka najbolja a ne zna zbog čega, brani je životom, to jest svoj posao, a najžalije od svega je što taj čovek misli da je ovo prethodno navedeno normalno i da to treba da bude način funkcionisanja društva.
Nije ni čudo što gomila mladih napušta zemlju, gomila mladih, pametnih, ambicioznih, koji žele pošteno da rade i da budu adekvatno plaćeni za to, ali sve dok je gorepomenutih jadnika, ova država će tonuti sve dublje u provaliju.
Na kraju, verovatno će te svi da kažete da sam ja jadnik i budala, a ne on, ali to je ovde normalno...
Jadnik: Neće valjda ovi moji da izgube na izborima? Ja: Što? Meni se jebe ko će da pobede, sve su to ista govna, ne zna se ko više krade. Jadnik: Ma, znam nego dal je moguće da će ovi drugi da pobede, oni su loši po državu, biće haos.... Ja: Ni sa ovima nam nije bilo bolje... Jadnik: Ma, šalim se, frka mi za posao...
Vrsta piskutavog smeha koji devojke uglavnom koriste kao žensku zamenu za necivilizovane muške primitivne izraze kao što su "razbucao bih je k'o vepar tarabu", "ne bih silazio s nje k'o dete s trešnje" i slične nekulturne bezobraštine. To je zbog toga što finom ženskom detetu od jedno 20-25 godina one rabote nikad ne padaju na pamet. Nikad.
Natprosečno inteligentan čovek. Čovek koji je savršeno svestan u kakvom vremenu živi, i koliko su ljudi generalno podli, kao i spremni da gaze sve pred sobom zarad nekog sićušnog cilja. Biti mizantrop - to je vrlina.
Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo u partiskoj knjižici. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na CV posavetujete se sa lokalnim predsednikom vladajuće partije ili sa zamenikom iste.
Poseban oblik kulta ličnosti karakterističan za naš narod. Verovanje da je upravo onaj državnik koji nije više među živima bio najbolji i najsposobniji da vodi ovaj narod, a da je posle njega sve krenulo nizbrdo. Kao krompir - sve što valja je pod zemljom.
- E, da je Dušan danas živ on bi sve ove zakone doveo u red... - Ma da Tito nije umro sad bi mi bili ko Švajcarska! - Nemate pojma bre, Sloba je bio car za sve! - Ne lupajte gluposti, Zoran je bio pravi demokrata, evropejac i građanin sveta... - Boli njih kurac sve četvoricu, oni sad u paklu igraju raub, a đavo im drži pikslu jer je za njih amater. Mala, daj ovde još po jednu!
Čudni privlačni komšija četrdesetih godina, večito u crnom, ćutljiv i zamišljen. Spoznao je svu mudrost ovoga sveta i sada se drži po strani. Intelektualac, filozof i pisac.
Živi sam, sa velikim crnim mačkom i retko izlazi iz stana ili komunicira sa ljudima, osim da razmeni pokoju ironičnu opasku i da kupi hranu za mačke. Susedi zaziru od njega i njegove izolovanosti, a sujeverne babe mu pripisuju bavljenje crnom magijom i krste se kad prođe, nakon što mu se sladunjavo jave.
I deca misle da je veštac; često mu gađaju prozore staklom ili čikaju jedno drugo da mu zvone na vrata. Iz njegovog stana dopiru zvuci hevi-metal balada i Bahovih mračnih kompozicija.
Jedina osoba sa kojom ga viđaju je njegov suvonjavi najbolji prijatelj sa kariranim kačketom na glavi. Zato nagađači puni predrasuda misle da je profesor Voland peder i da se zbog homoseksualnih sklonosti još nije oženio.
Stan profesora Volanda je mračan. On danju spava, dnevne more mu pritišću grudi, a noću sedi za stolom i neuspelo piše, zagledan u mesec i u bele rade na stolu, dok pije margarita koktel. Ujutro, ovaj nekadašnji majstor cepa stranice i baca ih u smeće, nezadovoljan.
Sa profesorom Volandom može se doživeti strasna avantura jer je izvanredan ljubavnik. Ali, ako on devojku dublje zaintrigira, izgubljena je.
Jer srce profesora Volanda večno pripada njegovoj srednjoškolskoj ljubavi koja se udala za imućnog debeljka i rodila mu prelepu dečicu. I nikakve čarolije, čini i kletve koje nemoćno mrmlja ranom zorom neće to izmeniti.
Jednog dana, ta usamljena duša će napustiti ovaj svet koji mu je postao tesan, ruku pod ruku sa najboljim prijateljem, a oko nogu će im se motati veliki crni mačak, i uzdići se ka mesecu i zvezdama... Ka nekoj drugoj galaksiji gde se možda počinje iznova.
