Način izražavanja, humora i pisanja koji se bazira na igri reči. I preterivanje u tome. Ime dobilo po poznatom autoru sa Vukajlije koji je popularnost stekao na taj način. Strajizam i govnosansa.
- 'Ej polako, pa boli me to! Nemoj da ti ukinem seks narednih deset dana. - Pa maco, što si ljutičnica? - Šta sam? - Pa ljutičnica- devojka koja se na ljuti kad prejako staviš u nju, utakneš. - Raskinuli smo.
- 'Ej moram da kupim nešto za apsolventsko veče, u frci sam, pao mi FRAK na oči.. kapiraš. Treba mi nešto svečano, kao frak, i u frenziju sam jer nemam šta da obučem pa mi palo na oči, kao mrak. Kapiraš? - Ugini.
- 'Ajde sine, valja nam sređivat' onu donju livadu. - A ne mogu ćale, ja sam lak za kosu! - Kakav lak, pa to ono što Milica stavlja? - Ne... nego lak sam, za kosidbu... lak. Ne mogu taj alat da držim. Ono... BA DUM- TSS. - A jesi drogoš, jebote crvčak...
- Ej, odoh do Lemija da kupim neki sok... - Ej, nemoj, nešto je utanjio sa prometom, pa mu nisu sve BOZE na broju. - Kakve bre boze, hteo sam koka-kolu da kupim, jeb'o sliku svoju.
Najveću agoniju za sve fudbalske fanove predstavlja deo vikenda kada RTS mora da ispoštuje domaći fudbal i pusti na dva sata prikaže livade širom Srbije po kojima trče jedva osrednji fudbaleri. Iako je svaki prenos koji ne uključuje Crvenu Zvezdu i Partizan (mada uglavnom i njihov) uz Strajnića, Mikića, Andrijaševića i Kovinjala horor, agonija postaje nesnosna kada se urednik odluči da se prenosi utakmica koja se igra na nekom od vojvođanskih terena, kada mikrofon preuzima suveren radio-televizije Vojvodine Lazo Bakmaz. Lazo Bakmaz je, po glasu bi se reklo, verovatno od osnivanja televizije član redakcije, pa ima kredibilitet do neba. Iako su svi svesni koliko ubija gledaoce, iz poštovanja to ne mogu da kažu ovom doajenu novinarstva. On je svestan da fudbal nije više to što je bio; davno je Karasi gurao bubamaru, a kroz maglu se seća i Mrkušićevih parada. Iako je ispunio uslov za penziju, hoće da još malo ostavi trag u sportskom novinarstvu, i da primer mlađima kako to treba da se radi.
Ko je gledao utakmicu Hajduka Kula - Čukarički, u decembru, pred 30 članova familije kuljana, bez ijedne šanse i uz komentar Laze Bakmaza - ni pakao mu neće teško pasti.
Tadiiiiić... (minut) Jeremiiiiić... (minut) Tadiiiiić. Gol. OFK Beograd kreće sa centra.
Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu. Oćeš da ti polupam glavu dećko? Alo, pićko, tebi prićam! A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe. Hočeš kolačič? Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
brando od oca čerčila ludog kamiondžije i majke rajne konobarice je temperamentni golman i šmeker koji kao liči na marlona branda i po tome je dobio nadimak a uopšte ne liči na branda al nema veze on je šmeker i onda se on smuva sa čupkom pa budu zajedno bude tu i nekih problema sa bodom tajsonom "doživotna", al sve to bude okej, pa onda ima i nekih problema sa klubom jer ga oni kidnapuju da bi nešto izmuljali sa parama a na kraju ne uspeju da izmuljaju sa parama al se zato vrati brandov pravi otac iz francuske pun para i da mu kola i tako to i njemu bude dobro i na kraju ode kod čupkinog brata bebana u radionicu koju mu je deda kupio jer je našao porodično blago da popravi kola jer mu je neki debil slupao i bude mu prva mušterija i tu se završi serija
edit: zapravo brando ode ranije kod bebana dok jos nije bila njegova radionica a bebanova prva musterija bude gavrilo i tad se zavrsi serija, i da umalo da zaboravim SPOJLER ALRT, ako neko slucajno nije gledao a namerava
Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla. Kod ljudi izaziva hronično podizanje obrve jer ne razumeju o čemu pričaš, ali makar im deluješ pametno jer si koristio mnogo "dugačkih reči". (To je zato što oni, kao i ti, nemaju predstavu šta zapravo konstituiše inteligenciju.)
Koncizan jezik: "Idem s ortacima do prodavnice da kupim nešto da jedem." "Genijalni" jezik: "Ovog momenta, moji kompanjoni i ja ćemo se upustiti u putovanje do lokalne bakalarnice u potrazi za razumno procenjenim produktima koji bi udovoljili naš apetit sada i u danima koji dolaze."
Koncizan jezik: "Al' si glup, brate." "Genijalni" jezik: "Tvoj kognitivni sistem nije u stanju da komprehenzuje ovako složenu lingvističku strukturu koju je moj govorni aparat upravo proizveo i zato bi trebalo da popiješ hlorovodoničnu kiselinu i na taj način eliminišeš svoje gene iz genskog fonda humane populacije."
Desi se svakom, jebiga. Omakne se slučajno. Svima, pa i gospodinu Gagiću senioru. Da je znao kakav će mešanac sirovog, nojevskog mozga i antimaštovitosti biti njegov sin, sa velikom sigurnošću tvrdim da bi umesto jajne ćelije svoje supruge pojurio prvi enterijerski detalj koji je u tom trenutku mogao da zatekne u svojoj spavaćoj sobi.
Kao mali, Đorđe je pokazivao talenat za specijalnu školu ali njegov otac nije imao želju da mu sin ide tamo pošto ni ovu običnu ne moš da završi, jelte. Umesto toga, upisao ga je da trenira basket u lokalnom klubu i već na prvom treningu, Đorđe pokazuje da će "samo snažno i bez iđe veze" biti moto koji će ga pratiti kroz život. Čak postoje glasine da je skaut Mega Vizure došao na drugi trening samo zbog Đorđa. Ovaj se onda unervozio pa je u petominutnoj pauzi između dve serije slobodnjaka otišao da kupi čoko smoki i kesicu semenki u Roda Marketu preko puta hale.
Nikada ga nije krasila igra leđima, odnosno situacija kada sam sebi treba da namesti koš. Bolje od njega je šutirala baka Rada u 91-oj godini života, iako se mučila sa Parkinsonom. Retko kad je umeo da doda loptu bez da strahuje da li će nastradati krovni prozor ili neko u osmom redu publike, ali na kraju je završio kod Vujoševića (?!). Pa i u reprezentaciji (?!).
Analogno tome, Đorđe Gagić predstavlja sinonim za čoveka koji je pukom srećom došao do određenog stupnja na lestvici koja ne pokazuje stvarnost, a što je najgore od svega, tendencija rasta i dalje preti. Možda već naredne sezone, Đorđe potpiše ugovor sa Žalgirisom iz Kaunasa. Za početak. Pa onda ode u CSKA jer je Moskva oduvek bila srpska muza, a kad je već mogao Micov da pojede malo tog lubenčeta zašto ne bi i Gagić. Nimalo neću da se začudim ako ga jednog dana draftuju kao "hu" pika na draftu u NBA.
Toma Nikolić: Radisave, kako je u Bajčetini? Radisav: Eve, gazda, onako. Onomad išao u dućan, pa sa kolandezom uz basamke, umal' glavu ne izgubih. More, zaguljena situacija. Toma Nikolić: Pa, da li bi voleo da postaneš neko, da se ne mučiš, da imaš para a da ništa ne radiš? Radisav: Vooooleo bih da imam nož ko Rambo što ga ima (?!)...:khm, khm: Voooleo bi. Jeste. Toma Nikolić: Pakuj se, Rade, šaljem limuzinu iz Beograda, od ponedeljka, 13. januara, postaješ ministar u Skupštini Srbije. Radisav: Pa dobro.
Ponedeljak, 13. januar 2014.
-Reč ima narodni poslanik Sarić Radisav. -Dobar dan. :khm: Izvinite za trenutak. :vadi telefon: 065/54-88-HHH. Alo, Tomo, eve me za govornicom. -Pričaj glasnije, pička ti materina, ništa te ne čujem. -Ma ne mogu glasnije. Zinuli ovi u mene kao da su videli đavola. Gledaju me kao da nisam normalan. -Pa šta sad hoćeš od mene? -Reci mi šta da pričam. -Slušaj... Imaš platu tri hiljade jevreja a ne znaš šta da radiš? -Pa ne znam. -Jebote, koji si ti Đorđe Gagić, ja ne verujem?!
Izazvati nekome želju za emigracijom, najčešće onom kome je za ličnu nesposobnost kriva država. Ovaj izraz ima neke vrlo, vrlo daleke veze sa ubistvom Zorana Đinđića.
- Nema posla za mene mladog četrdesetogodišnjeg i perspektivnog apsolventa prava, na Zapadu bih bio direktor Ševrona a ovde idem po omladinskim zadrugama i nude mi fizikalisanje, ej, jebote, ja sam intelektualac, to neka rade te crnogorčine što su se ispovezivale i došle sa brda da mi prljaju grad, mamu im jebem, idem ulicom i naiđem na papirić, PAPIRIĆ JEBOTE, znaš kad bi to moglo u Londonu ili tako negde, ZBOGOM SRBIJO, KO IZAĐE POSLEDNjI NEK UGASI SVETLO! - Ko ti je ubio Zorana, dechko?
200 na sat... u krivinuuu... ee... taj fazon, braćele. E sad, niko ne voli te tipove, kurčeve, palčeve. Ono, klasično stereotipno svrstavanje ljudi u jednu kategoriju ali jbg, ipak je to specijalan soj ljudi, ne može da se ne generlizuje.
Naravno, teško je naći pravi pridev za dočaravanje ove pojave, ali lakše kontanje preko sledeće komparacije - Peđa d boj < Ajs Nigrutin < Ognjen Koroman na kreku < Vlado Georgiev aka Bugar < Ivan Gavrilović. Crnilo.
'Nači, ozbiljan k'o učenik srednje tehničke na predavanju o hiv-u, a disciplinovan kao da je deo fudbalske reprezentacije Srbije. Lakše bi se kontolisalo falširanje Jelene Karleuše nego njegovo ponašanje kad upadne u fleš i krene da provaljuje fazone.
To je onaj lik u društvu što pravi sprdnje na račun invalida, prepričiva fazone iz emisije Ivana Ivanovića, ili pokušava da imitira stenjanje Britni Spirs tokom porođaja. Uvek je pun glupih ideja, tipa uletanje u specijalnu sa fantomkama uz povike "Pravda za Uroša", ili gađanje penzosa psećim izmetom dok čekaju u redu za penzije. Dobro, ovo drugo je do jaja, no nebitno.
Neće ni prvi da pusti muda, više je za priču, jer je donekle i svestan da će teško neko da ga podrži u sprovođenju idiotskih predloga.
Nije duhovit ni pametan, a nema ni ostale moćne osobine, al' je ipak uvek u centru pažnje. Sve u svemu, kad je u društvu, ne ide nikom izrazito na kurčinu ali nekad i dovede sve do ludila, da se zapitaju da li bi lakše podneli da im Boki 13 recituje citate iz knjige Marijane Mateus na uvce nego da slušaju njegove priče.
Možda. Ali on je uvek tu da provaljuje i zrači kao Fukušima, a ujedno i teši ostale kako nisu najveći kreteni u univerzumu.
