Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.
- Auu, ljubi ga majka, biće trubač!
- Što?
- Duva mi u sisu!!
Rečnik / autori
MA
Marsagishvili
na Vukajliji od jun 2012.viđen 4. dec 2015.
1 definicija0 odabranih3 poena
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Izraz kojim se konstatuje statusni pad devojke u očima drugih i na hijerarhijskoj lestvici kojom ribe ocenjuju jedne druge, izazvan neosnovanim tvrdnjama muškaraca da se dotična satire od kurca gore nego jedina grupi devojka osrednjeg demo benda iz gornje Vukotrsotine.
Elem, mi samoproklamovani alfa mužijaci po difoltu od trenutka kada nam prepone zasvrbucka prva stidara, uživamo u pečatiranju devojaka. Jednostavno, žigošemo ih nazivima: dobra pička, radodajka, ne bi dala Pitu ni stidnicu da joj omiriše, itd, sve zarad lakše identifikacije seksualne komunikacije dotične sa spoljnim svetom, pa se gubljenje vremena na muvanje onih koje glume nedodirljive smanjuje na minimum.
Ipak, u tom procesu neminovno je doći do greške, pa će se uvek naći neki slinavi, otrcani džudža, koji će se pohvaliti da je otrsio neku jadnicu koja se kurca stidi i na posteru, preveći od nje kurvu par ekselans. Priča se brzo proširi, i ispadne da je devojka stišćala među nogama više palamara nego što ih je u životu videla.
-Oh, ta izvolite Marija Tajuška Vasiljevič.
-O, kako ste draga Sonja Teofilović Gogolj?
-Ta, sedite prvo, čaj da ispijemo, pa da vam se izjadam.
-Pričajte, odmah, pričajte.
-Zatekoh sinoć svoju jedinicu kako sa sve tri zadignute podsuknje u svojoj sobi besomučno zabija sebi u pičku nogar od noćnog stočića.
-Tja, šta joj je draga Sonja Teofilović Gogolj, zar ona nema momka?
-Nema, nikada i neće imati, pade mi dete pod kletvom jezika zlih, neki isprefigovani oficirčić se rastorlokao kako je životinjski kundačio za vreme njenih studija u Moskvi, te se priča, avaj, pronese i u našu čaršiju.
-Jadno, dete, stvarno, ostade tako mlado bez kvalitetnog, bogatog kurca.
-Da znate, draga gospođo, samo je neki propali službenici zagleduju a ovi gabaritnijeg buđelara neće sramotu na sebe.
-Strašno.
-Strašno, draga moja Marija Tajuška Vasiljevič, zar u najboljim godinama bez dobre jebačine?
-Žalim jadno dete... Nego 'oćeš da ti pričam kako sam guženje doživela sinoć, još mi treperi čmarni kolutić?
-Ta, pričajte Marija, tako vam Romanovih, pričajte.
Prelomni trenutak u razgovoru kad se sve okrene za 180 stepeni. Ili 360, ako si Zvezda Granda. Obzirniji koriste i "medjutim", mada se sve svodi na isto, naebo si.
-Karamehmetović Siniša?
-Tu sam, razredna.
-Dolazila ti je majka u školu, pričala sam sa pedagogom i direktorom. Svi smo saglasni da si ti jako dobar i pametan dečko, i da je to što si plaknuo muda na času samo izolovani incident, ali ćemo ipak da te izbacimo iz škole.
-Dabogda vam deca slepce vodila!
-Ćao, šećeru, jesi li za malo magije? Ja sam Siniša, drago mi je.
-Džesika, zadovoljstvo je moje. A šta si imao u planu?
-Neko piće, zezanje, pa posle šta se desi xexe
-Desiće se to da ti stojiš uz zid, a ja na kolenima u svojstvu Bore Dugića. I ja bih to volela, ali sam udata.
-Pa, uf, ne smeta meni, mislim...
-Jebiga, više sreće sledeći put. Evo mi ga žmu, ajde paljba. Livada, livada, sanjiva se budi. Prtina čkode!
-U jebem ti kolje!
Prva prolećna depilacija, nakon konspirativnog zajedničkog delovanja zimskog perioda i odsustva kurca.
- Koja blamčuga sinoć, jebote. Odem bezveze do Marte na kafu, kad njoj došao brat iz Italije. Bili mi u nekoj šemi pre par godina. Ajme, majko moja, on još lepši i sve me onako gleda, ma kida pogledom. Vidi Marta koliko je sati i kao prispavalo joj se u 6 popodne. Ostanemo mi sami, sedne on pored mene i...ma nije me ni dodirnuo još a u gaćama more Jadransko. Al džabe kad je oko pičke klasje panonsko. Vrpoljim se ja tu, kao snebivam, pokrivam ruke ne bi li sakrila dlačurde, a jebe mi seeeee u pičku materinu. I ništa, on odustao posle 10 minuta, video koliko je sati, a ja sačuvala obraz. Odoh danas kod Slađe u studio da me detaljno iskombajnira. Koliko sam zarasla, otići će mi pola plate.
Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...)
Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca.
Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica?
Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku.
Milutin: Pa žen... Dobro, idem!
(ide do podruma, vraća se sa krastavcima)
Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?!
Žena: Pa Ezel.
Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam!
Žena: Pa Milut...
(par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik)
Milutin: Diž' se iz fotelje!
Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo!
Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama!
Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo.
(Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...)
Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo!
Žena: Pa kako da gledam?
Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater!
Žena: Pa ne mogu bez tona...
Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad!
Žena: Pa kako ovo?
Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može?
(žena ne odgovara)
Milutin: Pitam, jel' može?!
(žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju)
Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo!
Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?!
Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela!
Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih!
Žena: Milutine pa ti se kockaš!
Milutin: Ne koc...
Dete: Kmeeeeeee!
Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina.
Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu!
Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu.
Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem!
(Milutin ustaje, oblači jaknu)
Žena: Pa gde ćeš Milutine?
Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu!
Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine...
Milutin: Šta je sad?!
Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem.
Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?!
Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače!
Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta!
Žena: Ali Milut...
Milutin: MRŠĆI!
Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.
- Ženo, idi zakopaj one Turke što leže po avliji, operi mi sablju, na'rani konja, pa dođi u dvore da ti mrsim ruse kose u dupe.
Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.
Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.
Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.
Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.
Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.
Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.
Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.
Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.
Čistačica:
Bog lično.
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita:
- Kto to je pustil prdečko?
- Mamičko, to je tatička pustil prdečko!
- Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Radnja koja možda kvari vid, ali definitivno popravi vidike.
Staviti glavu među veliki par sisa i zapevati.
A-la-bu-lem-pam-pam-pam-p-la-bu-lem...
