Prijava
   

Tri tačke

Čuveni tet koji je bio izuzetno popularan tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".

Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.

- A klinac kakvi su ti ovo mladeži na ruci?
- Koji mladeži čika policajac?
- Ova tri. Vidi kako su pravilno poređani u trougao. Ko na Ninovoj faci.
- Pa tako sam, ovaj, rođen, ne znam.
- Ček' kolega pa nisu ovo mladeži, ovo kao da je tetovaža.
- Vidi stvarno, a što me lažeš ti i kakva ti je ovo tetovaža ovde?
- Ma to smo samo probali da li umemo da tetoviramo, ne znači ništa.
- Ništa ne znači a? A ček' da nije to ono mrzim kurve, pedere i još neke, samo ne mogu da se setim koje. Koje momak?
- Ma nemam pojma za to, ovo slučajno ispalo tako. Proba.
- Momak koga to još mrziš?
- Ovaj, vatrogasce.
- Vatrogasce a?
- Da, da.
- Jel ti to mene zajebavaš?
- Ne, ne, ne, naravno.
- Koga još mrziš?
- Pa....
- Imaš tri sekunde da odgovoriš. Jedaaaan......dvaaaaa......
- Milicajce.
- E tako lepo reci. Znaš, ja imam oslikana cela leđa i bolelo me je solidno dok sam se tetovirao, ali tebe će sada ove tri tačkice mnogo više da bole. Kolega, pakuj ga.

   

Roditeljsko nagađanje u vezi sa bebinom budućom profesijom

Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.

- Auu, ljubi ga majka, biće trubač!
- Što?
- Duva mi u sisu!!

   

Švecka

Šta je, morala Jurovizija u Švecku dode pa da čuješ za nju, a?
Naš ti da sam ja tamo boravio? Dabome da ne znaš!
Pavijan pokojni se zakači s likom nekim, razumeš, i onda morali da palimo. I de ćemo, Kiza pokojni imo neku šemu za Švecku, uzmi sošku i pali iz Juge.

I stigli ti mi tamo.

Zemlja ko zemlja, al odma me smorili oni bledunjavi pederčići i one ružne ženetine. Pričaju šatro da se tamo dobro živi, kao nađeš šljaku čim zapališ i te fore. Lažu bre! Petnes dana mi tražili šljaku, neće Snus te zaposli ako čuje odakle si, razumeš? Jonda se Kiza snađe za neki noćni klub, ubaci nas tamo kao sekjuriti. Ma nije bilo problema, ono sve fin narod. I one se švecke žene ložile na nas, razumeš, al ko u to dumoči! Našo ja jednu našu, Bosanka, razumeš, i kod nje se uvalio na gajbu.
Nego mi gledamo: Što mi bre da radimo za njih? I krenemo mi polako zaštitu da im uvodimo, razumeš, kao dobar dan, dobar dan, ne prave oni problem. I držali brzo ceo kraj jedan u Geteborgu, ma niko problem da napravi. A kintaaaa, samo kaplje!
Tu ja ovu moju Bosanku otkačim, beži reko, kraj i te fore, ona poludela! I odem u hotel sa jednom Kubankom azilantkinjom da živim, ta je bila mrak! Kad neam šljaku oko zaštite, samo sa njom ceo dan i noć, razumeš?
I bilo nam dobro, živeli ko bubreg u loju, nema ko da nam smeta, mi se tu povezali i sa Đomlom što držo ostatak grada, ma mica trakalica bre, razumeš!

Al dođu pubovi jedno jutro po mene u hotel. Lupaju oni, ja ne otvaram, razvalili vrata, mene odma na patos, razumeš, ja njima "Šta je, pandurčine, mora vas deset na jednog Olovku!" I privedu oni mene, fina im i milicija bila, da ne verueš, gospoda bre! Ne ko ovi naši klošari da te odvale od batina! Jok, daju ti cigare, kafu, uzmu ti izjavu fino, ispituju, al sve kulturiška, pa dal ti treba advokat i te fore. Ja gledam, neveruem, razumeš! Pitaju dal si ti reketiro Jevreja matorog, pa Bjorna, razumeš, ja sve kao nisam, nemate dokaze, al me zadržali u mardelju.
Odma sutra na sud, ja kao nisam i nisam, i moj advokat nemate dokaze, al oni dovedu svedoka, kad ono - ko je svedok? Gledam i neveruem! Ona Bosanka što sam joj dao pedalu kacam došo do para! Rešilo žensko da me sarani!
Al advokat moj bio dobar, sve je pita ima li ona dokaze, pa dal je ljuta na mene, i to, i izvuko se ja. Al nisu ni oni blesavi, videli Snusi kolko su dva i dva, razumeš, i isterali me iz Švecke na deset godina jer sam bio onaj... Ilegalac!

Vratio se onda ovde, razumeš, pun para od šljake, svako veče na splavove, narodnjaci, ludilo! Nego prođe i to, al ajd sad...

Al dobro sam ja i prošo, razumeš! Ovi Kiza i Pavijan što ostali tamo, neki došli što počeli da rade i belo, počistili celu ekipu za petnes dana! Ja tu malo šljako, posle pao, sad životarim pomalo, šljakam na sitno, nije loše, živi se, razumeš!

Švecka... E, slepci jedni! Vi to samo na televiziji možete da vidite!

   

Dnevnik u budućnosti

Autobiografski pečat koji je nalazio svoja mesta u sveščicama i rokovnicima i koji je podsticao želju za pisanjem, otkrivao talente i predstavljao skriveni kutak emotivnog pubertetlije. Disciplina koja gubi svoje poklonike i koja će u budućnosti gotovo nestati ili zadržati par zaljubljenika koji će beležiti neke nove događaje, a pisaće je oni u kojima je ostalo bar trunke pismenosti.

Dragi dnevniče:

Evo ne napisah ništa već sedam dana, bila mi je tastatura na remontu, srećom pa je danas stigla...Pa prvi dan u školi je bio...kao i svaki drugi prvi dan. Naša gimnazija je tek na 35. spratu, jer su do 30. sprata kineski tržni centri, na 31. je laboratorija za nuklearnu fiziku, kabinet za fizičku hemiju, odsek za vanzemaljska istraživanja i kloniranje ovaca i krokodila. Srećom pa radi lift. Veliki je problem dolaziti u školu u septembru i to u skafanderu. Zdravstvena organizacija je izričito naredila to zbog one havarije u nuklearci u Bugarskoj. Gimnazija ko gimnazija, odeljenje ko odeljenje. Ima nas čak sedamnaest, a od toga su petorica Kineza. Imamo osam devojčica koje su mahom anoreksične i pohađaju školu za manekenstvo. E, da, na putu do škole naleteo sam na grupicu ljudi koji su nosili nekakve transparente Ko je ubio Slavka Ćuruviju, gomila omladine, mahom pijane ko guzice. Meni je delovalo kao da se snima neki dobar film, pa sam vikao sa njima, ko zna možda se pojavim kao statista. Na dedino zgražavanje, Kinezi su konačno brendirali svoj proizvod Šangaj Votku, posle godina natezanja sa Rusima. Ćale je konačno ubedio kevu da počnemo da pijemo pivo, jer je voda opet imala visok nivo žive i olova. Danas su nam opet dolazili oni Rusi, kustosi iz Ermitaža iz Sankt Petersburga i tražili dedinu Ladu Samaru kao muzejski eksponat. Deda je do te mere tvrdoglav, još jedva na noge ustaje, a kamoli da vozi Ladu. Rusi su nam ovoga puta ponudili 125 milijardi dinara i 50 ari na Marsu, ali deda ni da čuje. Povrh svih problema, ćaletu se pokvario onaj Tošibin robot za branje banana i pomorandži u voćnjaku, pa ga je odneo na remont. Mi smo zato morali ručno da oberemo ono što je ostalo banana, dok ne uhvati onaj oblak iz Bugarske i ne potruje i nas i banane.
Vesti i politika me stvarno slabo zanimaju, znam samo da je Moldavija konačno pristupila Ruskoj uniji, posle mnogo ubeđivanja i otimanja i od strane Rusa i od strane Evropske unije. Tako je Srbija ostala jedina nesvrstana zemlja na Starom kontinentu. Evo danas je i neki ministar svečano otvorio dva pogona za obradu i reciklažu ljudskog izmeta, tako da će posao dobiti puno mladih inženjera mahom prehrambenih tehnologa. Kinezi su dobili na tenderu prostor Nacionalnog parka Kopaonik za izgradnju fabrika tekstilne industrije (niko se nije ni bunio jer na Kopu već 20-k godina nije nikao bor, a i preti epidemija od najezde mutirnih pacova).
U kladionicu sam svratio tek onako, igraju se kvalifikcije za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Odigrao sam keca na Kataloniju protiv Južne Osetije i Baskija – Vatikan od dva do tri. Što se sporta tiče, Četiri skakaonice biće održani na Andima, Himalajima, Kavkazu i Fudžijami, jer u Bavarskoj, Austriji i Nemačkoj, po rečima meteorologa, neće biti snega ni za jednog sneška a kamoli za ski skokove. Vimbldon je opet otkazan jer ponovo nije nikla trava, a glavni direktor turnira je podneo neopozivu ostavku.
Ako se nešto nesvakidašnje desi, svakako ću apdejtovati svoj dnevnik, ali stvarno mislim da nema potrebe da maltretiram tačskrin baš svakog dana. Ajd zdravo!
P.S.
E da, juče smo se ćale i ja odvalili od etil alkohola, komšija Žile je dobio blizance pa smo mu u tu čast cepali skafander. Hehehe..nismo rekli kevi.

17. Oktobar 2098.

   

Dečije pesme

Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...

1. (Poligamija)
Bubamarac mora vreme gubiti
I sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...

2. (Narkomanija)
Uzmi veliki ekser
sačekaj da padne veče
...
Uzmi veliki ekser
i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh
da nikad ne budeš tužan!

3. (Pedofilija)
Neko voli pevanje,
neko voli sviranje,
a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje...
Cinci linci, dragi klinci,
ja ne želim da vas diram
želim da vam (vas) cinculiram
moja glavna zanimacija
to je sitna cinculacija...
***
...obično komarci, dolete i odu,
a u međuvremenu nekog i ubodu!...

4. (Patološki strah od gubitka nevinosti)
- Leptiriću, šareniću, hodi meni amo
evo imam lepu ružu, pomiriši samo!...
- Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete,
stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!

5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;)
Điha, điha četir' noge,
sve četiri krute
điha, điha mi idemo na daleke pute...
...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?
Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!

6. (Kockanje)
Kocka do kocke kockica
Kroz prostor i kroz vreme...
...i tako dan za danom...

7. (Grupno zadovoljavanje)
Deset ljutih gusara došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta ostalo ih devet...
...jednog sam uspavao ostalo ih osam...
...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam...
...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest!
U svakom pogledu, ja ih se ne bojim
ja dišem duboko i gusare brojim...!

   

AJAX

Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".

   

Ubači Deja!

Poklič koji se najčešće mogao čuti po TV salama studentskih domova u Novom Sadu (kao i u drugim univerzitetskim centrima, stecištima budućih akademskih građana poreklom iz krševite, ali ponosne republike) za vreme utakmica fudbalske reprezentacije Jugoslavije krajem 80-ih godina prošlog veka.
Naime, Dejo Genije Savićević jeste bio virtuoz s loptom, ali nije baš bio u milosti selektora zbog svoje prevelike potrebe za soliranjem te je mečeve često počinjao s klupe....

Igra se treći minut prvog poluvremena, Mehmed Meša Baždarević šalje pogrešan pas. Dva prva reda u TV sali (rezervisana još u cik zore kratkom porukom: "Ko ođe šjedne kukala mu majka") istog momenta skaču na noge junačke i kreće bujica komentara:

- Ama viđe ovog nesoja što čini!
- Ma vadi govna napolje, jadan!
- Ubači Deja, oca ti jebem!
- Ubači Deja! - horski odjekuje TV salom...

P.S. Eh, kakva su to fudbalska vremena bila kad jedan Genije nije imao sigurno mesto u nacionalnoj selekciji (iliti repki što bi rekli savremeni ljubitelji fudbala).

   

Bio sam živ kad je Srbija dala šest golova!

Opaska koja preživljavanje Armagedona čini smešnim, razdvajanje mora kao Mojsije prelakim, pa čak i dostavljanje ispravne dokumentacije na šalteru iz prve ništavnim. Možda buduće generacije mogu da urade sve ovo gore navedeno dok su živi, ali i Vi i ja smo bili živi svedoci da je Srbija dala nekome šest golova!

Deda prepričava priču svojim unucima daleke 2070. godine

Deda: Sad ću vam ispričati priču za koju su smatrali da je mit, priča o tome kako je Srbija postigla šest golova na jednoj utakmici...

Unuk: Deda opet bulazniš, odoh ja u moju virtuelnu kapsulu da se igram, svi znaju da to ne može da bude istina!

Deda: Balavče bezobrazni, zbog vas se zaboravlja istorija!

   

Pošteno suđenje

Za to mora pošteno da se plati.

   

Instant

Ono zbog čega su svi zaboravili da uživaju u životu.
Instant kafa - odjednom nema više vremena da se čeka.
Instant pasulj - zvekneš iz alu-posude i miran si.
Instant studije - svaki pa i najopširniji predmet je jednosemestralan.
Instant seks - daj nešto da se mlatne na žurci, ko bi se upoznavao?
Instant zarada - bolje da radim promocije za 40 evra nego da ustajem svako jutro pa na posao
Instant uživanje - paket vutre, spid, ekser(da se napijes treba vremena).
Instant informacija - internet, pa znaš ti gde je biblioteka?
Pored svega: "Ne mogu brate, nemam vremena, žurim, moraćemo nešto za 1. maj(a sad je februar), evo me u taksiju neću stići, raskinuli smo ona nema vremena za mene, ne mogu se cimam do pijace uzeću u maksiju degenerisane paprike..."

I sve samo prolazi, prolazi, prolazi...a mi ko kante trpamo, trpamo...

   

Revolucija

Kada masa dobije ubrzanje.

   

Bife

Deo je starih masivnih regala koji zauzimaju čitav zid. Ima vratanca koja se otvaraju na poseban način i to ka dole a pritom su jedina koja ne škripe, plus imaju magnete (pojam i znak bogatstva 90-ih). Svemu služi samo ne osnovnoj nameni, čuvanju pića.

-E tata, daj mi 200 dinara.
-Nemam ništa. Idi pogledaj ima li u bifeu.

-Mama, gde je garancija na komp? Ne mogu da je nađem.
-Idi vidi jel u bifeu.

   

Ω

Grčki hijeroglif za slušalice.

   

Kamikaza

Japanac zapakovan u bespovratnu ambalažu.

   

Radovi na putu

Radovi navijači na gostovanju.

   

Nije prase radijator

Odgovor konobara kad mu svi u kafani naručuju praseće pečenje, al` ako može od rebara.

   

Maxijev zakon

Što je veća gužva, manji broj kasa radi.

   

Dogovorićemo se

Kulturan način da kažeš ne.

- Jel` hoćeš da mi vratiš pare?
- Dogovorićemo se.
- Vrati mi moje pare!
- Pa rek`o sam ti dogovorićemo se.
- Vraćaj bre!
- Što si bre nekulturan, dogovorićemo se.

   

Ražanj

Drška od praseta.

   

Lajka

Prvi pas u prazan prostor.

?
0
0
definicija