Došlo je proleće, vedro nebo i bataci ženski, naočare za sunce koje pola lica prekrivaju pa svaka dobra može biti, došlo je proleće a zimske farmerke još oprane nisu, žućkaste, skorele i debele znoje se butine, stružu među sobom, kiselaštvo isparava a brzo se topla odeća odbacila i majica ispod koja stomak štiti od prehlada a sad samo neka prekratka andramolja izjedenih poruba iritira nepokrivanjem trbušine a vreme, trte mrte, oće neće, sunce opali pa hladan vetar trbuh oladi, neko testište smo jeli, pa samo testeriše, i jeli neke pite zeljanice, luk isparava prskanih peraca, nervira vas sve, iste replike, ljudi su nervozni, kurac proleće sa ovakvim ulicama i putevima i narodom gadnim, svuda prašina i palanački smrad, alergija, crvenilo, i elegija otužnosti, i otkud ti ovde uopšte i dobro bi došlo pivo da njime zaokružimo priču prvog prolećnog dana, ah taj ukus zelene staklene flaše milion puta vraćane: osećam evo popodne kada je pio iz nje mlivojević ratko sada počivši kad mu zet došo nosio je džemper braon, i naravno da ću prst nabiti da učini plop to ne bih propustio nikako jer je jedno od rijetkih zadovoljstava životnih sitnice koje kurac znače.
Prisralo mu se najstrašnije, onako gadno i nesuzdržano kad odma mora, bez pardona i odlaganja, zajedno sa nekom belolučenom mučninom svijet se masno provideo, lice prodavačice je dobroćudno bilo za promenu a curi sa plafona žitka prljava voda ah, šta ću, šta ću, pitao se, imate li wc, pa nemamo, pa gde idete, pa nemamo, jao jao pa ova zabagovala, ne, ne, moram pod hitno razasrati svoje prnjište, raspojasati prdežnu floru i faunu, razmišljao je pa izlete napolje, sakri se između brda, u dolini reke i najstrašnije poče da suče svilu, kadifu i mirisne ljubičice iz sebe. Kada se okrenuo imao je šta i da vidi: izasrao je ceo grad, ceo ovaj grad, divni grad, prolećem okupan, pa reče eto kako i iz, na prvi pogled najružnijih stvari, nešto lepo kao što je ovaj grad što sam izasrao može ispasti, najružniji grad na najlepšem mestu.
Toliko dobra stvar da se voditelji vesti na ovoj televiziji jako ljute što moraju zapravo da vode vesti. Namršteni, govore oštrim glasom i čim završe svoj monolog okreću se njemu! Samo njemu. Normalan čovek bi otišao da protegne noge, popije kafu, smota pljugu, udene malo 'zduha u pluća... Ali svima je jasno da taj laptop krije nešto posebno.
- Ja sam Šarulja Čepulja Milić, ovo su bile vesti. :Kamera se udaljava: - Usrane vesti, vidi koliko mi je otišlo vremena na Majnsviperu!
Subkultura koja sve više prelazi u seoski mainstream. Pripadnici ovog novog talasa u drvosečizmu sve više postaju idoli omladine po selima. Ljudi koji žele da seku sve i koji žele da seku odmah. Odlikuje ih izgled hipster dizelaša. Znači, treša, najviše vole da ih krasi sportska odeća nike (najčešće crna sa šarenim detaljima). Nogu im čuva addidas terex. Kad za'ladni ski jakna. Kajla, po starom običiju, debela k'o lanac kavkaza i što pravoslavnija. Ali devedesete su ostavili za sobom. Nema više gti golfova dvojki, kojima su vadili dušu razbijeni od radže i koksa. Jer došla je ova jebena demokratija i ne može se više sa dedinim sto maraka iz Nemačke silovati nejač nedelju dana. Probaš vani - ne ide. Nećeš, bre, da te Švaba jebe za 50 jevreja dnevno. Vratiš se u atar, svestan da sebi moraš da obezbediš egzistenciju. Škole nisi školovao nije ti trebalo, jebi ga, takvo vreme bilo. Deda iz Nemačke rikn'o. Počneš da ideš u nadnicu u drva. Šta drugo da radiš? Ništa ne znaš. Posle godinu dana kaljenja po branicima uspeo si da svedeš poroke na minimum i pokupiš fore. Imaš kući ćaletovu rakovicu i stilku. Počinje privatni biznis. U početku ti pomaže ortak, posle par meseci nadješ nekog mučenika da ga kidaš za 20 evra dnevno. Ciganišeš se za svaki dinar. 2 godine i skupio si za duplaka, profi huskvarnu, čekrk i tamića, takoreći ful opremu. Imaš već 3 radnika. Izvlačiš po trideset metra dnevno. Dobar si oko 300 evra svakog dana. Za malo više od godine tu je pasat i kavasaki nindža. E sad si kvalifikovan za novokomponovanog drvoseču. Vraćaju se navike iz mladosti. Svaki dan žurka, a pare se štancuju. Digao si sleng iz šume do nivoa nerazumljivosti smrtnicima. Karaš klinke. Šmrčeš. Ludilo.
- Aaaalo, mačak Meklaude, sedi na baba Rajku (rakovicu 65: prim. autora) i sidji mi po pljuge. - Evo odma, čika Labude. ... - Lele, sine, rapsodija bila sinoć, zaprištilo ni da glone ( ?! ). Uleteo sam sa svemirski brod u pratnju. - Ne seri, Labude. - Ćerke mi moje Marije. Zakovao sam se u prikolicu, a mrtvak se trese k'o ferdža uz banderu. Meni nije dobro, ja sam dečko bolestan... Osica sine, osica zuuuuu. - Batali, bre Labude, da me pipaš za uši, koj' ti kurac?! - To nisam ja, to je osica zuuu. :skenjana tužna faca, posle 5 sekundi opet manično srećna: osicaaa zuuuuu! - Beži, bre, u pičku materinu! Odo da oštrim lanac.
Moram to da imam ali neću da platim i biće moje pa makar po cenu zatvora. U toku pregovora o prisvajanju robe poželjni ubeđivači kao što su hladna i vatrena oružja.
- Daj sve 18+ divi-dijove da peljam gada noćima! - Sto iljada! - Ne pitam šta košta! (vadi pištolj)
Ruski specijalci uleću na mesta gde Ameri ne bi smeli ni bespilotnu letelicu da pošalju. Uglavnom su psihopate ili bivši krimosi, a najčešće kombinacija oba. Izraz se koristi kada hoćete da kažete da niste mazohista i da vaš polni organ ne biste gurali u nehumanu sredinu.
-Ajd' da karamo Fatimu ganferku imam soma dinara. -Ma za dvojicu traži soma ipo, a ja nemam ni dinar. A i da imam ne bi', prošli put mi zamalo nije ostao unutra. Suva k'o drenovina i ima kondilome. Nije moj kurac ruski specijalac.
-Brate, juče sam vezao svinju i nagurao joj u čkapi žilete i zapaljenu petardu i nežno uplovio unutra, ako me razumeš. -Sine, taj tvoj kurac može, opušteno, da bude major u SPETSNAZ, još bi Putin treb'o i orden da mu da.
Beskičmenjak, ali ne u kontekstu pizde, već zbog mogućnosti da čovek nema krštenu kost u telu jer su pokreti njegovih udova očigledno u koliziji sa komandama koje zadaje mozak. Ruke i noge krpene lutke prave takve kretnje da zaista izgleda kao da su samo prišivene za telo sa potpunom autonomijom. Kada sedi miran, opasnosti nema, ali zato bavljenje sportskim aktivnostima ili pokušaj ćuskanja prilikom izlaska, sa sobom nose bezbrojne opasnosti kako za krpenu lutku tako i za one koji su sa njim u društvu. Doduše, ne treba ga mešati sa Gumifleksom, jer niti je pokušavao da sebi popuši kurac, niti je uspevao da poštedi sebe modrica i masnica posle padova niz stepenice.
- Dobro bre Marko, gde si do sad? Čekali smo te ispred kluba više od pola sata i na kraju nam dopizdelo, pa smo ušli bez tebe. - Nema veze, nisu me mnogo smarali na ulazu... Čekaj malo, što si pustio Paju da igra? Jesi li normalan? - Ma nisam, eto ga tu... U jebem ti, pa kad se iskrao mamu mu namazanu? - Šta kad se iskrao? Pa odlepi pogled od Neveninih sisa, pa ćeš primetiti. Brate znaš da je Paja krpena lutka, sav je neartikulisan sa rukama i nogama, kao da su mu prišivene za telo. Napraviće neko sranje. - Šta odma' paničiš koji kurac? Igra dečko sa ribom, nikome ne smeta. - Trenutno ne. Ako zakači konobara, biće problema. Još više će problema biti, ako zakači nekog od mrštavaca koji su trenutno oko njega. Dok mi njima objasnimo da je zec zec, odoše muda, a onda ćemo pod borbom morati da se probijamo do izlaza.
Muzička tvorevina sa standardizovanim konceptom. Svako odstupanje od koncepta je "antigeto" i "antigengsta", samim tim i neprihvatljivo.
Muzički produkt odpočinje pojavom čovekolikog bića. To biće je posebno, jer ima sposobnost da usere i najkvalitetniju matricu. Biće poseduje kola, trešu i utoku.
Nakon prvog "bit-bit" ili "klep-klep" zvuka, biće se trudi da što više puta pomene reč "buksna". On je sa ulice. Bio je socijala, ali više nije. Sad je Don, nije više pešadinac. Vozi svoju "mečku" ulicama koje ponovo prati duh devedesetih.
Na njega se lože bičarke. Šta više, kada prolazi ulicom svaka riba vlaži i telo mu traži. On baca rime i ponosi se time, zbog toga njegov tuki sve žele da prime. U životu nije duvao ni gumeni balon, a kamoli travu. Ponovi još par desetina puta da puši buksne, jer se uzentao da smo ga provalili.
Ide do kluba, zovu ga ortaci, svakome od njih on kosku baci. Atmosfera kao i uvek u zenitu, bičarke su tu da drve im kitu. Onda još malo bleji i utokom mlati, da je mnogo zajeban publika da shvati. Napušta klub, ide sledeća scena, najgori kliše, bazen bičarke i pena... Usput naravno, puši buksnu.
Krvav je bio njegov početak, kroz mozak i tuki, prošo mu je metak. Polako ali sigurno na lestvici se peo, pušio je buksne, šmrkao je belo. Spot se polako nastavlja, pomera se kamera, sad je u kadru pička na haubi od Hamera. Fora, ta pička njega voli i kola su njegova, a sve je pozajmio od lokalnog dilera.
Mrzi pandure, sa njima ima problema, ipak, mnogo je opasan sa njim zajebavanja nema. Na ološ i pandure, on puca po kraju, gotivi klince i stariju raju. Na gengsta američki film, spot liči od početka, u stvarnom životu on ipak je tetka. Kasno veče, malog stana otvara vrata, viče: "Mamiceee, jel gotova salata?".
E, da, zaboravih da napomenem. Ribe se inače, lože na likove koji idu ulicom i puše buksnu. Jebe bičarke i puši buksne. Puši buksne. Iz geta je i puši buksne.
Hepiend fore o narkomanu koji je babi saopštio dobru i lošu vijest. Dobra bješe da je ostavio drogu, a babinu salvu oduševljenja prekinuo je lošom - ne zna gdje ju je ostavio. Fraza se koristi za (prethodno normalnu) osobu, ortaka koji iznenađujuće, bez prethodnog upozorenja, iz vedra neba odvaljuje glupost.
- Đe si Mile sto godina, šta se radi? - Evo šćukom izvlačio neku šumu ozgo, no puče mi guma na konju. Zajebano, al' nismo se rastali u suzama, već na autobuskoj. Sad ćuko traži gumu kod vulkanizera, a ja sam helikopter. - Au sretno ti onda bilo, vidim sjetio si se gdje si ostavio drogu...
