Lik u društvu koji je uvek u zapećku. Neprimetan. Rezervista. A onda kad uleti na teren, pocepa sve što može, najebe se keve protivniku i ode da slavi sa ekipom, opet kao drugopozivac i rezerva, iako je inače heroj.
Ovaj bivši igrač Mančester Junajteda se nikada nije naigrao, ali je uvek zabijao golove i još po nešto. Nije overio jedino Fergijevu ženu, pa se spekuliše da li je razlog njegovog odlaska iz Junajteda taj ili to što se valjao sa Ronaldovom verenicom.
Mićko: Eno ga Đole Smit.
Stanko: Što Smit, brate?
Mićko: Ma isti Alan Smit, jeb'o ga otac. Juče gubimo 2:0, on mukica skupljao lopte i trener ga kao ubaci u 85. minutu i budala zvekne tri gola. Pobedimo.
Stanko: Ne seeeri. Au kakav je car.
Mićko: Ma nije to ništa, izašli u grad posle. I tu on, Coa, Đomla, Šomi i ja. Ova trojica manekeni, poznati fudbaleri, voze dobra kola, ni ja ne zaostajem, a Đole em je suv k'o grana, em je ružan i glup, a i nema prebijenu kintu. I mi ti tu celo veče napadamo ribe i pijemo korpe, a njemu burazeru priđu plavuša i crnka i odvedu ga svojim kolima u nepoznatom pravcu. Pogledaj ga samo kako je srećan.
Omega (iliti slovo Š) posla završenog na obostrano zadovoljstvo stranaka učesnica. Obavezna klauzula u epilogu svakog ugovora (usmenog ili pisanog) zaključenog u Srbiji ili srpskoj dijaspori, odmah iznad potpisa.
Ja, Ratomir Šiljković, pri čistoj svesti i zdravoj pameti ovim testamentom izjavljujem da svoju imovinu ostavljam svom sinu Miomiru. Iz te zaostavštine bih izostavio plac od tri duluma u zaseoku Babinos koju ostavljam svojoj snaji Radmili jer mi je menjala pelene dok sam se usirao zbog ove boleštine što me jebe već šest godina. Morao bih da izostavim i plac sa kućom, njih ostavljam kćerki Milevi, pod uslovom da nađe normalnog muža a onog majmuna ostavi, da mi izrodi dva unuka i osigura opstanak plemenite loze Šiljkovića, ova dva sinovljeva govneta ne priznajem za unuke niti za ljude. U slučaju da ona to ne uradi, kuću dajem dobrotvornoj organizaciji. Neću da mi onaj magarac od zeta živi u raskoši koju mojih deset prstiju ni iz čega stvoriše. Budući da mi je pokojna bivša žena, kojoj ću tek da jebem mater kad stignem na onaj svet jer sam saznao da se jebala sa komšijom Radetom, pokoj mu duši, uzela sve kad se razvela, mom sinu ostavljam auto marke Opel, model Kadet koji je havarisao pre sedam godina, ako ga nije prodao u staro gvožđe za ovih šest meseci koliko sam već u staračkom domu u koji me je on i smestio, a ja sam siguran da ga je prodao. Ergo, mom sinu Miomiru ostavljam kurčinu, ionako je ceo život bio pederčina.
Još samo da umrem, pa da popijemo.
Ratomir Šiljković
P.S. Stan u ulici Maršala Tita, koji zaboravih da napomenem gore, ostavljam svom adv
P.P.S. Ubio sam ovo govedo od advokata što htede da me pokrade oca mu jebem kriminalnog. Stan ostavljam sudiji da me ne pošalje na robiju.
Svako je nekad il bio il imao ribočuvara, iako to zvuči malo preterano. Dal je? Jes kurca. Šta je ribočuvar? Ribočuvar je svaka muška osoba sa kojom ženska osoba sa kojom ste vi u nekoj vrsti veze, provodi neverovatno mnogo vremena. Uglavnom, ste ili smo nekada bili samo ribočuvari, pa smo polako vremenom prerasli tu fazu muško-ženskog prijateljstva i postali stariji robočuvari. Početna faza ribočuvarstva je školski drug, najbolji drug, neko sa kim se vaša imovina identifikuje, poverava mu se, pošto je to u sastavu sazrevanja i odrastanja, vode se neki ozbiljni razgovori, osnove ženske i muške psihologije i razmena iskustava o odnosima sa suprotnim polom, izlaženje kada vi niste u stanju da provodite vreme sa njom, jer ste otišli... negde, uglavnom sve se to svodi na njeno jadanje na vaš neadekvatan odnos prema vašoj vezi i neispunjavanje obaveza, tipa držanje za ruke, smakanje i jedenje sladoleda i naravno, njegovo slušanje i krišom gledanje u njene ženske atribute. ,,Ona mi je najbolja drugarica!" čest odgovor ribočuvara školskog uzrasta na ujakovo pitanje: Jel jebeš ti nešto? Ovu tvoju drugaricu Micu npr? Njih najlakše prepoznajemo, uglavnom su to stidljivi, nesigurni dečaci, do petnaest- šesnaest godina, koji su još uvek nevični odnosima sa protivnikom. Oni ne predstavljaju nikakvu opasnost, jer i dalje nemaju muda za sudbonosno pitanje. Kasnije, kako odrastaju, žene sve više bivaju svesne svoje zanimljvie strane( spreda ispod vrata, otpozadi ispod leđa, a pomalo i pamet, ako je imalo imaju, mada im za korišćenje primalnih instinkta u muškarca nije potrebna, to im je nekako urođeno.), i onda počinju da ponekad i provaljuju zadnje namere ribočuvara, pa tu svašta biva, pošto, jebga, pubertet prođe i dođe vreme da se malo eksperimentiše sa svojim telima, što se nadovezuje na najbolji drug odnos, jer opet, poverenje koje je sticano godinama mnogi nemaju volje da prokockaju i izgube jedinu pravu muško žensku vezu, zbog straha da će ga sve žene prozreti, tako da je to eksperimentisanje malo verovatno. ,, Ona mi je kao sestra.Sada ne razmišljam o tome, možda se nekada nešto desi, ali mi isuviše znači." čest odgovor ribočuvara na pitanje užeg kruga drugova: Brate, šta je sa tobom i sa Micom, treseš je ili ne? U ovom odgovoru se prepoznaje želja. E sad, ovoje đene-đene zona, ima ih raznih od isfeminizirano gej, do sportsko-inteligentnih tipova od 16- 18, pa i više godina. Intelektualne sposobnosti variraju, verbalne takođe i iako se seksualna aktivnost povećava, opet se trude da održe stabilnu platonsku vezu, čisto radi finog usavršavanja svojih predatorskih veština, pa se ponekad i desi da nam ga zavuku do balčaka, ako je ženska osoba sa kojom ste u vezi slobodnijih stavova, ili prostorečeno dašna. Verovatnoća da će da se osmele na sudbonosno pitanje je manja od 30 posto. I dalje smo sigurni donekle, mada poveremena intervencija, tipa verbalnih pretnji kroz šalu, nije zanemarljiva. Posle toga već sledi faza kolege-komšije, uglavnom je to opet nadovezivanje na pređašnje dve faze, sa možda malim unapređenjem verbalnih odnosa, pošto je sada sposobnost socijalizacije na maksimalnom nivou, a izbor je veliki. Muškarci uglavnom pate od kompleksa spasioca, i na sve probleme žena u životu gledaju, kao po običaju u? Sise ili dupe naravno. A kao imamo razumevanja za sve njene probleme i iskušenja koje život stavlja, pred nju i trudimo se da budemo puni podrške. ,, Ona mi je dobar prijatelj/kolega/komšinica." najčešći odgovor na ljubomoru žene, iako i one u jednom trenutku moraju da se izjasne o svojim odnosima sa ribočuvarem, tuše! Iako na isto pitanje uskog kruga prijatelja: Dal drmusaš Micu? najčešće odgovara sa ,, PSSST, čuće te ova moja, budalo." Stariji ribočuvari: Uzrast od 20 pa nadalje, kada muškarci i žene najzad shvate da ne znaju šta hoće, e tu mož da se desi svašta, bez zezanja. Postoji mogućnost da je i dalje dašna, postoji mogućnost da se samo želi osetiti poželjno s vremena na vreme i sve ostaje na nivou zajebancije, mada može da se saplete, ako popije, a vi niste u blizini, može da ostane indiferentna, ako vam je rodila dvoje dece, imate dovoljno novca, i generalno rečeno srećni ste, tj. nije sevsna vaših ekstrakorikularnih aktivnosti, npr. nije svesna da tovarite, ženu nekoga od ribočuvarskih tipova kojima je izložena. Tu generalno nema zaštite, jer sposobnost za sudbonosno pitanje dobijaju i one. Šta se dešava, najrealnije protivnapad je najbolja odbrana, bolja i od žabarskog bunkera u muško-ženskim odnosima. Mada uglavnom, i u ovom slučaju dobro je znati da postoji neko ko se interesuje za vašu bolju polovinu, i dokazuje da vredi i da se niste zajebali prilikom izbora. Ponekad može da smeta, ponekad laska, ponekad vam žena dođe napaljena kući i izjebe vam mozak na uši, zato što joj je neko govorio bezobrazluke celi dan, pa se uskopistila i ona, kao u dane kad ste bili mladi, kada niste imali decu i kredite, migrenu i šuljeve. Mogući su različiti vidovi konfrontacija od verbalnih, fizičkih, mešovitih i sudskih sporova.
Naravno postoji i izuzetak u ribočuvarskom poslu, odabrani klub muškaraca, koji ima sve u životu, pamet, izgled, pare, moć, i gomilu mana sem jedne, nemaju ženu. Omraženi sa razlogom, jer nemaju stida, i iako su i oni ribočuvari, nikako da uspeju da je sačuvaju. Sudbonosno pitanje sa njima je apsolutnih sto procenata moguće, i tu nema spasa, sem zamonašenja zenske osobe, mada i one su podložne uticaju. Od njih moće samo bog da nas sačuva. Na pitanja dal oni drmusaju i šta, oni odgovaraju samo blagim osmehom i prostoproširenom rečenicom sledećeg sastava: ,, Ajde, beži u kurac." Džabe se derete, džabe pretite, jer kad odeš na posao, on ponekad obiđe i tvoju ženu.
Ili jednostavno sofke, su bila sportska udruženja za vreme Tita u kojem su članovi imali besplatne treninge, opremu pa čak i pripreme. Danas o tome samo može da se sanja jer je nivo posvećenosti kod današnjih ''klubova'' ravan nuli. Danas je dovoljno iznajmiti salu na 1 sat i tražiti od klinca 3.000 dinara za trening i dati mu loptu da je ganja. Jedino po koji zagriženi klinac eventualno uspe da dođe trudom do Partizana ili Zvezde a posle toga bez dovoljno novca za reklamiranje ne ide nigde.
Putešestvije koje s vremena na vreme preduzimaju naši političari po zemljama u kojima su za nas jedva čuli, prinuđeni da belosvetskim glavonjama ponude još koji felacio zarad viših ciljeva i interesa države. Prijem zavisi od od toga koliko glavonje poznaju geografiju.
SAD: Službenik: Predsedniče Obama, došao je predsednik neke Ser..., Sir..., Sibirije, nešto u vezi neke jednostrano proglašene nezavisnosti. Obama: Sibirije? Oni su se otcepili od Rusije???!!! O, srećnog li dana! Nisam bio ovako srećan još od kada sam dobio Nobelovu nagradu zato što nisam povukao vojsku iz Iraka. Neka uđe! Toma: Gospodine predsedniče... Obama: Sedite, dragi moj, sedite! Nema potrebe za velikim rečima, odmah dobijate 100 milijardi dolara bespovratnog zajma i ogromnu količinu oružja. Toma: Ali ja sam mislio... Obama: Nema šta da se misli, mora da se dela! Idite, idite, čeka vas puno posla! Bog vas blagoslovio! Kina: Službenik: Predsedniče, stigao je neki predsednik Toma. Hu Jintao: To Ma? Da nije sa Tibeta? Službenik: Pa moguće, pominje neku podršku oko neke jednostrano proglašene nezavisnosti. Hu Jintao: Aha!!! Pripremite streljački vod! Uganda: Službenik: Predsedniče, traži vas neki strani državnik. Predsednik: Zar opet? Pa to je četvrti ove nedelje. Službenik: Šta da radimo sa njim? Predsednik: Pa ne znam, 'ajde da vidimo kakav će biti na roštilju.
Ustaneš u 4 ujutru, jer ti je medved srušio kolibu. Boli te tukidid za sve, znaš da kad upališ vatru neće biti komaraca, a i tvoji neće brinuti da te nisu pojeli vukovi kad vide dim, pa će na miru s komšijama da bacaju kamenje s ramena. Baba ti isprži zečetinu što si sam ulovio, uff, kako je tada zečetina dobra bila. Usput te izbičuje, preventivno. Odeš do trgovca i za pet srebrnih dugmića što si zdipio od onog putnika koji je prespavao u selu, kupiš pola kile pečenog kestenja od kojih nenormalno mnogo prdiš. I trgovac te izbičuje, jer si goluba pustio već u radnji. Ako je subota, u 10 sati odeš u centar sela i gledaš kako spaljuju veštice sa okolnih brda. Ručaš šta ukradeš, jer ti je muka zečetine, a ćale otišao da ratuje pod vođstvom župana Vukana, pa nema ko nešto da ulovi. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, keva te izbičuje, jer si komšijinom malom odsekao prst kad je hteo i on da proba jednu koju si već ubrao. Dođe i komšija kod keve, jer ti ćale nije tu, pa te i on izbičuje kad vidi trešnje. Ako ipak nisi krao, keva će da ugreje ceo bokal vode, umesto pola, da možeš da opereš dupe, proviriš kroz prozor, vidiš dlakavu Zoricu kako se pored sveće svlači pred spavanje i srećan legneš i utoneš u san.
Jebao vas Papa Urban Drugi i Krstaški rat, hoću svoje detinjstvo nazad!
Podjebavanje nekoga na verbalnom nivou. Konfuzija. Krajnji argument. Uradiš neku "opaku" stvar, misliš da si faca i očekuješ da taj uradi to isto. Ali tek za koji dan. Jer to je komplikovano kao rešavanje Gordijevog čvora. Jednom rukom.
Zanimljiva stvar je ta, što bi u 90% slučajeva, "uvređeni" neprekidno pokušavao da ponovi datu paradigmu. Naravno, bezuspešno. Ali, kad posle nekoliko dana višečasovnog mučenja konačno uspe, onda je zadovoljan kao Obama nakon još jednog pasulja prebranca.
Na fudbalu: - Gledaj sad šta ću da uradim! - Uaaau! - Kad uradiš ovo, javi mi se! ****** - Konačno znam da radim mun volk. Kad ga naučiš javi mi se! - Šta, to je lako! :radi ga bez greške: - Ne seeri! A ja vežbao dve godine!
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
