Retrogradno evolurala od nekadašnjih elitnih jedinica Lava Trockog do današnjih domaćih izdajnika. Doduše bilo je i međufaza kao ona u Španiji kada je neki general rekao da će on lično voditi četiri kolone a da mu se peta zagubila negde kod Madrida i da će ta peta tamo čekati ... ali u zasedi.
Kod nas je bilo... pa u našem stilu?
Jebi ga, taj baja koji je bio zadužen za kolone nije imao Excel inače ko zna koliko kolona bi napravio. Ovako u tefter mu stale samo pet, pa je lepo razvrstao po kolonama sve one likove koje zna i koje ne zna. U prvu kolonu je smestio vođe i ta prva kolona je bila svetinja, tu nema diranja. U drugu dragu mu familiju, u treću prijatelje (ali one prave), u četvrtu pale drugove (eto, da se i oni pomenu negde), a u petu sve ostale.
Iako po propozicijama preskakanje iz kolone u kolonu nije bilo dozvoljeno niti moguće, dešavalo se da se neko iz neke naprednije kolone preko noći (ali naročito preko noći) nađe u ovoj najnazadnijoj, takozvanoj intelektualnoj petoj koloni.
Elem, ta najnabudženija imenima peta kolona nije imala ime, a sve te ljude su ipak morali da proglase da su nešto jer ovako nisu bili ništa, nisu bili vođe, rođaci niti prijatelji, a ni pali drugovi. Na kraju je pronađeno jednostavno i logično rešenje: imenovaše ih petokolonašima. Još samo neka funkcija da se dodeli petoj koloni i stvar rešena. E tu se debelo zapelo ali je to zapinjanje ipak rešilo problem. Nema funkcije za petokolonaše!, beskorisni šljam, trutovi, čitači i pisači knjiga, anglofili, germanofili, čovekoljpci, vernici, filozofi, maštari, sanjari ..... ma oni su sve samo ne neko iz prve četiri kolone. Jednostavno VIŠAK i balast.
Da, tako je bilo u vreme pre Excela, bio je samo baja sa tefterom, a u tefteru 5 kolona. Petokolonaši.
A u kojoj si ti koloni?
Wh!te
Valjda prethodnica nekakvog seljačkog muzeja moderne umetnosti. Gostinska soba je nasleđe naših starih i “institucija” između svakodnevne funkcionalnosti i hrama. Predmeti u ovoj sobi su imali auru muzejskih eksponata a jednog dana je i sam vlasnik gostinske sobe postajao privremeni deo ove muzejske postavke.
U gostinskoj sobi su se nalazile sasvim obične, svakodnevne stvari, ali oslobođene svake funkcije, a samim tim zaštićene od upotrebe i habanja. Jednostavno, bile su samo za gledanje. U ovu sobu se ulazilo teško, gotovo nikako. Otvarala se vrlo retko, za goste, praznike, i u veselim i manje veselim situacijama. Pretpostavljam da je zbog toga uvek mirisala neobično i potpuno drugačije od ostatka kuće.
Jedna od retkih prilika kada sam mogao da prodrem u kućni hram je dan kada je, u skladu sa lokalnim običajima, kovčeg sa telom mog voljenog dede bio izložen u gostinskoj sobi. Iako tužan do bola imao sam priliku da nežno dotaknem sve one stvari koje sam samo na trenutak viđao kada je baka otvarala ili zatvarala vrata gostinske sobe. I baš tada sam shvatio da je i deda dospeo u gostinsku sobu onda kada je postao “nefunkcionalan” i kada je “služio” samo za gledanje baš kao i sve ostale stvari u gostinskoj sobi.
U ovoj izvikanoj tvrdnji je sadržano 50% našeg ukupnog znanja o vremenu.
Oko 49% znanja o vremenu je tvrdnja da je to naštrikana nit po kojoj putujemo kroz prostor i “na kojoj” bivstvujemo. Paradoksalno je to što štrikaća time machine istovremeno i štrika i rasparava svoje tkanje, pa je rasparani deo tkanja PROŠLOST a ono što će se tek naštrikati BUDUĆNOST. U svakom slučaju ni jedno ni drugo ne postoji. Budućnost, jasno vam je, ne postoji zato što još nije stigla na red da bude naštrikana, a prošlost ne postoji zato što je to bivša, raštrikana sadašnjost. Postoji samo tanka nit sadašnjeg vremena koja nas sve skupa gura i provlači kroz cevi prostora kao meso u mašini za mlevenje. Teško je shvatljivo, ali bez te vremenske niti na kojoj svi balansiramo bez šanse da se strmeknemo u prošlost ili budućnost ne bi postojao ni prostor. Zastrašujuće deluje pomisao da bi i najmanji kvar na štrikaćoj time muchine doveo do kolapsa svega i svačega u nešto što ni sami ne znamo šta je. Možda singularitet, ali samo možda.
Preostalih 1% našeg znanja o vremenu se svodi na sposobnost da izračunamo kada će naš voz stići iz tačke A u tačku B, ako je rastojanje izmedju tačaka C, a brzina voza V.
Sve u svemu ne znamo puno o vremenu, a živimo "u njemu".
Relativnost vremena se može potvrditi pomoću obične rastegljive pantljike i, verovali ili ne, najobičnijeg mrava.
Pantljika je u nerastegljivom stanju dugačka 20 cm.
Pustite mrava da pravolinijskom putanjom predje duž pantljike i merite vreme.
Tako je, mrav je dužinu pantljike prešao za t sekundi i kretao se brzinom V mm/s.
Upotrebite silu i rastegnite pantljiku na 40 cm i ponovite eksperiment sa mravom. Tako je, mrav je tu istu ali sada rastegnutu pantljiku prešao za 2t sekundi brzinom od V mm/s.
Sila kojom ste rastegli pantljiku i otežali mravlji život u vremensko-prostornom smislu se može poistovetiti sa gravitacijom koja rasteže ili vreme ili prostor ili i jedno i drugo. Tako možete u nedogled da rastežete i popuštate pantljiku i da zajebavate nesrećnog mrava dok i on sam ne shavti da su i prostor i vreme relativni i da zavise od vaše upotrebljene sile.
Mi još uvek ne znamo da li gravitacija rasteže vreme ili prostor (pantljiku), ali svejedno, što je sila (gravitacija) veća pantljika je rastegnutija i dauža pa je i putovanje duže.
Sila rastezanja pantljike (gravitacija) relativizuje prostor/vreme.
Prosto ko’ pasulj. Sada vam više nisu potrebni ni pantljika ni mrav.
A možda se sve ovo dogodilo u nekom drugom vremenu.
Da je Dante kojim slučajem rođen sedam vekova kasnije, njegov Pakao bi imao deset krugova, a taj deseti krug bi bila čitaonica na Pravnom. Atmosfera je teško opisiva. Do početka proleća i đene-đene, a sa prvim udarima toplote, donja ivica dekoltiranih majica i bluza pripadnica ženskog pola teži da dostigne gornju ivicu mini sukanja, a to radi i donja ivica istih tih sukanja, i tako se stapaju u jednu linije negde na sredini tela. Sve u svemu, pola riba je golo a pola neobučeno. Buka je na nivou buke u pogonima Ju Es Stila, što je uz prethodnu stavku o golopičastim pripadnicama ženskog pola fenomenalna atmosfera za učenje svakom studentu nekog tehničkog fakulteta, kome se smučilo da gleda najbolju ribu na svom faksu - domara Stevu. Pakao je uvek bio gotivniji od Raja.
U čitaonicu ulazi TNT u obliku žene. Nosi Ustavno pravo sa samolepljivim medvedićima na koricama i 8 flomastera u raznim bojama. Istovara karton guarane i četiri milki veja na sto. Uči 3 i po minuta, zatim uzima Guči torbu sa cirkonima i izlazi napolje, jebozovno mešajući kukovima.
Zagoreli ETF-ovac, sav u goloj vodi: Izvini, ej, kolega, ko je ova bomba?
Pravnik, iskolačenih očiju od bubanja neke suve materije: Če da vidim u Ze Ka Pe-u....koji član reče?
Etf-ovac: ??? Ama, koji Ze Ka Pe, za onu ribu te pitam što sad prođe?
Pravnik: Ribu? Šta ribu??? Ijaoooooooo, 12 sati...Oliver Antić drži predavanje u Petici, aaaaaaaaaaaa, Kosovo je Srbijaaaaaaaaa ( trk napolje )
Etf-ovac: I posle kažu mi ludaci ( trza glavom u levu stranu )
U pozadini student medicine pokušava da izvrši harakiri grafitnom HB olovkom, jer mu Patologija tog dana nikako ne ide.
Gandalf programiranja!!! U studenata poznat i kao Klaslo.
Klaslo je dobio nadimak od milja, jer se u objektno orijentisanom programiranju barata klasama, pa je nekao bilo prirodno KLASLO.
Bus kontrolori u civilu.
A: Matori jesi otkucao kartu, onaj debeli mi deluje kao anderkaver.
B: Ma gde, sad moraju svi da nose prsluke, nema više spavača šta ti je.
C: Ajde momci karte na pregled.
A: Jesam ti rekao, jesam rekao...
B: Pičko rekao si za onog debelog, a ovaj je sve vreme iza nas.
C: E momci drkam vas, nije kontrola, slušam šta kenjate, moradoh da vas iscimam.
A: Jedi govna.
B: Puši kurac...
Titula.
Njegova porodica nema blage predstave o tome šta on radi na poslu.
Peče rakiju u kazanu sa Omronovim procesorom.
Zna razliku izmedju Alt i AltGr na tastaturi.
Uporno lobira da Google uvede Karnoove mape.
Ima tri mobilna telefona od kojih bar jedan podržava dve sim kartice.
Odlično poznaje gramatiku, istoriju, politiku. Za sve ima i odgovarajući link.
Ako ga vidite da trči, trčite za njim i spasite živu glavu, negde nešto gori.
Može biti pozitivno i negativno naelektrisan
.
U vreme Božića, prvi primećuje pregorele sijalice.
Peče prase na ražnju koji je pogonjen električnim motorom.
Prodavci bele tehnike ne umeju da odgovore na njegova pitanja.
Mora da bude rodjen i da se razvija ispravnim putem da bi ga etiketirali titulom.
Rodjen je pametan.
Kad je odrastao, svi su ga žalili.
Razvio se u najčasnijeg čoveka...
...a odmah potom i u tipičnog Srbina.
Rodjen pametan.
Mama pokazuje petogodišnjeg Joleta kumi.
- Jole, koliko je 12 puta 45 ?
- 540 !
Kuma: - Kako je mali pametan, sve zna !
Razvio se u jedinku koju svi žale i za koga svi znaju da je u takvim govnima, ali ne znaju kako da mu pomognu. Od kako je položio prijemni, stalno ga pitaju:
- Šta studiraš?
- Elektrotehniku.
- Al si ti najebo. Pa, kako si se zajebo tako ?!
- Jbg...
Kad je diplomirao, pretvorio se u najčasnijeg čoveka u zemlji.
- Šta si po struci?
- Elektro inženjer, jakostrujaš.
- SVAKA ČAST !!
Kad je počeo da radi, pretvorio se u velikog Srbina. Sam protiv svih, Stalno ga MINIRAJU neki iskompleksirani pajseri koji ne mogu da skapiraju da, ma koliko se trudili, nikada neće moći da zamene pravog elektro inženjera. Čekaju ga na svakom ćošku sa novim podmetačinama, BOMBARDUJU glupim pitanjima, ali on i dalje drži nos gore. Ima napismeno da je nebeski. Potpisao dekan ETF Beograd, LIČNO !
Mesto u koje žensko biće ulazi isključivo službeno.
Objekti u kojima nivo testosterona dominira nad svim ostalim nivoima.
Igraonica, kladža, pa i neka birtija u kraju za koju samo drugari znaju. To su ta mesta.
Odatle se ne izlazi ni u ludilu. Osim ako je zabranjeno buksnanje unutra. Onda mora da se izboksuje sklanjanje zabrane pa može i da se vari unutra.
Sediš, igraš, pušiš, kockaš, radiš šta god radiš ali ne izlaziš.
Tako i ostatak ekipe. I tako napunite prostoriju odvratnim smradovima čija simbioza vašu prostoriju pretvara u - buvaru.
-Brate, dođi do buvare, Mare tri dana igra Dotu bez prestanka.
Umire večeras u najavi kao onaj batica što je overio od kantera.
_______________________________________________________________
-Dođi do buvare, slavim osamn'esti večeras. Biće dve ribe.
Skup načela kojima se neka osoba ili institucija vodi u poslovanju sa svojim strankama.
A: Jao, idiote, pa ne po kosi!
B: E jebi ga sad, politika kuće.
Ima na čemu, al' da se ne proseravamo.
Ah, trojka, želja i nedosanjan san svakog pravog jebača. Kada mačo baja samo pomisli kako se na njegovom krevetu valjaju dve slatke cice i kako jedna drugu ne mogu da zadovolje, onda on upadne i pokaže im kako da se palamar stoprocentno iskoristi.
Naravno, sve gore napisano je samo deo maštarije dok lik masturbira. Kada Sperminator ima devojku, malo malo pa dobije želju da u igri za dvoje doda i treću stranu, i da na taj način da zapršku glavnom jelu.
Kada posle mnogo alkohola kojim svoju mnogo lepšu i zgodniju polovinu Dr Hellfuck nalije, i kada na u tri u opštini overene kopije izjave od svoje najdraže dobije saglasnost za taj poduhvat, sreći kraja nema. Naravno, da toliku slobodu svojoj amazonskoj mačkici da ona izabere trećeg učesnika.
Atmosfera u stanu na nivou, sexy igračkice i ostala pomagala su tu, alkohola ima dosta, on u svojim omiljenim boksericama sa plavim mecom dobrićem. Ona u naznačeno vreme dolazi i uvodi svog komšiju sa sprata iznad, na koga se ložila kada je bila sedmi razred osnovne.
Za raziku od svojih, 10 godina što mlađih, što starijih kolega koji su umišljeni frajeri otromboljenih trbušnjaka i podlaktica u jeftinim kopijama Jugo boss odela koje oblače dok na splavove izvode najjeftinije plaćene fufice Beogradskih bordela, ovaj momak srednjih godina uspešno nosi svoj nadimak i važi za jednog od glavnih šmekera na folk estradi. Ne posluje sa GRANDioznim izdavačkim kućama i njihovim miševima, vozi isključivo prefinjene automobile (ne mečku k'o svaki ganci), u spotovima koristi isključivo kulturne ribe. Ovaj momak se ne može naći u tabloidima od 49 dinara. Jednom rečju Baja.
