Prijava
   

Narodne izreke

Rečenice bez ikakvog smisla i prave istine, izgovaraju ih prazni i glupi ljudi.

ĐURO NA ŠALTERU:

Đuro: Dobro jutro, evo ja poranio malo...
Službenica: Poranio, zoru prevario!
Đuro: Dobro.Ja sam hteo da izvadim rodni list, ako može.
Službnica: Naše gore list!
Đuro: Ovaj... Da, ako može, treba mi za školarinu.
Službenica: Školarina đavolova trošarina.
Đuro: Pa, je l može?
Službenica: Sve se može kad se hoće!
Đuro: Dobro, daj!
Službenica: Ko žurio, vrat slomio.
Đuro: UMRI KRAVO!
Službenica: Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada...

(nastavlja se...)

   

Gillette Fusion Power - "OO" edicija za brijanje testisa

Dozlogrdilo vam je brijanje vaših testisa neadekvatnim brijačima? Ne možete više da izdržite sakaćenje kurca raznoraznim jednokratnim žiletima, koji posle dve upotrebe nisu ni za kurac, a kamoli za kurac? Dosta vam je i nedoumice rano ujutru pred jutarnje brijanje lica, oko toga da li ste ovim žiletom strugali kitu sinoć i da li ste nakon toga promenili patronu? Gillette ima rešenje za vas. Najnovija i jedinstvena "Dabl ou" edicija za brijanje testisa.

Šest sečiva od najfinijeg čelika kliziće pronstranstvima vašeg pubične regije, ostavljajući za sobom glatkoću poput dupeta maloletnice, a najfinije mazivo iznad sečiva zaštitiće vas od neželjenih iritacija i bola u kurcu. Posebna ručka u obliku krivog penisa - Krivi stojko™, pomoćiće vam da dohvatite i najzaturenije delove vašeg ponosa. Bez gledanja!

Kupite i naše proizvode Gillette OO gel i OO after šejv, kao jedinstveni paket, nakon čije upotrebe sa ponosom možete jebati kao nikada do sad.

Tajger Vuds - Gillette OO donosi takvu udobnost i glatkoću, ali i adekvatnu zaštitu, da se polno prenosive bolesti eventualne švalerke nikako ne mogu navatati na vašu kurčinu.

Rodžer Federer - Pošto sam nesposoban za bilo šta, osim za tenis, Mirka mi brije jaja novim Gillette OO. Moja jaja su u njenim rukama, a nikada se nisam osećao sigurnije.

Tijeri Anri - Pored brijanja palamarčine, mi fudbaleri moramo imati uredno obrijanog buljsona. Nova zakrivljena ručka vam omogućava da do rča baršunastog bez problema i dosegnete. Preporučujem novi Gillette OO i vama.

   

Klabana

Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.

Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.

Ali kurac.

Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.

Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti.
NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!

- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam?
- Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"!
- UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!

   

Razmišljanja tokom učenja

Razmišljanja koja su vezana sa svim i svačim, sem sa onim što učiš.

''Deliktna sposobnost fizičkog lica je sosobnost da lično i sopstvenom imovinom odgovara za prouzrokovanu štetu.'' Hmmm, kad smo već kod štete, baš me interesuje koliko Miki ima da plati za popravku auta, sve je polupao na njemu. Al kad je mamjmun, pa se svaki put napije ko pička. Uuuuh, pička, njam njam. Ja i desetak crnkinja, joj majko, al bi bilo penetracije, do svitanja. Kud pomislih na svitanje, sutra moram u pola 7 da ustanem, jbmt komšiju dosadnog, i mene glupog-Hoću komšija, pomoću ti sutra šta god ti treba. Što nije rekao da moram da ustajem sa petlovima, kurac bi mu moj pomogao. Petao...Pile....Jooooj, kako bi sad dobro došlo jedno pečeno pile i krompirići, uuuuuh! Doduše, pojeo bih ja i pljeskavicu kod one sisate Jelene, jes' da nije neka, al se isplati platit osrednju pljeskavicu da vidiš vrhunsku sisu. A kolka je sinoć Zoka ispao sisa, znači, svi za stolom su obrnuli barem po 2-3 ture, jedino on nije, a nije da nema para. U jbmt, kad se sjetim koliko sam ja sinoć potrošio, dodje mi da se ubijem. A i bolje da se ubijem, nego da učim za ove ispite. U JBMT, ISPIT-''Deliktna sposobnost fizičkog lica je sosobnost da lično i sopstvenom imovinom odgovara za prouzrokovanu štetu.''

   

Hipersenzitivnost Sergeja Ćetkovića

Osećaj promene u nečijem emotivnom statusu koji retko ko poseduje, a izabrani koje, po njihovim rečima, Bog obdari ovim darom, postanu čuveni pevači balada u Srbiji.

Najsvežiji primer posedovanja hipersenzitivnosti je Sergej Ćetković, grdosija od dva metra, čije meko srce i topli osmeh, topi pred sobom sve hladne barijere i ruši mit o Balkancima kao tvrdom i zatucanom narodu bez osećanja, jer on oseća. On se saživljava sa svima koji pate. On vodi ljubav sa svojom publikom na duhovnom nivou.

Osećaj hipersenzitivnosti je jednom opisao kao neki dubok bol koji oseti u duši, u momentu kada neko pati i kada je ostavljen, kao i neko čudno treperenje vazduha oko njega, nakon čega odmah uzima papir i olovku, a ruka sama počinje da stvara srceparajuće reči, dok njegove suze natapaju papir po kom piše kitinjastim pisanim slovima, čineći da ta pesma dobije novu dimenziju osećajnosti koju njegova publika toliko voli kod njega.

Međutim bol u duši nikada ne može da umine samo posle pisanja pesme, pa čim uspe da zaustavi suze, odmah počinje da pravi sendviče koje nosi napuštenoj deci, hraneći ih svojom rukom, a nakon toga na ulici nalazi malog psa lutalicu i odvodi ga kući, gde ga nahrani, okupa, pa zatim celu noć drži u krilu i mazi. Tek nakon toga bol umine i može da se ode u studio na snimanje te pesme.

Naravno, ja ga smatram ozbiljnom pederčinom i njegova hipersenzitivnost mi opasno ide na nerve, jer iako uspem uvek jako brzo da prebacim kanal kada naletim na njegov spot, dovoljan je sekund samo da ga vidim i da poželim da mu opalim šamarčinu preko onog njegovog plačipičkastog smeškića, pa da stvarno ima razloga da plače.

Novinarka Lajfa: Vaša nova pesma Srce mi tuguje odmah je po premijernom emitovanju zauzela prvo mesto na svim top listama. Kako uspevate uvek da iznova i iznova oduševite publiku i napravite tako divnu, uzvišenu pesmu?
Sergej Ćetković: Izvinite zbog ovog uzdaha, ali ovako lep dan uvek izmami najlepše u meni i svima oko mene i onda moram da zastanem sa mislima sekund, da pogledam u cveće i ptice, kako bi uspostavio balans i nastavio da pričam sa vama.
Novinarka Lajfa: Samo polako. Poznato nam je koliko ste osećajni.
Sergej Ćetković: Hvala. Pa kako da vam kažem....čekajte. Stanite. Bol. Bol u duši. Neko negde pati. Neko tuguje. Vazduh treperi. O Bože. O Bože koliko je samo boli. Nemam papir i olovku. Moram da pobedim bol. Molim vas, dajte mi vašu ruku da je milujem. Moramo do pekare da kupimo hleb i nahranimo golubove. Moramo do Tiršove takođe. Odmah. Pomozite. Koliko samo želim ovog trenutka da usvojim neko gladno dete....
Novinarka Lajfa: Evo vam papir i olovka. Zašto plačete Sergej?
Sergej Ćetković: Dajte mi...šmrc....samo da počnem pesmu....Ti si bila jedina, u srcu mome, u duši mojoj. Ti si bila meni sve, a sad te nema, svako jutro, Bogu se molim...da, da, da. Malo je bolje. Smirujem se....uf....ovo je bio težak raskid negde. Mora da je đubre prevarilo. Slomio joj je srce.
Novinarka Lajfa: Bože. Koliko snažno osećate emocije. Nije me sramota da priznam da sam pustila mali piš u gaćice sada.
Sergej Ćetković: Onda ću ovu pesmu koju sam sada počeo da pišem, posvetiti vama. Već vidim spot. Crno-beli. Ja trčim po poljani, na poljani je simfonijski orkestar. Melodija je tužna. Devojka plače. Ja prilazim. Milujem je. Moram odmah do studija. Doviđenja.

Definicija je napisana za Mizantrophy

   

Komesar za proširenje

Uloga u kojoj se nalazi lik prilikom intimnog odnosa sa nevinom devojkom.

   

Slađa

Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

   

Karta do Banjaluke

Pajdo. Kad narkomančinama zafali keša, često startuju ljude po ulici pričama da im fali stotinak dinara da kupe kartu za prevoz i vrate se kući u Banjaluku. Nemam pojma, valjda misle da se svima po Beogradu srce slama kad čuju za Republiku Srpsku.

-Izvini, bato, imaš sto dinara? Treba mi za kartu do Banjaluke.
-A što ti nosiš perjanu jaknu usred leta?

   

"Pusim travu i mnogo sam zajeban" tip ljudi

Najkulji ljudi su oni koji puse travu tako da SVI cuju da oni rade tu bezobraznu nelegalnu radnju, jer su mnogo kul. Ovim stavom nam stavljaju da su okorele narkomancine, batice, ono, non-stop su uduvani, na ulici, u busu, u troli, u tramvaju, u taksiju, u wc-u, dok spavaju, znas kakve su tripove imali, brutalno!
Istina: ljudi koji u zivotu nista ne rade, pa su resili da krenu da vare i tako dostignu svoj vrhunac, a onda ce svima da prepricavaju svoje tripove i da se hvale time.
Inace, vrlo je verovatno da nikada nisu imali zivot, pa im je nekada doslo iz dupeta u glavu i onda su se "totalno izbahatili".
Ukoliko su na nekom sajtu, na slici ce obicno biti neka buksna, ili oni sa rizlama, odvaljeni kao dupeta!

Sretnete druga iz srednje, posle hiljadu godina, ne znate nista o njemu.

Vi:" Eeeej, pa gde si ti, sta radis, gde zivis sada...?"
On:"E'o, brate, ne da sam se uduv'o, kao zmaj, i sad idem ortaka da probam neku njegovu, kaze da je do jaaaja, matori. Pa cemo onda veceras do grada da izblejimo i da srolamo koji.."
Vi:" (Ooooookej, wtf?!) Ako, care, ako, samo ti duvaj..."
On:"Naravno, matoriiiii!"
...

   

Kasni mi

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

   

Bonton (Pravila lepog ponašanja i posledice)

Knjiga u kojoj se objašnjava kako da se lepo ponašaš, a u kojoj se nudi hiljadu opcija kako da ispadneš smešan, ili da misle da nemaš muda, ili da deluješ kao manijak ili čudak.

Bacimo pogled na nekolicinu pravila:

PRAVILO: Osoba niža po položaju se ne obraća osobi višoj po položaju dok joj se ova ne obrati.
POSLEDICA: Vraćamo se u period klasnog raslojavanja. Ako si kmet, ima da ćutiš i trpiš i nikom da se ne obraćaš.
____________________

PRAVILO: Razgovor sa muškarcem obavezno započinje žena. U prisustvu žene je poželjno smeškati se i gledati u oči.
POSLEDICA: Stojiš pored žene, ćutiš, gledaš je u oči i keziš se kao manijak, a ona se usrala, gleda kako da pobegne od tebe, misli da ćeš da je siluješ.
____________________

PRAVILO: Ako je stepenište široko, muškarac ide ispred žene niz stepenice, a uporedo uz stepenice. Ako je stepeniše usko, prednost treba dati ženama.
POSLEDICA: Penjete se uz usko stepenište, a ti pustiš komšiku da ide ispred, pa ona pomisli: ''Garant hoće pod suknju da mi gvirne. Manijak!''
____________________

PRAVILO: Ako pri ulasku u lift primetite još nekoga u hodniku, treba zadržati vrata i ponuditi im da uđu u lift.
POSLEDICA:
- Gospođice, ulazite u lift?
- Ne, hvala! (U sebi misli: Bože, hoće čovek da me u liftu napastvuje!)
____________________

PRAVILO: Prilikom vožnje liftom, treba stajati licem okrenut ka drugoj osobi.
POSLEDICA: Ona stoji i gleda se u ogledalu, a ti stao iza nje, isto se gledaš u ogledalu. Ona misli: ''Šta hoće ovaj ludak i što mi diše zavrat?''
____________________

PRAVILO: Muškarac je taj koji treba da zove konobara, ali nikako mahanjem ili dozivanjem, već očima.
POSLEDICA: Ti kolutaš očima pola sata i bečiš se konobaru, a on te ne konstatuje, pošto gleda u sise onoj ribi što sedi pored šanka.
____________________

PRAVILO: Pri dolasku na posao se obavezno pozdravljamo sa ostalima. Tokom razgovora sa kolegom se možemo interesovati za njegovu porodicu i ljubazno postaviti pitanje.
POSLEDICA:
- Kolega, šta Vam radi žena?
- Šta te boli kurac šta mi radi žena?
____________________

PRAVILO: Čak i kada smo ubeđeni da naš sagovornik ne govori istinu, nikada mu ne treba reći ''Lažeš!'', već prećutati ili eventualno reći ''Možda se varaš''.
POSLEDICA:
- Jebote, opalio sam sinoć onu komšiku. Kako je dobra jebaljka, ne bi mi verovao. Triput smo se kresnuli!
- Možda se varaš.
- Ti mene zajebavaš?

   

Džentlmenski priručnik

Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.

Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.

Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.

Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.

Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.

I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.

Toliko.

   

Sinan Sakić

Čovek koji je zaveo Boga.

Bože, ti mene zoveš na piće...

   

Strajizam

Način izražavanja, humora i pisanja koji se bazira na igri reči. I preterivanje u tome. Ime dobilo po poznatom autoru sa Vukajlije koji je popularnost stekao na taj način. Strajizam i govnosansa.

- 'Ej polako, pa boli me to! Nemoj da ti ukinem seks narednih deset dana.
- Pa maco, što si ljutičnica?
- Šta sam?
- Pa ljutičnica- devojka koja se na ljuti kad prejako staviš u nju, utakneš.
- Raskinuli smo.

- 'Ej moram da kupim nešto za apsolventsko veče, u frci sam, pao mi FRAK na oči.. kapiraš. Treba mi nešto svečano, kao frak, i u frenziju sam jer nemam šta da obučem pa mi palo na oči, kao mrak. Kapiraš?
- Ugini.

- 'Ajde sine, valja nam sređivat' onu donju livadu.
- A ne mogu ćale, ja sam lak za kosu!
- Kakav lak, pa to ono što Milica stavlja?
- Ne... nego lak sam, za kosidbu... lak. Ne mogu taj alat da držim. Ono... BA DUM- TSS.
- A jesi drogoš, jebote crvčak...

- Ej, odoh do Lemija da kupim neki sok...
- Ej, nemoj, nešto je utanjio sa prometom, pa mu nisu sve BOZE na broju.
- Kakve bre boze, hteo sam koka-kolu da kupim, jeb'o sliku svoju.

   

Svemogući Dino

U pitanju je Dino Merlin,koji naime sudeći po njegovim stihovima može biti sve što poželi!

"Neka se vrata preteško otvore" (Dino vratar)

"Ne,nisam ti rekao da je ovo moje mirno more nekad bilo nemirno " (Dino mornar)

"Ljubav nije paradajiz,mahni mi bar suzom iz tramvaja" (Dino pješak)

"Da bi se ponovo rodio prvo moram umrijeti " (Dino hinduista)

"Kažu,život nije lak i moraš biti jak da prebolis sve mane.." (Dino egzistencijalist)

"Led nije led kad ga vatra ne kvari" (Dino fizičar)

"Laku noć moja mala barbiko" (Dino Ken)

"Šta ti značim ja,ni rodbina ni sudbina " (Dino neznanac)

"Ti dovoljno mlada ja dovoljno lud" (Dino pedofil)

"Mogao sam ja imati kog sam htio ali nisam " ( Dino šmeker)

"Mujo i dalje ima svoju Fatu" (Dino romantičar)

"Neko ima penziju a neko bogami i platu " ( Dino duhovit)

"Pala magla na pola Sarajeva " ( Dino meteorolog)

"Kada gvožđe postaje grožđe?" ( Dino ipak priznaje da ne zna odgovore na sva pitanja)

   

Učešće

Deo kredita koji se plaća odmah.

Lep gest devojke koja neće odmah da da, ali neće ni da izgubi šansu za kurčevinom koja joj je na dohvat ruke. Bukvalno! Zato baci jedan henddžab ili blajv kao učešće. Kao dokaz likvidnosti vlastite čke.

Da junoša bude svestan da će jebati, ali ne odmah. Nego čim prođe prokleti grejs period.

-Jesi umakao u bankarku?
-Nisam, ali oću ovih dana. Dala mi je učešće, obljubila ga je kao Novak Đoković salataru. Tražila da je slikam pored njega za uspomenu, ali ćku ne da pa makar.
-Neka, neka. Čim je ona colnula učešće, misli i kredit otplatiti.

   

Neprskana estetika

Balkanski endem. Pojam koji se opire svakom definisanju.

To je kad staviš goblen sa zarozanim detetom na španski zid, deset santima od lamperije.
To je kad staviš milje na svaki stočić, stolicu, preko televizora i uopšte, na sve što ima pogodnu horizontalnu površinu.
To je kad na televizor staviš uspomenu iz Jošaničke Banje, blagoslov vladike Nikolaja i plastičnu gondolu iz Trsta.
To je kad u regalu izložiš celu proizvodnu liniju "Kristala" - Zaječar, gostinske šoljice "od akropolja", Novi zavet, "Čujte, Srbi!" i knjige iz "Novosti".
To je kad nosiš "rebak" majicu, upasanu u farmerice sa kaišem zategnutim oko rebara.
To je kad znaš da je "italijanka" frizura koja ne izlazi iz mode.
To je kad voziš "golf 2" kao momak.
To je kad na njega staviš nalepnicu u obliku mrlje.
To je kad su ti Lidija Vukićević i Snežana Savić vrhunske pičke.
To je kad na devojci ne primećuješ adolescentske brkove.
To je kad ne primećuješ da ti devojka liči na Leonida Brežnjeva.
To je kad joj fali gornja leva jedinica.
To je kad je oženiš u mesnoj kancelariji, pa proslavite pod šatrom.
To je kad je u šatri iznad mladenaca toalet-papirom na tepihu ispisano: "SREĆNI MLADENCI".
To je kad sa šatre vise baloni i papirni ukrasi.
To je kad prodaš golfa i kupiš pasata lubeničara, audi jaje, opel kadet ili ford eskort jer si ženjen čovek.
To je kad sa ženom gledaš "Kursadžije" ili "Seljake" i kidaš se od smeha.
To je kad citiraš Krstića&sina, Topaloviće ili Radašina.
To je kad piješ pivo ispred prodavnice.
To je kad su ti sise prodavačice koje su se otegle do poda izuzetno uzbudljive.
To je kad te pale debele devojke.
To je kad se nalaktiš na šipku pored ortaka - majstora u autobusu, sve značajno šmekajući snaše.
To je kad svastiki pri pozdravu šeretski gurneš srednjak u šaku.
To je kad ti dođu kum i kuma "zdecama".
To je kad kukate na političku situaciju uz rakiju.
To je kad zaključite da "opljačkaše ovaj narod", da "nema narod para" i "da 'oće da se vrati socijalizam".
To je kad ustanovite da taj Zapad nema tog druženja i te zajebancije, živiš, radiš, a i samo radiš.
To je kad zaključite da nema bolje od Srbije.

   

srpski fudbalski alibi

Javna je tajna da postoji knjiga sa takvim nazivom u izdanju fudbalskog saveza Srbije. Naime u njoj se nalaze uputstva fudbalerima, trenerima i ostalim fudbalskim radnicima za davanje izjava pred naredni meč (nebitno je ko je protivnik i kakvo je stanje u Vašoj ekipi). Čine je vrlo sofisticirana uputstva kako da svoju ekipu predstavite kao autsajdera u sledećem meču i unapred opravdate moguć poraz, iako igrate protiv turkmenistanskog vicešampiona.

Igrate protiv slabog protivnika:
“Najteže je pobediti već dobijene mečeve”
Ili „Danas svi igraju fudbal”

Igrate protiv jakog protivnika:
” Nema potrebe da napominjemo snagu našeg rivala”
_____________________________________________________________________________________

Igrate u gostima:
”Gostujemo na jednom od njavrućih terena u Evropi”

Domaćini ste:
„Protivnici su posebno motivisani na našem stadionu”
_____________________________________________________________________________________

Imate par povređenih igrača:
„Znate da nam je povredjeno par ključnih igraca, tako da su nam mala očekivanja”

Svi su zdravi:
„Prevelika ja konkurencija za mesto u timu, a to nikako nije dobro, loša je atmosfera među igračima”
_____________________________________________________________________________________

Skoro ste igrali prethodni mec:
„Nismo imali vremena da se odmorimo i na pravi način pripremimo utakmicu”

Davno ste igrali prethodni meč:
„Imali smo predugačku pauzu, bojim se da su igrači ispali iz takmičarske forme”
........

   

EKV-sekta

EKV je odlična grupa.
Njihova muzika je izvanredna, nešto sasvim drugačije i - hm, ajde-de - pametnije od onoga što se ovde konfekcijski proizvodi. Kao takva, EKV je zacementirana kao majlstoun u ovdašnjoj muzici i verujem da je to stav svih koji ih vole.

E, kurac! To nije dovoljno!
Vi koji imate ovakav stav pokazujete koliki ste mediokriteti, mali ljudi, zatvoreni za Arhiestetiku, Arhiharmoniju, Arhimetafiziku i nejasno je kako se usuđujete da kažete da "slušate EKV" a da time ne skrnavite Milanov i Magin Sveti Lik!
Vi, ljudi jedni najobičniji, ne razumete i nikada nećete razumeti sve valere i nijanse Milanove Poezije! Vidite, EKV se ne "sluša", EKV se ŽIVI.
Ako ste to razumeli, stoko sa najprimarnijim emocijama, da nastavimo dalje.

Na ovom svetu ne postoji, niti je postojao, niti će postojati niko - NIKO - ko je pametniji, inteligentniji, načitaniji, jednostavniji, a opet tako komplikovaniji od Milana, koji nije bio čovek, kako to vi mislite, nego Nadbiće.
Ako ne razumete zašto je to tako, nema svrhe ni govoriti, to znaju naše Izabrane Duše u koje je ušla Svetlost. Milan je nepogrešivi Prorok, svaka Njegova Reč odiše Mističnom Maglom Nejasnoće iz koje izranja Smisao - avaj! - tek kad se događaj koji predviđa dogodi.
Takođe, ako vam se njegova muzika čini monotonom i dosadnom, to znači da bi trebalo da se terate u pičku materinu i jebo vas Bajaga, što ćemo vam glasno dobaciti u sebi.
A ako ne razumete nijednu Njihovu pesmu, nema vam mesta među Nama, koji razumemo čak dvadesetinu Opusa. Stravično ćemo se namrštiti na vas ako kažete da je Milan umro, jer On NIJE umro, nego je jednostavno izvršio Apoteozu!
Još ako pomislite samo da se Magi overdozirala, onda ćemo se na najužasniji i najokrutniji način izbečiti i prevrnuti očima jer Ju je zapravo Milan pozvao!

To što tražimo ulicu za Milana je Naše iskušenje da bismo došli čisti pred Njegove Oči, to je najmanje što Mu pripada i doći će dan kada iz svakog zvučnika i sa svakog ekrana gledati na Nas Njegovo Sveto Delo a vi, stoko neslovesna, ćete gledati u Nas - Mudrace i nećete Nas više zajebavati zbog Naših neskladnih lica i zbog Našeg Devičanstva (koje čuvamo za Milana, a ne zato što smo "uobraženi skrndelji i iskompleksirani smarači")!

Mislim da su svi imali bar jednom u životu susret sa Izabranima.

   

Snishodljivost

Osobina ljudi "na nivou", koja se manifestuje stavom: "Ja sam kvaziintelektualno govno sa visokim mišljenjem o sebi, ali umem bez blama da progovorim sa primatima van mog kruga". Oni veruju da je dobra.

(Leto. Ibarska magistrala. Atar sela Pičkovac. Nailazi očuvana Jugo Florida sa sredovečnim bledim i proćelavim rek'o-bi-čovek-asistentom nežnih crta u namerno neobavezno kariranoj košulji i somotskim pantalonama na mestu vozača i polusuvim akrepstvom ženskog pola sa odsutnim sisama i Bogom proizvoljnim nosem, takođe srednjih godina, obučenim u letnju haljinu, pleteni šešir r=2m kako gleda u auto-kartu i ne razume ništa. U susret ide traktor sa stajskim đubrivom i pripadajućim Velimirom Ilićem na mestu vozača.)

Asistent: Draga, verujem da ćeš se vremenom snaći na toj hartiji, no jesi li ustanovila gde se, pak, sada nalazimo?
Akrepstvo: Ne, dragi, poslednji put sam imala preciznu sliku našeg kretanja u Gospodar-Jevremovoj. Nije li savetno da pitamo ovoga nailazećeg prevoznika fekalija, takozvanog pisboja?
Asistent: Hja, sva je prilika! Uostalom, i izreka nam veli: "Kartu čitaj, seljaka pitaj!"
Akrepstvo: Samo brzo, dragi. Prema očitoj upotrebi pisboja, ovde higijena svoga stana nema!
Asistent: Divna rima, golubice. Ne brigaj, do maločas smo gotovi, znam ja kako sa tom felom.

(Staje paralelno sa Veljom i otvara prozor.)

Asistent: Zdravo-živo, seljače! Je li rodilo seno ove godine?!
Velja: ŠKK?!
Asistent: Jašta će! Nego kažite, prikane, vodi li ovaj drum ka Prolom banji? Da nismo zabasali?
Velja: Ideš pravo, pa ima znak.
Asistent: Pravo? Hvala, kumašine, zadržah Vas, a letina ne čeka, valja Vam žnjeti lukac! Rodnu godinu, druškane, i pozdrav!

#511
+6277
96
definicija