Čovek koji je išao do kraja sveta... Čak i dalje - do Kirgizije... Dao je terminima ''nepoznato'' i ''neistraženo'' potpuno novo značenje... Obišao je mesta, toliko daleka i nepristupačna, na dalekom Istoku, Severu, i kod nas, da ih je dosad skoro niko nikad nije obilazio... I uspešno nam prikazao način života ljudi u najsurovijim delovima planete... I to stavljajući se u njihovu kožu, objektivno, otvoreno i sa entuzijazmom, bez drame, lažnog pizdenja, slinavljenja i patetičnih, sažaljivih kukumavčenja nad njihovom sudbinom,( tako svojstvenim britanskim novinarima i putopiscima na koje smo navikli)... Ako ništa drugo, bar nam je pokazao da divlje životinje ne žive samo u Africi, i da netaknuta, divlja priroda nije isključivo samo na Aljasci i u Kanadi kao što nam to poručuje VVS, već da je ovaj svet mnogo duži i širi, mnogo suroviji i divniji, mnogo uzbudljiviji i raznovrsniji... Kako bi smo mi inače mogli da vidimo i doživimo sve one nepistupačne i surove predele centralne Azije ili zaleđene tundre Skandinavije i Sibira da nam nije bilo Jove?.....
HaLouGen
Deda koji ima ključeve od svih prostorija u podrumu.
Reklame za filmove na RTS-u za koja je zadužen čovek sa wannabe-Elvis glasom i "ja-sam-dobar-voditelj-i-opak-jebač-rekla-mi-keva" manirom,koji je sposoban da i najveće smeće od filma,poput onih sa ostarelim magovima borilačkih veština,ili "Drakule 3000" deluju kao nešto najbolje što je krasilo celuloidnu traku od braće Limijer do danas.Ono na šta Ivan Karl i ostatak uređivačkog tima nisu računali,je laksativni efekat Jelićevog glasa,koji učini da gledaoci u startu zaborave na film,koji bi,u suprotnom,možda i pogledali.
- On je bio vrhunski borac...ali,onda...kada su udarili na njegove najmilije...imao je na umu samo jedno...osvetu...pratio je nasleđe drevnih ratnika...da bi kaznio one...koji su mu uzeli sve...Džet Li...u filmu...
- Šta to gledaš,bre?
- Ma,onaj tripadžija Jelić se opet primio na neko sranje!
Navlakuša koja ti u dovoljno velikom procentu slučajeva garantuje pogled na dve goleme stišnjene sise.
- Vidi stvarno ne mogu...
- Pokušaj još jednom, možeš ti to!
Preteča sajle. Smotan k'o džoint, popušen k'o lula. U poređenju sa našim junakom, kultni Steve Urkel podseća na šarmantnog gospodina kojem su motoričke sposobnosti i koordinacija jača strana. Tehnički gledano, čovek bez udova ima veće šanse da otrči maraton, a Saša Matić da postane vojni pilot, nego naš protagonista da iz šurnaestog pokušaja uspešno odredi koja je desna, a koja leva strana. U prostoru se snalazi k'o slon u staklarskoj radnji, ali poseduje gracioznost nosoroga. Ruku je prvi put slomio dok je pokušavao vezati pertle, a noge i višestruki prelom glave zaradio je umišljajući da može džogirati na pruzi sa odvezanim pertlama dužine dva metra. Pri padu na asfalt, uradio dupli salto, pa je nenormalan zato.
Psihološke karakteristike koje ovakav individualac poseduje vređaju inteligenciju prostog čoveka, te podsećaju na nekog koga su daunovci od plastelina pravili. U razgovorima koje su školski pedagozi vodili s njegovim roditeljima koristili su izraz ''Nedovoljno oštar'', kao eufemizam za ''Gospođo, žao nam je, vaše dete nije dovoljno glupo da se evidentira kao retadirana osoba, molimo Vas da kod sekretarice uzmete uputstvo za korišćenje prezervativa''.
- Čampi, brate, šta ima?
- Ehej, Luks, legedno naših pašnjaka, evo, idem na suđenje.
- Kakvo suđenje, što?
- Ma optužila me jedna maloletnica za obljubu, imam ročište za pola sata.
- Auh, matori, al' si zaglibio. Imaš li makar advokata?
- Imam, angažovao sam Đoleta.
- Đoleta? Našeg Đoleta?! On je advokat?! Đole koji je mislio da će postati duplo veći ako pojede samog sebe?! Čoveče, on jaje iz ljuske ne bi mogao osloboditi, a kamoli čoveka od sudske optužbe! Znaš da je on u osnovnoj mislio da mu ne treba proteza jer zube može ispraviti ako vilicom bude udarao u ivicu trotoara.
- 'alo, brate, nemoj da ga kudiš! Čuo sam da je odličan advokat. Odbranio je Džonija od optužbe za preprodaju narkotika.
- Jes', al' Džoni i murije ministri su ortaci bliski. Znaš da je on malo opasniji dasa, sigurno je pretio sudiji. S druge strane, ako te Đole bude branio imaćeš sreće ako Srbija ne uvede smrtnu kaznu. U najboljem slučaju ćeš završiti u ćeliji sa dvojicom crnaca, a zatvorski zid sa druge strane ćeš videti na Sv. Nikad, dve hiljade nijedne. Ipak, ne beri brigu, doneću ti cigare i vazelin na mardelj.
- Ali...
Veselje koje je isto svake godine. Prepuno alkohola, haljina od soma evra i Džeja koji peva '' Kalašnjikov '' tačno u ponoć.
20:00 - Snimanje treba da počne. Džej je u kupatilu, trezni se. Lukas tek pristiže, ne može da ubode vrata.
20:30 - Pristižu starlete, go - go igračice, Ćira, Cakana i Brena. Lepa Lukić dolazi iz kladionice.
21:00 - Džeja iznose na binu. Priča neke viceve, i sam se smeje svojim forama, dok Ćira peva '' Fenomenomenalno'' . Saša Popović pizdi. Lepa treba da peva '' Srce je moje violina'' , ali još kasni jer Barsa nije došla 2+I.
21:30 - Lukas je konačno ušao. Nosi cvike i jedina je osoba koja se smeje Džeju.
Lepa je takođe stigla. Herta došla H.
22:00 - Svi se dive Breninoj haljini od perja, istočno - sibirske morke.
22:30 - Džej je u ekstazi. Lukas se valja po bini. Breni otpada perje. Popović pizdi, jer je nestalo alkohola.
23:00 - Ćira opet peva '' Fenomenomenalno '' . Lepa tuguje zbog Barse, Darko Lazić je u bekstejdžu, jede sepra.
23:30 - Stigla tona alkohola. Posebno za Džeja, posebno za Lepu. Ćira dobio po pički zbog izvođenja jedne te iste pesme.
00:00 - Odbrojavanje je završeno. Konfete lete na sve strane. Džej peva '' Kalašnjikov '' na izmišljenom jeziku. Popović se smeši i trlja dlanove. Brena je otišla za Majami, a njena dvojnica nosti istu haljinu, samo od veštačkog perja. Ćira je na VMA, Darko Lazić ne prestaje da krmlja, Lukas se izgubio, Lepoj došao tiket. Srećna Nova Godina.
ZA GRAND!!!!!!!!
Užičani su poznati po svom govoru, koji je jedno vreme važio za najčistiji i najispravniji u Srbiji. Sada se najispravnije i najčistije govori na području Valjeva i Loznice. Užički govor se nekako „poseljačio“ u poslednjih 20 godina.
Iako Užičani nikada nisu imali problema sa padežima i korišćenjem istih, itekako imaju problema sa akcentima, hteli oni to da priznaju ili ne. Dovoljno je slušati užički radio ili gledati nekog Užičanina na televiziji i primetiti da Užičani jako otežu izgovor kod velikog broja reči. Naravno, većina Užičana će zatvoriti oči pred ovom činjenicom i reći : „Bolje da ja pričam užički, nego da zavijam kao Beograđani. Ko ih bre jebe“
Pojedine reči u srpskom jeziku imaju specifično značenje samo u Užicu. Primera radi, reč mutan u kontekstu : „On je baš mutan lik“. Na užičkom to znači da je neko zanimljiv, dopadljiv, cool. Kada ovu rečenicu izgovorite bilo gde van Užica, ljudi ce pomisliti da je to neko ko se bavi ilegalnim radnjama, odnosno da nesto muti (što je i logično, zar ne?)
Užičani, takođe, obožavaju da skraćuju reči. Po tome su jako poznati, pa se čak i studenti iz Užica u Beogradu prepoznaju po tome. Kao da im na čelu piše odakle su. Kao primer, evo liste nekih reči, datih sa prevodom u produžetku (za ljude koji nisu iz Užica ili ne razumeju). Osećajte se slobodno da listu dopunite u komentarima (naravno sa prevodima za one koji ne razumeju).
Student1 : „Sutra idem Užice“ (Pravi Užičani NIKADA ne koriste dva slova u, jedno pored drugog.)
Student2 : „Extra, spiči jednu kompletaru i za mene“
Karakteristične kratke reči : EVE, ENE, ETE
„Eve ti kilo rakije“, u ekstremnim slučajevima „Nadevo ti kilo“ – „Evo ti litar rakije“, označava davanje.
„Ene, duga!“ – „Eno je duga!“ ili „Pogledaj, duga!“ – Koristi se pri pokazivanju na nešto.
„Ete ti, jebalo te ono!“ – Označava davanje, slično kao i kod EVE, ali ljutito ili
„Gde mi je ranac?“ - „Ete ga“ – Označava pokazivanje na nešto.
Ko no to bi? – Ko ono to bi? (Inače najkraća srpska rečenica, sa 4 reči i 8 slova). Varijacije ove rečenice su: De no to bi? – Gde ono to bi? i Šta no to bi? – Šta ono to bi?
Skraćivanje pojedinih reči odsecanjem slova T na kraju istih : Vlas, čas, krs, lis, prs, mos, mas ...
Ček – čekaj
Jes – jeste
Jok – nije (ovo je, doduše, turska reč i znači NE)
Nek – Neka
Nemo – Ma nemoj
Numem – Ne umem
Oli? – Hoćeš li? (ovo skraćenje vuče korene iz Crne Gore, ali se puno koristi u Užicu)
Nasce – Nastavnice
Našče – Nastavniče
Upremase – Naspram, jedno prema drugom
Dela, dela de, dela der – Označava odobravanje, odnosno celu rečenicu : „Mislim da bi trebalo da to uradiš“. Primer : „Razmišljam da počnem dučim“, „Dela! Da se nisi rano setio?“
Jašta, jašta čini – Reč koja ima potvrdno značenje, da. Takođe se moze koristiti kao odgovor na SVAKU rečenicu ili pitanje.
Spajanje dve ili više reči :
„Nek je sasrećom domaćine.“ – „Neka je sa srećom domaćine.“
„Eve mi ga sin viškuće, igra se.“ – „Evo ga moj sin, iznad kuće, igra se.“
„Meščini da sam ga video.“ – „Meni se čini da sam ga video.“
„Ošdoći? Kašdoći?“, „Doću. Saću“ - „Hoćeš li doći? Kada ćeš doći?“, „Doći ću. Sada ću.“
Skraćivanje rečce da je jako često i karakteristično :
Didem – Da idem
Duzmem – Da uzmem
Dučim – Da učim
Dubijem – Da ubijem
Dizađem - Da izađem
Duradim – Da uradim
Skraćenje reči sa na s, koje je vremenom prešlo na z :
„Ček da siđem zbrda“ – „Čekaj da siđem sa brda“
„Ja se zimi grejem zdrvima“ – „Ja se zimi grejem na drva“
Vrljala crvenkapa ševarom i trevila kurjaka, a kurjak joj veli: "Đes to pošla krvavu ti neđelju jebem!!!"
