AngelGabriel

mjerna jedinica za :

- stepen liberalnosti srpskog naroda ( kad neko poput nje moze da opstane i ostane i to jos na medijima, to govori o tome koliko je sredina u kojoj zivi i radi pomenuta liberalna )

- stepen apatije srpskog naroda ( da nismo toliko apaticni, vjerovatno bi je neko uspjesno roknuo do sada )

- stepen gadnosti ( dajte molim vas, neko toliko ruzan ne bi ni trebao da se pojavljuje u medijima, bez obzira na ono sto prica )

PRpragma · 10. nov 2008.💬 4799

Mračna strana čoveka, vazda skrivana od pogleda, brižnih reči i dodira. Okeansko dno duše u kom se brčkaju zlokobni trenutci, uspomene, dogadjaji i boli, slike, lica, strahovi i krici - komešaju se i izrastaju u demone, one krupne koji šapuću, i sitne koji se samo smeju.

Tražio sam šiljata koplja, silni malj, mač iz kamena..Tukao ih, ubadao, mučio..Krvare, plaču, pa se opet smeju..Prežive.

Osluškivao sam božju reč, čekao znak, tražio sam odgovore u knjigama i ljudima, proklinjao ih, plašio ih besom i vatrom srca, pretio..Podvuku se pod neki kamen, sakriju u vijugavu pećinu, ćute, čekaju, izadju..Smeju se i rugaju.

Trčao sam brže od vetra. Srce mi je lupalo, pluća sagorevala bez daha, nisam se okretao..Stizali su, nalazili trag, kao prišiveni da su.

Šunjaju se noću, bude me kad je krevet topao i kad je najlepše, ne daju da spavam. Kažu ustani, ne damo da bežiš u san. Novi je dan, idi u kupatilo, umij se, operi zube. Nagovaraju me da pogledam ogledalo, virnem kroz prozor, stisnem bravu i zakoračim u raskoraku sa svetom, idejama i okolnostima, realnošću i željama, onim što je bilo i onim što želim da bude. Neumorni su..

Rastu kada se smanjujem, kada sam lenj, dokon i zavučem se u najlošije društvo - sebe. Utišam ih u društvu, uz pivo, pesmu, entuzijazam i nadu koja kao rado vidjen poznanik iskoči sama, u prolazu, niodkuda. Bace ih u zaborav samo jedna prava reč, osmeh, poljubac i zagrljaj, lep dan, dobra vest, sreća drugih i gozba za dušu. Tada se ja njima rugam, upirem prstom, zadirkujem ih poput malog deteta. Čekaju i ćute.

Kadkad polete, otrgnu sidro, kad duša krene na buran put da istera svoje i gurne kamen sa srca. Iseku mi šake, razbiju glavu, rasplaču me, izbiju zub. I onda opet u krug. Bude me pakosno radosni, rodio im se još jedan nasmejani brat, spreman da muči, ponižava i vredja, golica gde ne treba, psuje, kune, sprda se i smeje. Dajte mi nešto da popijem, recite mi nešto lepo, na licu mi načinite krivu, pa ću nekako i ovaj dan izgurati i podneti. Lakrdija, šala, paganski humor i lice dragog čoveka, neobavezna reč..I život, točak, nekako se otkotrlja dalje.

Demoni se retko mogu ubiti i pobediti, ali to nije najvažnije - važno je protiv njih se boriti, važno je da se sa njima ne saživi. Dok se duša jednog dana ne otkine i ostavi ih da sami umru u svojoj muci i pakosti.

MEmelkijades · 27. sep 2010.💬 269927

Glupost. To se radi u samo Amerikama, Brazilima, Gvatemalama i ostalim necivilizovanim zeljama sa velikom crnačkom i latino populacijom. Kod nas, dakle u Jevropi, toga nema. E, sad, fora je što likovi i likuše ovde fore uglavnom skupljaju iz holivudskih filmova koji obiluju scenama trpanja u rč u bajboku, te tako tripuju da je i ovde ista situacija. Dakle, glupi amerski stereotip je prenet i na naše područje. U našim zatvorima moš ti se desi svašta, ali trpanje u senfaru ne. Zon je što se kod nas robijaši čak i ne tuširaju kao u filmovima, te sledeće rečenice ovde nemaju apsolutno nikakvog smisla:

-Dupe uza zid;
-Pazi da ti ne ispadne sapun;
-Onaj crnja Malik ima žešće debeo palamar i nameračio se na tebe jer si mu roknuo ortaka u drajv-baju. Čuvaj se pod tušem.

XTXipe Totec · 20. sep 2010.💬 45125

Zaba koja je pobegla iz jedne narodne poslovice, maskirala se u konja i mnoge kovace sirom sveta ubedila da i nju treba potkovati.

Tako danas mnogi profesori prava ceo zivot posvecuju "nauci" ne znajuci da su isti protracili potkivajuci zabe....

"Sve dok ljudi samo otkrivaju zakone, mozemo govoriti o nauci. Onog trenutka kad pocnu da ih pisu - prelazimo u fantastiku...." Ichigeki

ICichigeki · 15. sep 2010.💬 03518

Od kad je veka i ljudskog postojanja, čovek teži sreći i radosti, zadovoljstvima i uživanjima, u nameri da što više trenutaka svog kratkog života proživi lepo.

Tako su vekovima filozofi, mudraci, pesnici i učeni ljudi pokušavali da pojam sreće jasno odrede, ali pošto je ista ostala do pola definisana i samo donekle odredjena, došlo je do zaključka da je svaka sreća individualna, svako uživa na svoj način i zadovoljavaju ga i raduju stvari koje nekom drugom ne pružaju satisfakciju.

Na kraju se javio ogroman paradoks i problem : svako teži sreći i uživanju, a uživanja su sve manje pristupačna i čovečanstvo deluje sve nesrećnije. Ne samo meni - svakome.

Zato su počeli da se stvaraju odredjeni modeli po kojima bi čovek trebalo da bude srećan i zadovoljan..

Napomena : nadam se da se u daljem kontekstu reč prosečan nećete pogrešno protumačiti, ne nosi u sebi ništa zlonamerno:

- Prosečan Srbin je srećan jer ga je Bog obdario ajvarom, rakijom i svinjom koju još nije ni ispekao, nego mu je podario tu mogućnost da u njenom pečenju uživa dok pije pivo, na čemu mu je ovaj neizmerno zahvalan. Sreća je otići i na more, makar i kao paradajz - turista, jer more je ipak more. Srećan je ako je komšijina krava manja od njegove, ako je Ameriku pogodila kakva pošast, raduje se slavama, praznicima, ispraćajima i ostalim datumima gde u miru može da se naloče i umaže prste o njeno visočanstvo pečenicu. To ga toliko čini srećnim da slavi ne jednu, već dve Nove godine. Ako zajebeš nekog u kafani ili opališ nešto sa strane to je zadovoljstvo, koje će Bog već oprostiti. Kako stasavaju mlade generacije, epitet sreće ponele su i najk patike i mrštenje na splavu, a biće pravde, krenućemo i u fudbalu sve redom da gazimo.

- Prosečan Amerikanac je srećan jer je Amerikanac, a ne tamo neki Srbin, Iračanin ili ne daj Bože Rus. Ne masti se svinjom, ali od svih drugih kuća najviše voli mek, kom bi se poklonio da je u kondiciji. Istu tu svinju proždire u hamburgerima, postajući i sam nalik na istu, pomfrit i milk šejk su podrazumevani, slavi američki san, svetac mu je predsednik, ikone holivudski glumci a religija dolar.
Ponosi se demokratijom, NBA ligom i mustangom. Kurčevit, zadrigao i srećan.

- Prosečan Japanac je srećan ako mu je stan veći od 25 kvadrata. Uživa u pornićima protiv - prirodne tematike, zadovoljan je kada ga oni za koje radi potapšu po ramenu, i neizmerno mu je drago jer će njegova ekonomija vremenom da satre i kinesku i američku. Mladi Japanci, kao i dve grupe gore navedene su naložene na najk, fejsbuk, marlboro i aktuelnu mtv kulturu.

- Prosečan Jamajčanin je srećan.

- Prosečan Etiopljanin je neizmerno srećan ako je danas nešto pojeo, i ako je kiša najavljena za tri meseca.

MEmelkijades · 5. sep 2010.💬 109716

Kada se prevrćeš po krevetu i češući se na hiljadu i jedno mesto, obliven znojem, što od vrućine, što od nervoze, budan sanjaš život bez komaraca i ostalih gamadi.

A negde, na nekoliko centimetara od svoje glave, čuješ melodiju zunzare.

CHCulle.haha · 5. avg 2010.💬 16416