Polu neka svinja sa oklopom neki pacov.
Rečnik / autori
АЛ
александаркг
na Vukajliji od oktobar 2012.viđen 19. dec 2018.
12 definicija1 odabrana289 poena
Neka frizura, jebem li ga.
- Odoh da se ošišam na paž.
- Boli me kurac.
Selo sa najviše kuća u Srbiji.
Jebaše nam majku,sledeći put valjda neće.
Crnilo stari moj, i nećeš se spasiti. Zapravo, to je ujedno i poslednji trenutak, jer život posle toga ne postoji. Čak i kada te ostavi savršena žena tvog života, i kada te ispuni najteža bol, to je nešto opet sa čim se živi. Budiš se jutrom sa njenim imenom i psovkom na usnama, ali živiš. A, ovo, matori, ovo je sasvim druga priča.
Ovo si živio, ovo si disao. Gledao u Boga nag i ti si postojao. A onda si čuo ciku stakla i sve je otišlo u kurac. Neko je izvukao svako sutra pod tvojim nogama.
Prvo saznaješ da ti otac nije svemoguć. I to potiho boli, ali samo tebe. Niko ne smije da zna. I taj rak kojim te izjeda raste. Onda vidiš da je i majka sasvim obična. U nekim trenucima dosadna čak. Ti je voliš i mrziš se zbog toga. Pa onda žena koju si volio. Još je tu pored tebe, budi se, ali drugačija. Vidiš u njoj mašinu za rađanje, dojenje... Ortaci imaju svrhu i ti je vidiš i to te opet razjeda. Spontanost je nestala i sa njom mističnost. Sada vidiš u zvijer i vidiš svoj poraz. To je sve što te okužuje.
U početku još pokušavaš da se otrgneš. Zvone ti riječi "vježbom do savršenstva", ali ti u svemu vidiš samo ponavljanje bez cilja. Ponekad se zapitaš da li si možda prešao igru, ali kako nema sretnog kraja, odnosno nema kraja uopšte. Samo u nekom momentu zaspiš i to bude to. Iako je sve davno zaspalo, samo je ovo zvanično.
Generacija rođena bez velikog Rata, sa dovoljno malih o kojima uporno slušamo sa teve ekrana, što nam je zapravo jedina bitka, izdržati dvadeset pet minuta dnevnika.
Kažu da revolucija jede svoju djecu. Šta smo onda mi? Nekako mi u ušima zvoni prežvakanost, ali jebeš mu majku, ne mogu staviti prst na to šta je tačno.
Prekor koji upućujemo šalteruši ili prodavačici nivoa motorike prosečne koale i efikasnosti Karl Bencovog motora sa unutrašnjim sagorevanjem iz 1883. I kada odradi sve što se od nje traži, kada otkuca i poslednji račun i udari poslednji štambilj, ona nastavlja da mulja po fiskalnoj kasi/kompjukteru/fioci sa heftalicama/diplomat bombonjeri/futroli za jatagan, samo da bi ostavila utisak da nešto konkretno i značajno radi, i da nam svojom pojavom i unutrašnjim plamenom čini uslugu.
Kao da se trudi da svemogućim zenološko-čijevskim matriks moćima otelotvori kovanice ili priznanice niotkuda.
Ili čeka da joj kažeš ''u redu je'', kako bi uvećala svoj lični prihod i skupila taman toliko novca da se počasti svežim žiletima i kremom za piling pičke.
Kec u rukavu.
- Opa šta to ovde imamo?! Vagica i pola maxi kese bele smese, :tsccc: očigledno prva ruka belog.
- Pa sine pade ti na mardelj, ne može ti više pomoći ni da da nam ponudiš pola onih para koje ćemo da konfiskujemo.
- Grešite gospodo inspektori, ja nisam diler. Ja prodajem drogu da bi skupio pare i ulio ih u fond za bolesnu decu!
- Aha pa to onda menja stvar.
- Da, da i prepodobni vođa Aleksandar Vučić je pare namenjene Zvezdi i Partizanu prelio u isti taj fond. Vi ste gospodine dobrotvor i rodoljub pre svega i smatram da će se 95% stanovika Srbije složiti sa nama ako vas pustimo da nastavite sa svojim dobročinstvom.
- Naravno za polovinu gore pomenutog novca.
- Četvrtinu?
- Polovinu!
- Dobro, da li ste možda za kafu?
- Ne, žurimo. Doviđenja prijatno.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Slučajno sam se javila na telefon kad te zvala DRAGICA OČI ĆU TI POVADITI SLEPČE JEDAN UBIĆU TE METKOM U ČELO MENE SI 'VAKU ŽENU NAŠO DA VARAŠ ĐUBRE JEDNO, A DECA!? SRAM TE BILO OLOŠU JEDAN.
- To je Dragica iz fonda za bolesnu decu. Hteo sam da singliram Real za poslednjih 'iljadu dinara al' reko aj da dam za bolesnu decu, znaaaaš?
- Joj izvini ljubavi moja evo ti stavi dve 'iljade na taj tvoj real.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Petroviću da čujem kad je bila kurska bitka i koje su snage vojevale istu.
- Fonda za bolesnu decu.
- Sedi, četiri.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Desi brate šta radiš.
- Ništa brate evo fond za bolesnu decu.
- Do jaja i ja ću isto, od kako sam silovao onu malu nikako nemam mira u snovima.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Kako je otišao Zoran?
- Fond za bolesnu decu.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Žao mi je gospodine ali vaša devojčica je preminula čekajući operaciju za koju niste imali para.
- A fond za bolesnu decu?
- Molim vas ponašajmo se k'o odrasli. Znam da vam je teško ali nije vreme sprdati se sa pričama za malu decu.
- Ali... Vučić... Zvezda... Partizan... te pare... on je... OBEĆAO!
- AHAHAHA drago mi je što pronalazite snage za humor u ovim teškim trenutcima, ali dete vam je umrlo. Jbg.
Ono što je bio Filip Kapisoda pre nego što je postao poznat.
Tako se zvala keruša Mila pre nego što su joj odsekli noge.
Odgovor koji se upućuje muškarcu(ironija ili sarkazam?) koji vam je stavio do znanja da bi vam polno opštio sa nekim ženskim članom porodice ili je to samo nagovestio. Ovu frazu je potrebno izgovoriti izrazito mirnim glasom, bez ikakve facijalne ekspresije.
-E, ja pijem još ovaj špricer i odoh, žena me čeka i rekao bih da je nervozna...
-Ajde ne seri, tek otvorili treću flašu!
-Moram brate, trebam joj nešto.
-Hoćeš da ja idem da te zamenim kod žene, ja ću to brzo hehehe?
-Pa mogao bi...bolje i ti nego neki muškarac.
Svaki film koji gledamo u društvu devojke.
:trinest minuta nakon početka filma:
- Mmm, maco...
- Ok kad gledamo neku romansu pa me napadneš pre nego što ispišu naziv glavnog glumca, ne znam samo kako je uspeo da ti se digne na Ramba!
Za žene, cveće je simbol romantike, lepote i nežnosti. Za muškarce, cveće je simbol pokajanja, izvinjenja i potkupljivanja. Otkad je sveta i veka, homo sapijens mužjak je homo sapijensu ženci darivao cveće da bi se iskupio. To je i neka vrsta žrtve, jer ti se ostali pripadnici čopora smeju i podjebavaju te jer si papučar. A ti gledaš da nađeš što veći buket za što veće sranje pa šta ti Bog da. I ko zna zašto, ovaj je metod prolazio.
Problem je nastao u 20. veku. Žene su se osilile, dobile prava, pa su uz sve to počele i da gaje iste emocije prema cveću kao i muškarci: da ih boli tuki. Čak su napravile i foru sa 8. martom da im uzimaš cveće ne u svrhu indulgencije već kao znak pokornosti prema "slabijem" polu. Danas cveće i dalje pali, ali sa sve većom emancipacijom žena i sa onim feministkinjama muški pol je ugrožen da večno ostane u govnima.
-Mirjana!
-Molim?
-Zažmuri.
-Neću.
-Ma zažmuri.
-Ne pada mi na pamet, prošli put kad sam zažmurila stavio si mi glistu na glavu.
-Ma nije to, daj šta ti pada na pamet! Znaš ti mene.
-Znam, zato se i plašim.
-Samo zažmuri!
-Dobro, evo, zažmurila sam.
-Ta-ta!
-Šta je to?
-Kako šta, pa karanfili!
-Karanfili?
-Aha. Vidi kakvi su, direktno iz Belgije...ili Luksemburga, jebem li ga...
-Zašto si ih kupio?
-Pa kupio mojoj dobroj i lepoj...
-Zašto?
-Pa idem ja ulicom i vidim jednu lepu cvećaru, onako malu i ušuškanu, kao negde u sred Pariza. I ja uđem unutra i vidim ove karanfile i odmah se setim tebe. I...
-Mihajlo, ne seri, prošli put kad si mi kupio cveće je bilo kad si mi pregazio čivavu, šta se desilo?
-Pa ništa...
-Mihajlo!
-Pa sećaš se one moje bivše, Nataše..?
-Nisi valjda, sunce ti jebem?!
-Ma jok bre! Šta ti pada na pamet, nisam ja u tom fazonu.
-Nego?
-Silovala me je juče na Kalemegdanu. Baš kad me je terala da mi puši naišla tvoja ortakinja Vasilija, da nije bilo nje da me spasi ko zna šta bi bilo...
