Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.
Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.
Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.
Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.
Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.
- Pomaže Bog majko! - Bog ti pomog'o sine! 'e si ti od ovi' što kupuju vunu? - Nisam, majko, ja sam od Leskića, zovem se Mark. - Nemam sine vune ja. Nemam ovaca već treću godinu. - Marko Leskić je moj deda. - Nije sine, nije. Marko Leskić je pod onom tamo ružom, vidiš, ona bela. Suzama sam zalivala taj žbun više od pedeset godina - Vratio sam se iz Amerike i podići ću ponovo domaćinstvo Leskića. Pogledajte sliku. - Ali bunar se urušio. - Iskopaću novi. - Sine, u dva sela nema tri zuba. Nije ti ovo mesto za život više. Ovo je mesto da se umre, sam... - Sve se menja, majko. Doći će drugo vreme.
Pojava da imperativ zvuči mnogo sočnije i žešće kada se upotrebi nesvršeni oblik glagola umjesto uobičajenog svršenog. Efekat je isti kao caps lock u pisanju.
- Otvori prozor, malo da se izrači soba. (prođe pet minuta, zahtjev se ignoriše) -OTVARAJ PROZOR, POGUŠIĆEMO SE!!!
Kretati se drumom jureći trideset baš u momentu kad prateći orkestar iza tebe nije u mogućnosti da te obiđe, već je nesrećnim slučajem zarobljen i jedino što mu je preostalo jeste da ti svira serenadu. I pominje majku, sestru, strinu, oca, zavisno od afiniteta i đetićkog porekla.
-Dobro, jel možeš ti jednom u životu da dođeš na vreme?! -Ne mogu! -Vidim! Šta je sad izgovor? Pukla ti guma, saobraćajac pravio red na raskrsnici, preprečilo ti se deblo preko sve tri trake na Bulevaru? -Nisi pogodio! Jurio sam ko Kremenko kad mu se Vilma porađa, al' džabe! Neka riba se šminkala u retovizor tamo pred most, napravila svatove iza auta, red ko devedesetih ispred random prodavnice, a ona... jebe joj se tačno! Kol'ko su trubili, umalo nisu na vestima javili vazdušnu opasnost. Nego, da te pitam nešto, u kojoj je sobi taj hitan slučaj?
Sličan izrazu "u štetu", s tim što se tu misli na staru dobru razonodu - švaleraciju, ovo je više girls gone wild varijanta. Engleski ekvivalent ovom izrazu je "Paint the town red!" U bes se ide u najkraćoj suknji, najvišim štiklama, troši se i pije nemilice. Kad ti se skupi sve, štres na poslu, problemi sa jačom polovinom, familijom... ili te prosto uhvate lutke... pokupiš drugarice, sav novac (i kartice), namontiraš se Miss universe level i ideš u bes.
- 'Ej Jovana šta radiš? - Ništa, evo nešto učim kao... - Batali to, kupi pinkle, štikle i dolazi ovamo. - Što, šta se dešava? - Tanja će izgleda da dobije otkaz, a Ivana se raskantala sa dečkom... - Crvena uzbuna? Tamo sam za pola sata, da zovem teču u muriji? - Jašta, večeras idemo u bes!
Generalno sređivanje izuzetno zapuštenih prostorija, obično momačkog stana koji metle mjesecima gledao nije.
- Da usisam malo, ne može se progaziti kroz sobu? - Ma jok. U subotu ćemo sablju. - Znači dolazi Nina? - Nije zato vala. - Najbolje što bi se śetio sablje da nije.
U fudbalskom žargonu uštopovati protivničkog igrača, potpuno ga zatvoriti da se ne vidi. Zaustaviti protivnika svaki put čak i pre nego što pomisli da krene napred. Staviti ga u džep. Može da se koristi i u košarci kad izraziti defanzivac pojede protivničku zvezdu.
- Brate jes vido kako je Inter oprao Barsu, 3-1 doviđenja ćao! - Ma Zaneti uhapsio Mesija i to je to, laganeze. - Taj rad, zna Murinjo! _______________
- Onaj Makelele je lud, čovek je pohapsio sve na sredini. Nisu se videli! _______________
Položaj u kome se nalazi pevač na veselju pod šatorom u zenitu najluđeg raspoloženja gostiju. Neophodni uslov za izvođenje je šator sa dobrom metalnom konstrukcijom i mnooogo alkohola. Otprilike negde posle sarme, koja je poslužena po šesti put, iz kraja šatora gde se nalaze od alkohola najobeznanjeniji gosti, začuje se udaranje pesnicama o sto. Escajg i tanjiri zveckaju, lagano i ostali gosti hvataju ritam udaranja i šatorom se prolama sve glasniji uzvik: "Šišmiš, šišmiš!". Pevač okićen kojekakvim novčanicama guta knedle i znoji se, svestan užasa koji ga čeka: prilazi mu 5-6 ljudi, hvataju ga za ruke i noge, okreću naglavačke i podižu do konstrukcije šatora za koju treba da se uhvati nogama i da visi kao šišmiš. Naravno i da završi pesmu koju u tom trenutku peva i da otpeva barem još jednu. Atmosfera dostiže kulminaciju, vino se pije iz flaša, pivske flaše se razbijaju o glave, i nema tog pečenja koje bi nadmašilo trenutni ugođaj svih prisutnih. Sem pevača kome su vene na vratu i čelu debele kao kažiprst.
Jednostavno, ženski nos. Naziv "kočnica" je u uskoj korelaciji sa institucijom davanja blajva, pri čemu je nos idealan graničnik, skoro pa kamen međaš za sposobnost dame da muškarcu učini takav plezir, i čim sam čuo danas ovaj izraz skapirao sam da duboko grlo ustvari nije merilo kvaliteta.
-Sine, kako je loša ona bičarka što sedi preko puta, jebem ti sunce!
-Kurac, brate. Ne da je loša nego ima i veliku kočnicu!
Merna jedinica sela u krvi. Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.
Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.
Šta oću da kažem?
Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.
Ili ovo malo, to malo, kakogod. Oznaka za klasični kusur, bedni ostatak, go kurac. Koristi se pri obraćanju ljudskom biću o čijim sposobnostima imamo, najblaže rečeno, jako nisko mišljenje.
- Alo, Majo, gde ti je ono malo brata? - Tu je negde, sačekaj sekund. :*sekund kasnije*: - Ej, pavijanštino, ajde podigni to malo dupeta i dolazi na pivo. - E popuši mi ovo malo kurca. Eto me za petnaest minuta.
