Svemogućnost internet čišćenja u svom najboljem obliku. Briga ih za zakone svesvetske vlade (sedište u Kičevu, današnja BJRM). Briga ih za zakone prirode (zakonodavac otkriven 2656. u malom selu pored Knjaževca, današnja Srbija i jako je bio iznenađen predočenim manjkavostima njegove kreacije) jer manjkavosti na Vukajliji, za razliku od onih u prirodi nema.
- Dobro bre moderatori, zašto ste mi obrisali 4D superbota, baš je bio kao iz doba antemarkovićizma? - Naša 4D skripta ga je smatrala atakom na pošteni duh svakog poštenog 4D organizma. ------------------------------------------- - Upravo ste postavili idiotski hologram na vukajlija.all, dežurni moderator će se upravo teleportovati kod Vas i lansirati Vas na Betlgez. ------------------------------------------- - Da oživite moderatorski tim iz mračnog doba 24. veka kliknite "Da". Moderator Zveroljub St. Kostić iz 31.veka: E sad će stara škola da pokaže kako se vraća hejtni laser. Ti likovi su prvi prkosili gravitaciji!
Komad odjeće koji nostite toliko često da vas prepoznaju po njemu.
A: Sad će i Goran za 5 minuta pa ćemo igrati 2 na 2. B: Koji Goran? A: Ma onaj što ne skida dres Čarls Barklija. B: E pa reci fino Barkli, komplikuješ jbt.
Grupa žena (i par muškaraca) koja samo fizički živi u Srbiji, a duhovno doručkuje ceđenu pomorandžu kod Tifanija, pije kafu bez kofeina u Monte Karlu, šopinguje u Milanu, ruča slatkokiselo prkno od jaka flambirano konjakom u Londonu, sere u Berlinu, ludo se provodi i pije koktele sa trodnevnom omudinom pande na Ibici, iznenada upoznaje osećajnog Mirka, menadžera koji obožava Ligu šampiona, bezalkoholno pivo, skvoš i PES, zaljubljuje se na prvi pogled i to objavljuje Tei, Mii i Lei na ručku, onda ciči, skače i pljeska rukama sa njima, kupuje izazovni "Victoria's secret" donji veš, pali mirišljave sveće po sobi i pušta ambijentalnu muziku, senzualno vodi ljubav sa Mirkom u 37 neverovatnih poza za poboljšanje seksa, zatim otkriva da i on voli Kejt Hadson i da tiho jeca na kraju "Titanika", biva isprošena na vrhu Ajfelove kule, "Da! Da! Da!", angažuje Vladanku Celić za dizajn venčanice i tu im se život završava.
Mada se može završiti mnogo brže i svrhovitije, neočekivanom pojavom melodija Edvarda Ojdanića na plejeru za vreme sastanka redakcije.
Kamen o kome znamo mnogo toga. Dali smo mu ime, odredili verovatne dimenzije, isplanirali smo kako ćemo da pucamo na njega, znamo čak i šta će nam uraditi i na koji način (ako promašimo). Takođe nije teško zamisliti kakva bi žurka bila ako se ispostavi da je pored nas upravo proleteo Armagedonov mlađi brat. Jedino ne znamo gde je, kad će doći i da li uopšte postoji. Samo toliko.
Najverovatnije je tu negde između Jupitera i Marsa u gomili od oko milijardu kotrljajućih stenčuga koje nisu ništa drugo do neostvarena planeta. Jupiter, i sam nesrećan zbog toga što je neostvarena zvezda, svojom supergravitacijom to nije dozvolio.
Prilično ste u pravu ako mislite da sve ove, manje ili veće, gromade vojnički disciplinovano ispisuju svoje putanje i da nikada nećemo saznati koja od njih je Armagedon. Međutim, ako u celoj toj milijardi postoji neki nedisciplinovani mališa koji može da započne malu bilijarsku igru među lebdećim stenama priča se može završiti izdvajanjem mirnog Armagedona i njegovim jurcanjem prema Zemlji. Kako to predvideti na vreme i sprečiti da nam se desi ono što je dinokiler (neki ga zovu Baptista) uradio dinosaurusima. Pa, skoro nikako. Zamislite samo da igrate bilijar sa milijardu “kugli” neujednačene veličine i oblika a vidite svega 5% njih. Teška bi to igra bila. Čak i uz pomoć najmoćnijeg hardvera Armagedonov dolazak bi mogao da se predvidi svega nekoliko nedelja, najviše nekoliko meseci, pre sletanja.
Stigao ili ne, tih nekoliko meseci bi sigurno bili najzanimljiviji period naših žiovota. Dok bi neki tražili način kako da “eskiviramo” Armagedona, drugi bi se spasonosno “ukopavali’, treći bi se molili, ali najveć broj ljudi bi se posvetio trošenju ušteđevine i “prijateljskom” ćaskanju sa šefom, dok bi se cene stanova u centru grada opasno približavale ceni krigle piva.
Čovek sa dva ispita do kraja, pritiskom da ih položi, profesorom koji ga toliko voli da želi da ga vidi i u sledećem roku, genitalijama na koje se hvata paučina, praznim novčanikom na roditeljskoj infuziji, familijom koja je na ivici da ga se odrekne ako se u narednih nedelju dana ne pojavi na birou rada i stresom koji uništava CNS i PNS, izaziva tikove i gubitak kontrole nad rečima.
- A koja si godina? - Apstinent-ovaj-asistent,bre-APSOLVENT!
Hodajući muzej, omot singlice iz 1975. na kojoj još stoji drljavim rukopisom ispisano ime omladinke koju je ćaća svojevremeno vodio na šampite. Grupa Dak, Treći kanal, onaj koga je smorilo danas, a i jebe mu se za sutra. Biti retro u srcu, to je biti buntovnik na svoj način.
Kada svog sedmogodišnjeg sina obučeš za školu u štrikani poluver, uparen sa univerzalkama, pa mu zlobna dečurlija pomere bulju od zajebancije.
Kad te nerviraju ovi novi, pederski crveni dresovi reprezentacije, a plavi su ti bili baš gotivni. Kada tu istu reprezentaciju nećeš da gledaš, jer ne igraju više Piksi i Jugović.
Kad na plus tries navučeš kaubojke, kožne lone i teksas prsluk sa prišivačem Def Leparda, pa uveče te iste kožne lone stružeš gletom sa upaljenih dlakavih nožurdi.
Kad fiksiraš antenu ka Avali, jebe ti se da plaćaš kablovsku. Posle se još čudiš što ne 'vataš TV Politiku.
Kad igraš Fudbal Menadžer 03-04, iako će sad diziđe 2011, pa još uđeš u gejm editor i prebaciš Roberta Karlosa u Partizan.
Kada svojoj ribi tepaš rečju "mikica".
Kad si tol'ko tru retro, pa rođenog ćaleta podsećaš na druga iz vojske, još ti ćale pokaže sliku, a ti i Ivo iz Zaprešića imate istu zurku.
Onda skapiraš da moraš da živiš danas, da se budiš sutra, da te svi gledaju k'o specijalca ne zato što si različit, već zato što si stvarno speca, i da vremensku mašinu ne mož da kupiš ni u Trstu. E onda prikane moj, nisi više tru retro, nego si prs'o ko lajsna.
