Nekada davno, dok je Aca Stojanović verovatno skupljao tračeve o fudbalskoj ekipi iz protivničke gimnazije, voleli smo jednog drugog čoveka lepršavih glasovnih mogućnosti, bombastične intonacije i šesnaest traka autoputa britkih misli.
Čak i oni koji mrze Devedes'dvojku nisu mogli da mrze tog čoveka. Mnogi su se navukli na NBA zato što je Ilija Kovačić unosio dušu, telo i znoj u prenos košarkaških utakmica. Bio je "šesti" igrač Sakramenta, nesebično se davao gledaocima sa svakim dodavanjem, zakucavanjem i naravno trojkama. Predvodio je ekipu ljudi zaslužnu za približavanje surovo brze američke košarke razorenoj Srbiji, koju je još uvek tresla košarkaška groznica, i koja je navikla na malo sporiji tempo, Bodiroginu umetnost kretanja po terenu ili Tomaševićeva čudna shvatanja discipline slobodnih bacanja. On je bio taj koji je sedeo u Atlanti na Ol Star vikendu i borio se sa publikom da bi preneo atmosferu NBA praznika. On je bio taj koji je najavljivao dokumentarac o Kingsima i kroz smeh se izvinjavao za svako "PICKA! PICKA!" Skota Polarda. On nas je na pauzama između četvrtina obaveštavao o razlozima Krisa Veba za kupovinu "metalnih patika" kao i o oduševljenju Divčevom sarmom među igračima te voljene generacije. Najzad, dobrim delom zbog Ilije nismo gledali samo utakmice Sakramenta.
A danas je sve otišlo u kurac. Peđa je presedeo finale na klupi, Divac se upleo u kolotečinu privatizacije u ovoj usranoj zemlji, a Ilija Kovačić sa kojim je cela zemlja nekada u glas uzvikivala "TROJKAAAAAAAA" prepustio je opuštene košulje Šaranoviću i ostaloj ekipi, obukao odelo i trenutno je osuđen je da zarađuje za život kao voditelj najdebilnijeg kviza poznatog čoveku. Sa sve androidnom, besmislenom ženskom osobom tupog pogleda koja menja slomljene šipke i za to dobija ko zna kolike pare.
"BOMBAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!"
"Stojaković za triiiiIIIIII PEĐAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!"
"Pogledajte te male hrabre ljude kako se poigravaju sa protivničkim timom, Bobi Džekson i Majk BibiiiiiiIIIII KAKVO ZAKUCAVANjEEEEEEEEEEEEEEE!!! DVA TELA JEDNA DUŠA!!!"
"Vidimo Majka Bibija kako upražnjava svoj...ritual...da, ritual koji mu navodno donosi sreću. Naime, on već petnaest minuta secka nokte."
"Poštovani gledaoci, dužni smo da vas obavestimo da je ispred nas upravo seo Dirk Novicki, tako da nismo u mogućnosti da bog zna šta vidimo na terenu..."
Arhaično ma nemoj, koje se polako ponovo vraća u upotrebu, ne samo zbog kuloće istog, nego i zbog daleko jače zvučnosti od pomenutog izraza koji ga je zamenio u jednom momentu. Krajnje neuspešno zamenio, da dodam.
- Đole ti izvuci Sarinog brata iz kuće, kao da igrate basket jedan na jedan u pare, onda mi upadamo i jebemo Saru. Igraj kao na tri dobijene u petsto kinti, pa ga još posle malo zavlači nekom pričom. - Paz' Boga ti. Ja da puknem petsto kinti od onog indijanca što kuca sa slobodnog i još suva kurca da ostanem, a vi da jebete Saru Karu i uživate. Neće moći. - Daćemo ti petsto kinti, kupiti flašu Rubinštajna sam da piješ i promenićemo te u imeniku iz Đole Pavijan u Đole Legenda svi. - Tako može. ---------------------------------------------------------------------------------- - Stvarno nije u redu što si mi zalepio zvono dok smo porodično bili na moru. Brate pregorelo mi je zvonce ladno. Seljaku. - Paz' Boga ti. A ti kada si se narolj'o i nazv'o mog ćaleta pičkom ciganskom, a onda izvrnuo džepove naopačke i rekao mojoj kevi da poljubi zeki njuškicu, to je bilo u redu a? - Pa prebio si me zbog toga, a bio sam pijan. - Takođe. - A, OK onda.
Upućuje se izuzetno dragoj osobi. Ona je najdraža. Naravno, ne treba zaboraviti sopstvenu, ali prednost ipak treba dati voljenoj ženi. Reći nekoj devojci ovako nešto je mnogo lepše od "Volim te, udaj se za mene, napravićemo petoro dece". Jer vlastitu ženu morate voleti silom prilika, sami ste se na to obavezali, a za izabranicu srca vas ne vezuju nikakve obaveze. Nju ne volite zato što morate, već zato što možete.
- Čujem da se ženiš? - Aham, ma matori mi sredio. Riba ima imanja, dvorac, njeni drže prodavnice neke po gradu. Ma sekirče u med fazon, ima da živim kao akademik. - A Milica tvoja šta ti kaže? - Mici moja? Nema zašta da se uzbuđuje, rekao sam joj da ću samo sa njom ženu da varam. - A ona? - Ona mi je rekla - pa ti mene stvarno voliš! Konačno je shvatila.
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba? - Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real. - Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli? - Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to. - Čime se vi bavite? - Ja sam vulkanizer i berač malina. - Aha. A u vašem štabu se nalaze još? - Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije. - Vikar? - Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu. - Nogu? - Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine. - Kako će vam on pomagati? - Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu! - Da. Četiri razreda? - Da. I to je previše. - I kako će vam još pomagati? - Pred svaki meč će govoriti našu molitvu. - Koju? - Daj Bože da se skupimo.
Veoma učestala i iritantna pojava u indijskim serijama. Naime, da bi se pokazala dramatičnost situacije, koja je pritom sve samo ne to a u kojoj se dva ili više šokiranih aktera nalaze, kamera zumira lica jednog po jednog iz više navrata u trajanju između 30 sekundi i 2 minuta. U toku cijelog ovog čina, piči dramatična indijska muzika
Anandi: (šokirana) Baba: (vata se za glavu) Jagdiš: (zinuo ka' tele) Anandi: (počinje da plače i klima glavom lijevo desno) Baba: (zinula i podiže pogled naviše) Jagdiš: (zinuo još više) Anandi: (vata se za glavu i počinje da vrišti) Baba: (spušta glavu i kreće da plače) Jagdiš: (sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze) Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.
Kliše horora, često susretan i u stvarnosti. Junak (što i nije baš zgodan naziv, jer je upravo pišnuo u gaće) se usplahireno šunja kroz mračni ambijent, potencijalno naseljen vampirima/osmim putnicima/promoterima Frikoma.
U jednom trenutku čuje se neki lom, očekuje se leteća sekira ili raspala figura jedača moždine. Ali, ne, srećom. To je samo mačka/rakun/komšinka da pozajmi vegetu. Junak odahne, otera uljeza u 3 P.M. i opušteno kreće dalje sa poluosmejkom nadmoći na usnama.
Onda mu mutantova džinovska klešta otkinu lobanju.
- Ćero, reci, nema šta da se skanjeraš, naši smo... Plašiš me bre! - Pa... Pala sam Anatomiju po drugi put. - Uhhhh! Idi, bre, dete, prestravi me sa tom facom. Ja rek'o nešto bilo. Dobroe... Hajde da popijemo po jednu kajsiju... Hehe, dobro je... - I trudna sam. Treći mesec.
jednostavan i nadasve koristan izum koji se pretvara u ultimativni generator patnje, bola i poniženja vršeći ulogu medijuma između strana A i B, u kojoj je: strana A: Vi sa mučkim napadom dijareje strana B: Vaša izvetrela baba.
(jednog subotnjeg popodneva na basketu...) ogi: E momci nek me zameni neko, moram da palim gajbi i'am proliv najstrašniji.. ... (par minuta kasnije, ispred svoje zgrade, na samo nekoliko metara od svog stana što znači i od WC šolje)
ogi(zvoni na interfon....):........
baba: Halo, ko je?
ogi: Baba ja sam otvori brzo vrata..
baba: A ti si, ja mislila ti u školi..Je l' zoveš s mobilnog?..
ogi: Baba ispred zgrade sam a ti pričaš na interfon, otvori mi brzo vrata!
baba: Šta? Da ti pozovem brzo brata?
ogi: e ništa zaboravi..(zašto se meni ovo dešava....ništa zvoniću Sanji, kako se beše preziva, Stanković valjda..)
Stanković: Halo?
ogi: E Sanja otvaraj mi vrata brzo usrah se...
Stanković: Nije ovo Sanja dušo, ovde njena baka Slava... Lepo od tebe što si se javio, mogao bi da svratiš na slatko, znaš kako ga baka Slava lepo napravi..
ogi: Jaooo bre, teta Slavo otvorite mi vrata molim Vas, to nije telefon to je INTERFON, samo pritisnite to dugme.
baka Slava: Šta? Ne znam ti ja srećo s tim internetom, to Sanja po vazdan sedi za onim modernim televizorom i ide na neki fejzluk, saću ja da je pozovem...i da, pozdravi mama Smilju...
Sanja: E Ogi saću ti otvorim vrata, baba se opet predozirala "Politikom"...
Ogi: Sad više ne moraš, spusti mi samo s terase lavor i sapun..
- Seko daj pičke! - Šta je sad? Mama ima menstruaciju pasi mene došo da pitaš! Ja kasam tela ti nisi! Idi traži babi! ------------------------------------------------------------------------------------------ - Elizabeta, udaćeš se za Filipa! On ti je s očeve strane treći, a sa majčine drugi rođak! - Oče, zar nisi mogao nešto bliže da mi nađeš? - Pitao sam ti braću, ali ružna si im mnogo! Uzmi Filipa, on ne gleda gde udara.
