Predmet koji je izmišljen s namerom da se mozgovi nas, običnih smrtnika, pregreju pokušavajući da protumače sve te silne -ije, -cije i -acije. Autor knjige obično ima pola naslovne titula, no dobro, da se vratimo na temu... Ceo predmet je bespotrebno iskomplikovan i,blago rečeno, jebeno retardiran. Može da napravi da bilo koja rečenica zvuči pametno, dubokoumno i intelektualno. Ovaj primer će to savršeno opisati:
-Pre pet časova napustio sam javno motorno vozilo nakon što me je individua, očigledno empiristički odgojena, najlepše zamolila da napustim gore navedeno vozilo pre nego što se razmnožava sa mojom majkom, na šta sam mu ja krajnje primitivno, ali na fin način nagovestio da će, ako ne prestane dosadjivati, doći do penetracije njegovog demode prsluka izrazito oštrim objektom, ali sam na posletku odlučio da napustim javno motorno putničko vozilo, i pošto je bilo suviše kasno da bih stigao na vreme u svoju srednju prosvetnu ustanovu na primarni čas, odlučio sam da odem da se počastim konzumacijom, prilično zagrejanim korama punjenim sirom. -Mora da se varaš! Ja nikako ne mogu poverovati u tvoju tvrdnju. -A zašto, ako smem pitati? -Zato što ste vi vagina i feces. -Molim Vas, implantirajte moj penis u vašu usnu duplju, homoseksualče dekompozirani, virus humano imunodeficijencije u uznapredovaloj fazi primio, da da fiktivno stvorenje, koje je navodno stvorilo Zemlju.
Prevod:
-Bate, izlazim ti ja iz basa jutros oko 7, znači, zato što me na'vatala mrtva fluorescencija, neki, brate, derpe, kaže mi kao: ,,Alo bre mali, aj' marš napolje,kao, nemoj ti jebem kevu!'', a ja u fazonu kao: ,,Aj' matori, bre, kulijana, nemoj da te izbodem bre, razumeš?'' Al' nisam hteo da se smaram, pa sam, brate, izaš'o iz basa. Ja gledam-nema šanse da stignem na prvi, pa otiš'o na vruć burek sa sirom. -Aj' ne seri! Misliš da sam ja veverica? -Što torima, ja ti reko' sve kako jeste... -Zato što si ti cava i vnugo. -Ma sajsi galoma, dukatlijo raspala, SIDU dobio dabogda.
Ukoliko ste ikada pogledali ovaj spot, a alkohol i razne nezakonite i zakonite dizalice i spuštalice vam nisu nepoznata stvar (šta više), znate o čemu govorim. Mešanjem raznih opijata i laganim ili malo težim preterivanjem, mogu vam se desiti nesvakidašnje stvari, a um u nekom svom stanju lagane nesvesti i nerazumevanja stvari vas može nagoniti da vidite razne nepostojeće prizore, da čujete i ono što niko nije izgovorio, da oštetite tuđu imovinu, ispadnete idiot, završite u policijskoj stanici..
Subota, dva sata posle ponoći. Počinješ intenzivno da razmišljaš kako je do svega ovoga uopšte došlo - u suštini, nameravao si da provedeš miran viknd kod kuće, a sada bežiš ispred razularene mase koja hoće verovatno da te prebije, mada nisi siguran kakvo si to sranje napravio.. Sve je počelo u deset, mare je doneo neku robu što mora da se proba. Već si popio dva piva, načeli ste bocu pelinkovca koju si dobio za rodjendan, i žurka je zvanično počela.. Oko dvanaest shvataš da ste polupali far i ulubili branik, ali biva ti lakše jer to nisu tvoja kola..Olakšanje traje deset sekundi, jer si se setio da ste ta kola protivpravno prisvojili, i da vas je pola grada videlo u njima. Strah, očaj, panika..Mare, ti i neka tri nepoznata lika bežite sa mesta dogadjaja, jedan od njih ti dodaje flašu belog vina, ne znaš odakle se to stvorilo ali nema ni veze, neće škoditi. U jedan zatičeš sebe u wc-u kluba u kojem trešte neki teški narodnjaci, vraćaš se za sto i shvataš da vam je to četvrta tura, a piće je do kurca skupo. Ali odakle pare za sve to?......................................................JEBOTE! KIRIJA! Jebaće mi majku! Naručuješ još jednu turu i praviš se da je sve u najboljem redu. Gledaš ribe okolo, prosipaš piće po stolu, i čini ti se da su svi okotebe u stvari isti..A možda ipak nisu? Rešio si da na kiriju misliš sutra, ipak se jednom živi, a Ibica je takodaleko..Jebote - kako sam dospeo uopšte ovde!? Odjednom, Mare prekida tok tvojih misli, vuče te za rukav i objašnjava da je vreme da se beži, jer si uhvatio neku napucanu ribu za sisu. To ti je i poznato, mada nisi uhvatio jednu, ali ova je od neke budale što puca po ljudima, i kreće prema tebi.. Gazite ljude, bežite brzinom svetlosti, za vama trče likovi koji urlaju i prete, obezbedjenje, i konobari jer niste ništa platili. Pošto ste pobegli, utočište ste našli u nekoj birtiji, gde se sećaš samo toga kako izgleda sto od dole..Blaga koma. Budiš se, dva posle podne. Neki nepoznati lik ti objašnjava kako moraš do tri da nestaneš jer mu dolaze roditelji sa nekim gostima. Piješ kafu, odlaziš..Ali gde? Pa da, najbolje bibilo da odeš malo do tvojih na selo, nisi bio ove nedelje. Od kirije je ostalo za kartu i još nešto para, sedaš u bus i razmišljaš kakvu priču da im složiš, ko te je pretukao, opljačkao, ojadio.. Misli ti prekida zbunjena porodica nepoznatih ljudi. Stojiš na merdevinama u nekom dvorištu gde si prvi put, i pokušavaš da okreneš antenu. U stvari, izašao siu selu pre, ušao u pogrešnu kuću, javo se ljudima koji nisu tvoji roditelji, seo na kauč koji ti je i onako bio malo čudan, i skontao sneg na B92 pa si rešio to da središ. Sada si ovde na merdevinama, i nemaš pojma šta još može da se dogodi. Ne znaš šta si sve popio i progutao, ali shvataš da te pušta i da se to neće dobro završiti.. - Sine..Je l dobro tebi? Gde živiš, mogli bi smo.. - Ja se izvinjavam, ja sam srčani bolesnik, dese mi se ovakve stvari kada ne popijem lek.. - Jao strašno, tako mlad a boluješ! - Jeste gospodine, patim se od rodjenja, ali šta ćete, živim kako moram.. - A ja zvao policiju, mislio neki drogeraš.. - Ja se izvinjavam još jednom, ali moram sad da idem.......
Trenutak u kom se sve iz korijena promijeni. Emocionalno stanje se zarotira za 180 stepeni, obično prouzrokovano nekim događajem, dobrim ili lošim, ili pojavom neke osobe u tvom prisustvu. Koliko god da si srećan, ili tužan, poslije toga se sve mijenja, i više se ne može vratiti na staro, bar u skorijem vremenskom periodu. Čak i oni oko vas osjećaju promjenu, koja postaje obilježje cijele večeri, a vrijeme se računa do tog događaja, i poslije njega, a sve što se desilo prije biva zasjenjeno, i bačeno u poluzaborav.
Žurka. Doček Srpske Nove Godine, muzika, plesanje, ludnica. Stojiš za stolom sa djevojkom, i još nekoliko drugova i drugarica, sve je savršeno, kao u nekom snu. Ljubiš se sa djevojkom, grliš je, plešete zajedno, na sedmom si nebu. A onda se otvaraju vrata diskoteke, i unutra ulazi on. On, na koga si ljubomoran, jer se previše mota oko tvoje cure, pod plaštom drugarstva, u koji je ona odmah povjerovala. Ali ne i ti, ti shvataš šta on radi, jer si i sam muškarac, i znaš fazone koje muškarci koriste da bi osvojili neku djevojku. Prilazi joj, grli je, čestita joj Novu Godinu, i ljubi je, doduše u obraz, tri puta. A svaki poljubac ti steže omču oko vrata. Uzimaš novo pivo, i piješ ga u grču, dok se na tvoj um spušta tamna sjena. Svi osjećaju da se nešto dešava, ali niko ne shvata šta. Osim nje, koja pokušava da te oraspoloži. Bezuspješno. Veče je propalo, a ti cijelu noć posmatraš njega, da ne bi učinio korak predaleko, i time završio svoj bijedni život. To je taj trenutak, trenutak koji mijenja sve, i izaziva osjećaj gorčine i tuge koji te izjedaju još dugo nakon toga.
Svi mi ponekad imamo periode u kojima se loše osjećamo. Bilo da su takva osjećanja prouzrokovana lošim danom na poslu, ili školi, krizom u vezi, ili nesrećom u ljubavi, ona se neizbježno moraju nekada pojaviti. I upravo tada svako od nas ima određenu muziku koju sluša. To nije neka brza muzika, uz koju se može plesati, već muzika koja odgovara našim trenutnim osjećanjima. Blagi ritam tonova, koji miluju čula i na muzičkom platnu slikaju naš bol klize kroz vazduh tako umilno i lako, a opet tako tužno i nemilosrdno. Tada srce boli, duša plače, a naše biće se potpuno prepušta patnji, kroz koju se pročišćuje. Ova muzika ne čini stvari boljima, niti će nama pomoći da se osjećamo bolje, a ipak je slušamo, jer nas nekako "dira u srce", odgovara našem raspoloženju, i našoj sujeti. Kako jedan veliki pisac nekada davno reče: "Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time."
Samim tim naš um se oslobađa, i u tim trenucima neposredno poslije slušanja, mi smo potpuno slobodni svih predrasuda, i svog bola koji nam je do sada zamagljivao vid, i možemo doći do konačnog ili privremenog rješenja naših problema.
Na prvi pogled, neko ko je u društvu ovakve devojke može da pomisli svašta, npr. da su ovo jako dobre i mile osobe koje nikom ne bi naudile, ili da provaljuje mnogo dobre fazone koji su im smešni, ili da im je mnogo milo em drago što ga vide. Prava istina je da nije normalno sve vreme se smejati i da se iza te maske kriju psihijatrijski slučajevi, kojima ko zna šta se mota po glavi dok pričaju s tobom i kakve im ideje padaju na pamet.
- I tako, kažem ti, morao sam dva i po sata da čekam u redu za vađenje uverenja. - Ahahahahah! Hihihihi! Stvarno? - I na kraju dođem ja na red i glupa šalteruša mi kaže da mi treba sveža potvrda o državljanstvu, što mi prethodnog dana nije rekla. - Hihihihi! Hahahahahahahahah! Pa šta si onda radio? - Ništa, moraću sutra rano ujutru da odem po to, da izbegnem gužvu. - Jao, bože! Ahahahahahahahahahaha! Hihihi! - Što je to toliko smešno? - Hahahahhah! Koji si ti liiiik! Hihihihi!
Posle čujem od najboljeg druga kako mu je rekla: ''Kako ti možeš da se družiš s onim narkomanom?''
Iako izgleda da je autor bio gladan, pa je pojeo jedno slovo iz poslednje reči ove fraze, to ipak nije slučaj. Naime, ovo je prava forma genijalne misli "Ljubav je samo reč", koja je morala da bude promenjena zbog političke korektnosti. Jer, pobogu, kako bi izgledalo da u svim onim patetičnim, srceparajućim, samoubistvenim i drugim stihovima, stoji nešto eksplicitno poput: "Ljubav je samo rč". Ne ide, zar ne? Zbog toga je čista forma, puna iskrene emocije, promenjena u nešto što mogu da koriste svi uzrasti; i deca i penzioneri, i muškarci i žene, i doktori u belim mantilima i rudari crni od uglja, i pesnici, i drvodelje...
- Nevena me je ostavila... - Bedak, brate... - Nije mi jasno... Klela mi se da me voli... Pisala mi je pisma o našoj večnoj ljubavi, vidi... - Znam, znam, ali ipak... Ljubav je samo reč, prijatelju moj. - Ma, kurac moj reč! Ljubav je samo rč! I to šuljevit, smrdljiv i obrastao dilindarama. -Da, baš tako, al' ja htedoh da ispadnem fin. Jebeš to, 'ajmo mi na trčanje, da utopimo tugu u znoju. - To mi kaži! Idemo!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
od 1. do 200. strane : opis prohladnog letnjeg prepodneva od 201. do 400. strane : opis livade koju treba pokositi od 401. do 600. strane : opis brkova glavne licnosti romana - kosaca od 601. do 800. strane : opis suknje koju nosi devojka koja sluzi kosace lebom i rujnim vinom od 801. do 999. strane : opis kosidbe 1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajanje, zatvor, oslobadjanje, svadba, svaleracija, tumor na mozgu, smrt.
Artikal koji ne postoji, ali bi definitivno trebalo da uđe u serijsku proizvodnju. Prodavao bi se po bagatelnoj ceni, a sadržao bi makar 10 kondoma, jer je otprilike toliko komada potrebno prosečnom skidaču mraka da iskoristi za "uspešno" prvo seksualno opštenje.
1.kondom sjebeš tako što naglo trgneš onu foliju, a levom rukom ga prejako istisneš i on pada na tepih, poslednji put usisan za Đurđevdan. 2.kondom sjebeš jer mu prevrneš stranu i onda tegliš ko magarac do granice bola. Kad te toliko zaboli, puštaš kondom uz gromoglasan jauk, on se odbija o plafon i pada na tepih. 3.kondom razrolaš pre stavljanja jer se sav treseš od bola koji je prouzrokovao kondom 2. 4.kondom ti stavlja devojka, jer je videla da si pod stresom. Prilikom stavljanja ga pocepa noktima. 5.kondom nekako navučeš, ali si zaboravio da istisneš vazduh iz rezervoara, pa ga skidaš i bacaš na tepih. 6.kondom si uspešno stavio ( praksa je čudo ), ali ti se toliko pripišalo da je ipak bolje da ga skineš i isprazniš se u klozetu. 7.kondom stavljaš za samo 10 minuta, ali se devojka skroz osušila. Guraš i ništa. 8.kondom stavljaš za nanosekundu, devojka je vlažna ko zemlja nakon izlivanja Belog i Crnog Timoka, ali ti pogrešiš rupu i riba te nokautira. 9.kondom "stavljaš pogledom", ali svršavaš 3 sekunda nakon ulaska. Jeb'o si! Konačno, sad si čovek! 10.kondom puniš vodom sa česme do granice pucanja. Izlaziš na terasu i sa 12. sprata ga zafrljačiš na parking uz poklič muškarca iz tebe "Ja sam jebač"!!!
Posle godina provedenih u blejanju sa istom ekipom, neminovno je da dodje do jedne smorne večeri gde je jedini dizač (interesantnog li eufemizma) atmosfere gledanje pornjave. Pipava je to situacija. Ne želiš da odaš da si poznavalac žanra tako što ko iz topa ispališ ime glumice koja zdušno obavlja felacio, a ne želiš ni da te smatraju za zaostalog ako se uporno pozivaš na Dženu. Mnogo se sazna o tipovima ljudi na ovaj način.
Nula samokontrola lik- Njemu se da prostite...digo ko magaretu.Tu je još deset likova,pa on krsti noge, znoji se, pokušava da napravi foru na račun čibulje na dupetu glavnog glumca, al' ne ide. Jedva čeka da ode kući pa da skine film i pogleda sam. Konosijer: gore pomenuti znalac. Tako će on za slatku plavušu znati da je to u stvari Džesi iz Hjustona koja sve pare skuplja za sestru koja želi da postane advokat. Njemu se odavno ne diže na regularne stvari, da su pustili krdo Japanki koje se mažu flomasterima...Druga priča. Gurman: Bole njega uvo. Zgrabio dasa čips, ne pušta. Krmlja i baci komentar tipa 'Duvaj ga srećo' čisto da se zna da je uključen u proces. Alfa: Sve je on već to probao, propeler poza, dvostruki salto Cukahara. Ribe nisu ništa posebno a glavnom glumcu je minijaturan. Džoker: Sve mu je smešno. Od podvezica, do svršavanja. Ako se neki crnac namerači riđokosoj tinejdžerki izbaciće se komentarom 'Crno joj se piše'. Romantik-papučar: I u ovom 'svečarskom' trenutku kenja o svojoj 'maloj'. Kako, kad on i 'Draginja' 'vode ljubav' spoje se u jedno telo sa X udova, kao indijsko božanstvo. Domaćin: Pornić on bira. Posle zajebavanja na njegov račun što ima 130 foldera NE DIRAJ bira klasične stvari...ma nema bukake, ne gleda on to. Komentator: Prepričava ti svaki detalj , ko da si slep i da ne vidiš i sam. Gedžet: Primećuje sitnice tipa koji auto se vozi, koju marku odela nosi jebač, telefone i marke satova. Alkos: Njemu je svejedno. Gledali vi porniće ili teletabise.
u svakom filmu holivudske A/B produkcije akcionog zanra, u odlucujucem trenutku tokom pucnjave, pojavi se on. Onaj sa pumparicom.
Ovi kurajberi sa heklerima, emkama i kalasnjikovima su bedni. Njihovi meci ne mogu da naprave rupu u Zemljinoj atmosferi. Oni se pucaju, bacaju iza zaklona...mozda eventualno i pogine neko , i to tek posto ga dobro izresetaju...dok se ne pojavi ultra - baja celave, nauljane glave, garav od dima, sa bicepsom 50cm u obimu, i ogromnom jebenom sacmarom kojom pocne da razara neprijateljska tela. Tada sva akciona muzika staje, vise se ne cuju pucnji niti eksplozije u pozadini, cuje se samo ono DZHMMM (repetira) , DZHMMM (opet repetira) DZZZHMMM , i naravno sve to dok ne trepce niti menja izraz lica. Tela i udovi osakacenih neprijatelja "onog sa sacmarom i njegove ekipe" lete unaokolo menjajuci boju neba u krvavo.
Obicno ga glumi nagruvani, celavi crnja, ili belac (takodje celav) sa gustim dlakama na grudima, i tompusom koji grize zubima uz surovi osmeh.
