Majka vašeg muža koju ne znate kako da oslovite.
- "Gordana" (previše lično, nije sa vama čuvala ovce);
- "Tetka Gordana" (nije vam tetka);
- "Gospođo Gordana" (nije vam ni tako daleko);
- "Mama Gordana" (nije vam mama, a i čudno zvuči);
- "svekrvo" (da, kako da ne);
- "Vi"; "mislim da ce Nenad doci u subotu kod Vas".
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude.
- Muhamede, boli me patka.
Savršeno je reč koja je izvanredan pojačivač emotivnog naboja u rečenici.
Kada kažete: "Nije me briga za to što pričaš." to zvuči daleko manje ubedljivo nego kada kažete: "Savršeno me nije briga za to što pričaš."
Postoji još malo radikalnija varijanta kada se uz reč "savršeno" ubaci i neka "ružna" reč pa tako kada kažete: "Savršeno me zabole kurac za to što pričaš" sagovorniku ubrzo postaje jasno da je svaki dalji razgovor na započetu temu uzaludan.
Zaključak u duhu date definicije dajem u komentaru.
Jedna od nezgodnijih i neprijatnijih situacija kroz koje prolazimo u početku veze.
Ukoliko upoznajete roditelje svoje devojke, imate osećaj da svaki vaš pogled i pokret govori: "Ja krešem Vašu malu, dobru, finu i nežnu ćerku. I mogu Vam reći da uopšte nije fina i nežna".
Ukoliko, pak, upoznajete roditelje svog dečka, sve što uradite odiše rečenicom: "Da, zbog mene Vam sin traži novac za kondome tri puta dnevno. Ta sam".
Prototip seoske srpske devojke. Gipke građe. Sitnotrepćućih očiju. Tamne kose, gustih obrva, sa dva ornamentno raspuštena pramena dok ostatak dalje seže u pletenicu.
Mirna.
Nikad neće opsovati. Nikad neće podići ton. Neće reći ''Ne mogu'', al' neće reći ni ''Neću''. Jbg. Lepo vaspitana.
Uvek po strani. Ne ulazi u priču, ne ulazi u konflikte, ne busa se, ne buni i uglavnom je svi vole. Voli i ona njih. I sve to ćutke.
A onda padne mrak. Nju sve nešto svrbi. Nju svrbi a češe se celo selo. I sve tako, ćutke.
Ne prođe puno, studen izvor utrobu ne mije. Napupila ruža u dnu pupka. Svi su cvet mirisali, sad plod niko da ubere.
- Što plačeš oco? Što bilo?
- Mileva se udaje.
- Kako kad još dete si je ona?
- Dete si je, dete će si čuva!
- Ao, oco ne biva. Koj gu je obeščastija?! Koj je mladoženja??
- Ćuti le, sinko! Da gu nađemo prvo, posle će gi biješ na gomilu.
Karaoke u pijanom stanju.
Dođu tako iz neke zabiti Bogu iza nogu, na lokalnom vašaru pod šatrom pijanim svatovima otpevaju par refrena uz neizvbežan eho i krčanje koji amortizuju falširanje i apsolutni teror nad mikrofonom, gazda vašara, najpijaniji u ekipi, im ponudi ploču u zamenu za nevinost, tri krave i 'ektar zemlje koje najvni roditelji daju, dodju u prestonicu i mudro čekaju devedesete. U naletu kiča koji je tih godina ovuda harao kao skakavci po Africi snime jadne neke nebulozne pesmice uz turski melos, grčku ritam, kinesku gardarobu i rumunski stil koje nastave da pevaju po, gore pomenutim, šatrama krimosima koji pucnjevima proslavljaju to što nemaju ukusa. Kada devedesete prođu i društvo grčevito pokušava da se oporavi one šatro promene stil, odbace prefikse (ekstra, lepa, super...) i sufikse (buba mara) i u konglomerat pokradenih država ubace još i američki BIT sa sve di-džejevima i postanu NAJVEĆE ZVEDE.
DIVA- karikatura svega i svačega. Toliko se trudi da promeni stil i da izazove kolektivnu amneziju ljudi i ubaci nam svima ideju da je ona POP zvezda da je čak i stare pesme prepevavala. Da ne pominjemo silne pokradene Azijate u svim njenim novim pesmama kao i potpuno prazno Ušće. sve ove činjenice ne daju ovoj ZVEZDI ideju da bi trebalo da se samo-spali na Terazijama.
KRALJICA/SEKA- nije najsigurnija kada se koristi BI a kada BIH i ne zna baš kako izgleda kad završiš osnovnu školu ali joj to ne smeta da duboko veruje da je najveća zvezda
MAJKA/CECA- duboka kriminogena pozadina i pesme koje pozivaju na kršenje zakone (što državne zakone (prodji samnom kroz crveno) što zakone fizike (moje suze padaju na gore)) kao i pritvor ovoj zvezdi nisu dovoljni da se povuče i zamonaši se zbog grehova
SEVE- vežbajući reklamu za sladoled na jahti dok je pravila snimak koji je obišao sve porno sajtove monaški život ovoj zvezdi nije padao na pamet.
Zvanično, nekad peta liga Evrope po kvalitetu. O da, ispred francuske i holandske lige, a o belgijskoj, turkoj i grčkoj da i ne govorim. Epicentar ex YU lige su bili timovi "VELIKE ČETVORKE" ( ko ne zna ko su ovi timovi, nek pita tatu ), čiji su međusobni dueli bili praznik za oči.
Naravno, liga ne bi bila tako kvalitetna, da se svake godine u trku za titulu ne umeša i neki "mali" klub: Vojvodina, Željezničar, Velež, Sarajevo, Vardar, OFK-a, Radnički Niš... Kulubovi ex YU su igrali i zapaženu ulogu u evropskim takmičenjima, tako da je sasvim normalno bilo da svake godine imamo četvrtfinalistu nekog evropskog kupa, a bilo je i polufinala i finala, i na kraju, i jedna titula ( sad je euforija kad se prođe 2. krug kvalifikacija ). Stadioni su bili puni, a tuče navijača statistička greška.
Nedelja je bila dan za odmor, i dan za fudbal. Ljudi su odlazili porodično da uživaju u fudbalskim majstorijama , sa malom decom na ramenima i tranzistorom u ruci. Tranzistor je bio neophodni deo opreme svakog ljubitelja fudbala, jer se pomoću njega slušala čuvena emisija " Vreme sporta i razonode ", gde su bili prenosi svih utakmica tekućeg kola.
U tadašnjoj ligi gotovo da nije bilo stranaca, a domaći igrači su mogli da odu u inostranstvo tek nakon 28. godine života. U suštini, odlazili su samo oni najbolji, i to samo u vrhunske evropske klubove. Mnogi igrači su postali legende iako nikad nisu u inostranstvo kročili. Bolelo ih dupe, lepo su živeli, igrali dobar fudbal i imali lovu ( otuda i stara izreka: "Ima para k'o Dragan DŽajić").
Sve u svemu, to je bilo jedno fino doba, a onda su se neke čike setile da uzmu puške u ruke. Od tad je otišlo sve u majčinu, i fudbal, a i to fino doba.
Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.
Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.
A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.
I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).
E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...
Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko.
On: Drago mi je gospodine, gospođo...
Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu.
Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine".
Ona: Tata!
Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.
- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov.
- Žao mi je ako ste zbog mene...
- Pa što si došao ako ti je žao?
- Pa ja...
- Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima.
- Hahah...
- Šta je smešno?
- Ništa.
- Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca?
- Ništa, ništa.
- Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha...
- Nadam se da neće.
- Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale?
- Pa jesu, nego...
- Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li?
- Pa ne, ja samo...
- Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
